Veštačka inteligencija može učiniti kripto bezbednijim za sve

Hoće li veštačka inteligencija (engl. artificial intelligence - AI) spasti kripto?

Moglo bi se priznati da je to čudno pitanje - jer, sigurno su dve strašne tehnologije opasnije od jedne! Pa ipak, budućnost finansijskih inovacija može zavisiti od toga. Pitanje je sve hitnije sa tekućim kolapsom FTX-a, velike kripto-berze. AI je relevantan jer ima potencijal da kripto učini funkcionalnim za ogromnu većinu Amerikanaca koji ne žele da se muče sa zamršenostima kripto-novčanika.

Istorija kriptovaluta je puna neuspeha centralizovanih institucija, a ne osnovnih decentralizovanih kripto-mehanizama. Mt. Gox je bila berza bitcoina sa sedištem u Japanu koja je propala 2014. Neuspeh FTX-a, koji je u jednom trenutku imao vrednost od 32 milijarde dolara, sada je deo ove istorije.

Tokom tih i drugih nereda, blokčejnovi su nastavili da rade nesmetano. Blokčejnovi, koji zaključuju i beleže transakcije, nisu uspešno nadigrani ili hakovani, iako bi mnoge milijarde dolara bile dostupne bilo kome ko shvati kako da to uradi.

Propale institucije su bile one koje najviše liče na tradicionalne finansijske posrednike, kao što su banke i berze. A razlozi zbog kojih su pali ​​bili su takođe klasični, a ne visokotehnološki. U slučaju FTX-a, na primer, postoje navodi da su sredstva štediša korišćena u druge svrhe i da nisu držana u rezervi, što je jako stara priča u finansijama.

Kripto-banke i berze imaju još jednu tačku ranjivosti: naime, mogu biti regulisane. Celokupna struktura finansijske regulative Sjedinjenih Američkih Država je usmerena ka posrednicima, koji se mogu nadgledati, od kojih se može zahtevati da izveštavaju o informacijama poslovanja i kojima se može dati određeni kapital. U slučaju depozitnih institucija, osiguranje Federalne korporacije za osiguranje depozita (engl. Federal Deposit Insurance Corporation - FDIC) može se nametnuti, zajedno sa odgovarajućim kontrolama rizika. U slučaju klirinških kuća, Federalne rezerve i Trezor bi verovatno služili kao zajmodavci u krajnjoj instanci, ako bi takva pomoć bila potrebna.

Moja poenta nije da su ovi propisi savršeni (nisu). Radi se o tome da posrednici iz dana u dan ne mogu da pobegnu od svojih zakonskih obaveza.

Depositphotos

 

U meri u kojoj kripto-klirinške kuće i berze imaju budućnost, i one će biti regulisane, a to je još izvesnije posle fijaska FTX-a. Onda se postavlja pitanje koliko bi (pretpostavljenih) efikasnosti kriptovaluta ostalo pod tako regulisanim režimom. Na kraju krajeva, prvobitna poenta kriptovalute bila je da se smanje troškovi transakcije povezani sa tradicionalnim finansijskim institucijama. Posrednički troškovi, obavezna rezerva i troškovi usklađenosti sa zakonima mogli bi više nego da ponište te prednosti.

Posrednici su se ipak umnožili u kriptu, iz nekih očiglednih razloga. Jednostavno, većina ljudi ne želi da se nosi sa problemom pokretanja sopstvenog kripto-novčanika, čuvanja lozinke i otkrivanja kako sistem funkcioniše. To je zastrašujuće, čak i za ljude koji se bave finansijama ili tehnologijom.

Sada unesite u to AI. Novi sistemi veštačke inteligencije postaju veoma dobri u prepoznavanju glasa, u izvršavanju komandi, u razumevanju teksta, pa čak i u pisanju sopstvenih kompjuterskih programa. Da li je teško zamisliti veštačku inteligenciju koja kripto-novčanik čini lakim za korišćenje?

I dalje biste držali svoju kriptovalutu u sopstvenom novčaniku i ne biste morali da verujete nijednom posredniku, osim, ​​naravno, samoj veštačkoj inteligenciji. Po želji, davali biste joj željene komande: "otvori novčanik za mene; pošalji 0,1 bitcoina mom bratu; pretvori sve moje račune u gotovinu", i tako dalje.

U suštini, AI bi olakšao vašu interakciju sa sistemom, ali bez stvaranja posebnog korporativnog entiteta između vas i vaših sredstava. Ako je kompanija koja se bavi veštačkom inteligencijom bankrotirala, vaša sredstva bi i dalje bila u vašem novčaniku. Verovatno bi AI program upravljao vašim ličnim finansijama u širem obimu, a ne samo kripto-novčanikom.

Depositphotos

 

Možda se pitate da li možete da verujete kompaniji koja isporučuje AI. Ali na to pitanje se relativno lako odgovara drugim - da li verujete svom pametnom telefonu ili računaru da obavlja onlajn bankarstvo? Za ogromnu većinu ljudi, odgovor je da. Ali kada bi te kompanije napravile softverske programe za presretanje ili preusmeravanje tokova potrošačkih sredstava u sopstvene svrhe, ti pokušaji ne bi trajali nijedan dan i kompanije bi brzo ostale bez posla i našle se na sudu.

Kripto-skeptici vole da ističu da kripto postoji već 13 godina, ali još nema jasno definisane slučajeve legalne upotrebe. To je opravdana zabrinutost. U isto vreme, mnoga tehnološka dostignuća ne cvetaju dok se ne uspostave dodatni delovi infrastrukture. Struja je postojala decenijama pre nego što je transformisala fabrička postrojenja. Internet je nastao šezdesetih, ali su mu bile potrebne decenije da napravi revoluciju u trgovinu i komunikaciji.

AI i kripto, svaki za sebe, zahtevaju dosta pažnje. Sledeći korak - i najbolji način da se osigura da ne dođe do još jednog debakla sličnog onom koji je zadesio FTX - može biti da ih naterate da rade zajedno.

 

Da kontaktirate sa autorom ove priče:
Tyler Cowen na tcowen2@bloomberg.net