Kako investitori sebi olakšavaju život AI-jem

Osim što je proteklih nekoliko godina na svetskom tržištu obeležio procvat akcija firmi koje se bave razvojem veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI) u raznorazne svrhe, nova tehnologija istovremeno je postala i saveznik na koji se ulagači sve više oslanjaju pri donošenju investicionih odluka. Mada svesni da su mogućnosti AI-ja ograničene, već sada mnogima takvi alati povećavaju efikasnost, a očekivanja od onoga što donosi budućnost su velika.

I dok se čini da primena AI-ja u ulaganju i trgovanju uzima maha, analitičar Senzal Capitala Mihailo Đurđević podseća da se on uveliko koristio za to i pre pojave popularnog ChatGPT-ja kompanije OpenAI.

Kako dodaje, tehnologiju koriste institucije, hedž-fondovi, ali i mali, pojedinačni investitori. "Kreiran je znatan broj AI alata koji značajno povećavaju produktivnost njihovih korisnika."

Sagovornik Bloomberg Adrije navodi nekoliko primera upotrebe:

• Analiza podataka i rizika kroz kreiranje AI modela;

• Značajno brža analiza finansijskih izveštaja, kao što su kvartalni i godišnji izveštaji kompanija, makroekonomski izveštaji, izveštaji Federalnih rezervi, ali i identifikacija u promeni ključnih reči pri obraćanju zvaničnika/direktora;

• Robo-savetnici koji pomažu individualnim investitorima pri donošenju investicionih odluka;

• Hedž-fondovi kojima AI pomaže pri identifikaciji obrazaca i vršenju automatske trgovine.

Prema njegovim rečima, investitori u Srbiji takođe su počeli da se služe AI alatima, ali ta pojava još nije široko rasprostranjena.

Osim na polju tradicionalnijih klasa imovine, tehnologija se pokazala kao korisna i kada je reč o inovativnim instrumentima, poput kriptovaluta i digitalnih tokena.

Tako je na primer srpski startap Veli, koji je razvio platformu za investiranje u kripto namenjenu početnicima u toj oblasti, saopštio da će njihovi korisnici pomoću AI-ja moći da donesu bolje investicione odluke jer će im taj alat pružiti, kako kažu, "daleko veći broj informacija vezanih za tržište, kao što je instant analiza vesti, različitih tehničkih indikatora, kao i mogućnost poređenja tržišnih prilika sa prethodnim ciklusima". Startap je upravo prikupio investiciju od domaćeg fonda preduzetničkog kapitala Omorika Ventures (što je inače prva investicija tog fonda), a njihov AI agent bi klijentima mogao da ponudi odgovore na pitanja poput "U šta bi trebalo da investiram?", "Možeš li mi napraviti strategiju za investiranje?", "Zašto je danas tržište palo i šta treba da radim?" i slično.

Depositphotos

Suosnivač i generalni direktor Velija Stevan Radonjanin ističe da je već neko vreme i te kako izražena tendencija svetskih ulagača u digitalnu imovinu da se oslanjaju na AI (dok u Srbiji zasad ne vidi taj trend), uključujući velika novčana izdvajanja za AI koja se beleže kod firmi koje su specijalizovane za ulaganje i trgovanje kriptom. "Bitpanda, kompanija jednorog za koju sam nekada radio, najavila je investiciju od 10 miliona dolara u razvoj AI agenta", navodi kao primer.

U svojoj prošlogodišnjoj analizi uticaja savremenih tehnologija na investicione procese, CFA Institute navodi da skoro 30 odsto sistematskih investitora (onih koji kombinuju ručno trgovanje i automatizaciju pomoću računara) trenutno koristi AI za razvoj i testiranje investicionih strategija, a da više od tri četvrtine njih očekuje da će to činiti u budućnosti.

Još je njihova studija iz 2022. pokazala da je 81 odsto institucionalnih investitora više zainteresovano da ulože u fond koji se prvenstveno oslanja na alate povezane sa AI-jem i masivnim podacima (engl. big data) nego u fond koji se primarno služi ljudskim procenama prilikom donošenja investicionih odluka.

Anketa konsultantske kuće Mercer, sprovedena pre oko godinu dana, pokazala je da devet od 10 investicionih menadžera koristi (54 odsto) ili planira da počne da koristi (37 odsto) AI u svom poslu.

Kakve su realne snage AI-ja u investiranju

"Ipak, većina AI procesa i dalje se oslanja na ljudsku intervenciju, što odražava trenutnu ulogu AI-ja kao potpornog alata, a ne kao direktne zamene za ljude u investicionom procesu. Samo je neznatna manjina menadžera prijavila potpuno automatizovane statističke, ML (engl. machine learning - mašinsko učenje) i DL (engl. deep learning - duboko učenje) modele, pa čak i unutar ovih oblasti značajan deo procesa ostaje zavisan od stalne ljudske intervencije", zaključili su u Merceru.

Dodali su da među anketiranim menadžerima koji koriste AI, kvalitet i dostupnost podataka su najčešće navođena prepreka za otključavanje punog potencijala te tehnologije, a slede zabrinutosti u pogledu integracije i kompatibilnosti, kao i etička i pravna razmatranja.

BlackRock, koji se neretko navodi kao najveća svetska kompanija za upravljanje imovinom, prošle godine objavio je analizu o tome kako AI menja način investiranja. U publikaciji su, između ostalog, iskoristili priliku da istaknu prednosti svoje platforme za sistematsko investiranje koja se oslanja na AI (i u okviru koje, prema podacima sa njihovog sajta, pod upravljanjem drže imovinu vrednu preko 300 milijardi dolara) u odnosu na modele OpenAI-ja.

Zanimljivo je da njihova analiza pokazuje da se tačnost predviđanja OpenAI-jevih modela smanjila s novijim verzijama GPT-4. "Verovatno objašnjenje je da se ovi modeli obučavaju i procenjuju na osnovu njihove uloge univerzalnih asistenata, što može doprineti pogoršanju performansi kod specifičnih zadataka predviđanja", pojasnili su.

"Mislim da je ova tehnologija još u povoju i da je veoma opasno prepustiti joj da potpuno autonomno trguje za korisnika, odnosno smatram da je potrebno dosta testiranja i praćenja, dok se ovako nešto ne da na korišćenje krajnjim korisnicima, jer niko ne želi da uđe u rizik da AI agent izgubi ljudima neku značajniju svotu. Uveren sam da će inovatori biti u stanju da naprave atraktivna rešenja, koja će sutradan moći da prodaju većim finansijskim institucijama, poput banaka i investicionih fondova", kaže Radonjanin.

S tim u vezi, sagovornik skreće pažnju na primer kineskog AI startapa DeepSeek, koji je odnedavno postao planetarno popularan, a koji je, kako kaže prvi čovek Velija, pokazao da za testiranje i razvoj nekog AI rešenja nisu potrebne milijarde, već da se isto može postići i sa hiljadu puta manjim budžetom.

Bloomberg

Đurđević navodi da se najveća korist AI-ja verovatno ogleda u povećanju produktivnosti svakog zaposlenog. "Danas jedan analitičar može da uradi posao za koji je ranije bilo angažovano njih petoro."

S druge strane, kada su u pitanju ograničenja tehnologije, on prvenstveno ističe to da se većina AI modela zasniva na istorijskim podacima, pa stoga mogu loše funkcionisati u nepredvidivim tržišnim okolnostima. "Isto tako, pitanje je da li AI može pravilno interpretirati makroekonomske i geopolitičke događaje. Uz to, potrebna je i ljudska supervizija."

Slično razmišlja i Radonjanin. Veruje da ova tehnologija može biti ekstremno korisna za istraživanje prilika za ulaganje, pretraživanje vesti, analize raznih indikatora, kao i za automatizaciju određenih zadataka.

"Na primer, moj portfolio je pao za 10 odsto. Mogu da pitam AI agenta da iščita sve vesti objavljene u poslednja 24 sata na novinskim portalima i Twitteru i da mi napravi sažetak o tome da li je neka vest uzrokovala trenutni pad. Ukoliko nije, onda može da proveri tehničke indikatore, aktivnosti aktera u menjačnicama i kaže da li je to zapravo samo mala korekcija ili se nešto značajnije događa i da li treba izlaziti sa tržišta ili je zapravo dobar trenutak za dodatnu kupovinu", pojašnjava on.

Depositphotos

Radonjanin naglašava da je teško reći gde sve novi tehnološki alati pokazuju manjkavosti, ali da svakako AI još ne može da predvidi kako će se, recimo, menjati regulativa u nekoj oblasti. "Takođe, AI modeli tek treba da nauče kako tokenomija projekta (vesting periodi, otključavanje tokena...) utiče na cenu. Tu je i razumevanje fundamentalnih stvari o projektu, poput toga kakav je tim, njihova kredibilnost i tako dalje. I dalje je veliki značaj ljudske komponente, pa i intuicije, koja često može da vas spase od donošenja pogrešnih i lakovernih odluka."

Kako će se stvari dalje razvijati

Obojica sagovornika veruju da će AI u narednom periodu imati sve veću primenu u investicionim procesima.

"Smatram da će razvoj ići postepeno, pri čemu će više firmi razvijati različite agente koji će pomagati oko različitih zadataka u vezi sa investiranjem. Neki će biti bolji za analizu vesti, neki za automatizaciju trgovanja, neki za analizu tehničkih podataka. Verovatno da će onda firme od konkurencije učiti šta mogu bolje da razviju i da će s vremenom svi modeli biti sve bolji. Ne verujem da će od prvog momenta iko u finansijskoj industriji dati botovima potpunu autonomnost, već da će biti određeni period praćenja istih, dok ne budu sigurni da je bezbedno ponuditi tako nešto krajnjim korisnicima", zaključuje generalni direktor Velija.

Analitičar Senzal Capitala očekuje da će do najvećeg napretka doći na tržištima koja imaju veliku količinu podataka i visoku frekvenciju trgovine kao što su akcije, derivati i kriptovalute. "Smatram da će doći i do značajnog napretka kada su u pitanju obveznice i privatni zajmovi."

Bloomberg

Đurđević predviđa da će se makroekonomski modeli s vremenom znatno unaprediti i da će davati bolje projekcije koje u obzir uzimaju veću količinu kvalitetnijih podataka.

"Kada su u pitanju manji, pojedinačni investitori - pojaviće se sve kvalitetniji primeri robo-savetovanja (engl. robo-advisory)", kaže on, dok na polju profesionalnih investitora očekuje da razvoj tehnologije dovede do toga da će sve više biti fondova koji će imati male timove, a upravljati značajnim sumama novca.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar