Donald Trump započeo je povlačenje SAD iz istorijskog Pariskog sporazuma, što predstavlja još jedan korak unazad u globalnoj borbi protiv klimatskih promena kome je doprinela najbogatija zemlja sveta.
Ovaj potez nije iznenadio, s obzirom na to da je Trump već tokom prvog mandata povukao SAD iz sporazuma o smanjenju emisija i tokom kampanje obećao da će to ponoviti. Ipak, odluka da započne taj proces već nekoliko sati nakon inauguracije pokazuje ozbiljnost njegove namere da brzo preoblikuje američku energetsku i klimatsku politiku.
"Odmah povlačim SAD iz nepravednog, jednostranog Pariskog klimatskog sporazuma", izjavio je Trump pre nego što je potpisao pismo kojim obaveštava Ujedinjene narode o nameri SAD da napusti sporazum. "Sjedinjene Države neće sabotirati vlastitu industriju dok Kina zagađuje bez posledica", dodao je on.
Opširnije
Trump će proglasiti nacionalnu energetsku vanrednu situaciju
Američki predsednik pozvaće se na vanredna ovlašćenja već prvog dana.
20.01.2025
Najtoplija godina u istoriji - svet premašio granicu zagrevanja od 1,5°C
Ekstremni vremenski uslovi od poplava do požara obeležili najtopliju godinu.
13.01.2025
Za zeleni budžet Srbije milijardu evra, najviše za klimatske promene
U budžetu je ukupno 64 projekta označeno kao "zeleni", a najveći deo tih projekata nalazi se u nadležnosti Ministarstva građevinarstva
27.11.2024
Trumpova politika može usporiti, ali ne i zaustaviti zelenu tranziciju
Profesor Neven Duić ističe otpornost energetske tranzicije na političke promene.
15.11.2024
Povlačenje iz Pariskog sporazuma deo je šireg paketa promena koje je Trump pokrenuo već prvog dana povratka u Belu kuću. Njegova politika sada se okreće promovisanju fosilnih goriva umesto borbi protiv klimatskih promena.
Trumpova naredba ukida finansijsku podršku SAD Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama, koja je temelj sporazuma. Takođe je povučena Američka međunarodna klimatska finansijska strategija, koja je usmeravala milijarde dolara za pomoć zemljama u razvoju u borbi protiv posledica globalnog zagrevanja. U skladu s ovom direktivom, službenici sada moraju da stave prioritet na ekonomsku efikasnost i prosperitet SAD u svim spoljnopolitičkim energetskim inicijativama.
Trump je samo nekoliko sati nakon inauguracije započeo povlačenje SAD iz Pariskog sporazuma | Bloomberg
Šta je Pariski sporazum
Naša planeta uživala je relativno stabilnu klimu poslednjih 11.000 godina, što je omogućilo razvoj poljoprivrede i civilizacije kakvu poznajemo, sve do industrijske revolucije. Pariski sporazum, usvojen 2015. godine na klimatskom samitu Ujedinjenih nacija, postavlja cilj zadržavanja globalnih temperatura unutar sličnog raspona, sprečavajući porast veći od 1,5 do dva stepena Celzijusa.
Iako se možda ne čini kao velika razlika, klimatske promene već su postale dovoljno ozbiljne da pogoršaju vremenske nepogode širom sveta, uključujući požare koji su ovog meseca poharali Los Anđeles i sravnili cela naselja.
Sporazum, međutim, nije pravno obavezujući. Svaka država samostalno određuje ciljeve smanjenja emisija i načine kako da ih postigne. Iako je usvajanje sporazuma bio važan korak napred, ubrzano pogoršavanje klimatskih promena pokazalo je slabosti ovakvog pristupa.
Iako povlačenje SAD iz Pariskog sporazuma neće biti odmah sprovedeno, postupak započinje formalnim obaveštavanjem UN, nakon čega sledi jednogodišnji period čekanja na stupanje na snagu.
Već i sama najava povlačenja izazvala je nemire u globalnoj klimatskoj diplomatiji, bacajući senku na poslednji godišnji UN klimatski samit COP29, održan u Azerbejdžanu u novembru prošle godine.
SAD, kao drugi najveći emiter gasova staklene bašte, odmah iza Kine, smatran je ključnim liderom u globalnim naporima za smanjenje zagrevanja planete. Trumpova odluka da se povuče otvara pitanja o tome može li tridesetogodišnji međunarodni okvir za borbu protiv klimatskih promena biti dovoljno snažan da odgovori na ove izazove.
Ekološki aktivisti su oštro osudili Trumpovu odluku, optužujući SAD za odbijanje odgovornosti u borbi protiv globalnog zagrevanja, dok ignoriše ekonomske koristi povezane s razvojem čistih i obnovljivih izvora energije.
"Prelazak na ekonomiju sa niskom emisijom ugljenika već je u toku", rekao je Ani Dasgupta, predsednik Svetskog instituta za resurse. "Odlazak iz Pariskog sporazuma neće zaštititi Amerikance od klimatskih uticaja, ali će dati Kini i Evropskoj uniji konkurentsku prednost u rastućem sektoru čiste energije", rekao je Dasgupta, a prenosi Bloomberg.
Najava povlačenja SAD bacila je senku na prošlogodišnji COP29 i oslabila globalnu klimatsku diplomatiju | Bloomberg
Uticaj SAD na globalnu ravnotežu moći
Analitičari i diplomate predviđaju da bi najnovije povlačenje SAD moglo prebaciti ravnotežu moći prema drugim zemljama, poput Kine, koja beleži rekorde u instalaciji kapaciteta obnovljive energije i izvozi tehnologiju bez emisija uprkos oslanjanju na ugljenik.
Evropski klimatski lideri istakli su odlučnost da američko povlačenje neće zaustaviti globalnu akciju.
"Multilateralna klimatska akcija pokazala je otpornost i jača je od politike i strategija bilo koje pojedine zemlje", izjavila je Laurence Tubiana, ključna autorka Pariskog sporazuma i izvršna direktorka Evropske fondacije za klimu.
Osim što se povlači iz Pariskog sporazuma, Trump planira da poništi niz federalnih politika koje su ključne za ostvarenje američkih obećanja o smanjenju emisija, uključujući cilj smanjenja emisija za 50 do 52 odsto u odnosu na nivoe iz 2005. do kraja decenije.
Kako piše Bloomberg, lokalni lideri i poslovna zajednica najavljuju nastavak napora za smanjenje emisija i podsticanje energije bez ugljenika, ali analitičari upozoravaju da bez snažne savezne akcije ti napori neće biti dovoljni.
Protivnici učestvovanja SAD u Pariskom sporazumu pozdravili su Trumpov potez, tvrdeći da je sporazum štetio ekonomiji i dopuštao drugim zemljama da diktiraju energetsku politiku SAD, dok sami ne ispunjavaju sopstvene ciljeve.
Trump tvrdi da će SAD "uštedeti više od bilion dolara" povlačenjem iz sporazuma.
Povlačenje SAD moglo bi da uspori razvoj obnovljivih izvora energije dok konkurenti poput Kine beleže rekorde | Depositphotos
Pristalice Pariskog sporazuma, uključujući poslovne lidere i republikance koji su 2017. bezuspešno pozivali Trumpa da ostane u sporazumu, smatraju da bi SAD imale veći uticaj u globalnim pregovorima kada bi zadržale članstvo. Time bi mogle da podrže izvoz američke energije, uključujući prirodni gas koji sagoreva čistije od uglja.
Tokom prvog Trumpovog mandata, administracija je igrala ulogu svojevrsnog "smetala" na klimatskim pregovorima, promovišući fosilna goriva dok je povlačenje iz Pariskog sporazuma još bilo u toku. Prvi izlazak SAD iz sporazuma bio je kratak, stupio je na snagu 4. novembra 2020. godine, neposredno pre izbora. Bivši predsednik Joe Biden odmah po inauguraciji u januaru 2021. vratio je SAD u sporazum.
Jednostavnost kojom američki predsednik može da povuče SAD iz Pariskog sporazuma temelji se na tome što je sporazum klasifikovan kao izvršni, a ne kao međunarodni ugovor koji zahteva odobrenje Senata. Američki pregovarači su 2015. godine namerno odabrali formulaciju "trebalo bi" umesto "mora" u dokumentu kako bi zaobišli potrebu za odobravanjem u Senatu.
.webp){kind=icon}