text size
Zeleni bager zahvatio je još jednu gomilu suve zemlje i kamenja, a zatim se okrenuo i istovario teret na barže koje će biti potopljene u dubini Dunava. Pod budnim okom grupe radnika, na nesnosnoj rumunskoj vrućini, odvijala se najnovija faza složenog inženjerskog poduhvata sa vrlo konkretnim ciljem - treba podići nivo reke za deset centimetara.
Dunav, čiji je vodostaj pao na istorijski minimum, remeti trgovinu i turistička krstarenja, dok stanovnike duž njegovih obala, od Bratislave do Beograda, suočava sa posledicama klimatskih promena. Međutim, uzvodno od jedine rumunske nuklearne elektrane, povećanje vodostaja za svega nekoliko centimetara postalo je presudno za očuvanje snabdevanja električnom energijom.
Sedmica je počela miniranjem stenske formacije u koritu reke sa gotovo 180 kilograma eksploziva. Time je vodostaj povećan za nekoliko dragocenih centimetara, dovoljno da se izbegne potpuno gašenje nuklearne elektrane Cernavoda. Sledeći korak je potapanje natovarenih barži kako bi se dodatno podigao nivo Dunava i usmerila voda nizvodno ka elektrani.
"Ovi radovi trebalo je da budu izvedeni mnogo ranije", rekao je Ion Marin, jedan od rukovalaca bagerom na gradilištu. "Ali kao i sve drugo u ovoj zemlji, radimo tek kada nastupi vanredna situacija."
Iako je Rajna važnija evropska industrijska saobraćajnica, Dunav predstavlja žilu kucavicu za zajednice u deset zemalja kroz koje protiče ili čiju granicu čini. Na njegovim obalama nalaze se četiri prestonice - Beč, Bratislava, Budimpešta i Beograd - a oko deset miliona ljudi dobija pijaću vodu upravo iz ove reke.
Po ekonomskom značaju, Dunav je druga najduža evropska unutrašnja plovna ruta, odmah iza Volge. Tokom 2025. njime je prevezeno 62,7 miliona tona tereta, što odgovara prometu luke Amsterdam. Dunav, takođe, obezbeđuje vodu za hlađenje nuklearnih elektrana koje imaju ključnu ulogu u energetskom sistemu regiona, kada su drugi izvori energije pod pritiskom.
U mađarskoj nuklearnoj elektrani na Dunavu inženjeri su iz minuta u minut pratili vodostaj. U kontrolnoj sobi, glavni inženjer noćne smene bio je na korak od izdavanja naloga da se ugasi poslednja turbina koja je još radila u elektrani koja, kada radi punim kapacitetom, obezbeđuje oko 40 odsto proizvodnje električne energije u Mađarskoj.
Međutim, tada je nivo Dunava počeo da raste - za značajnih pet centimetara, prema rečima premijera Petera Magyara.
"To je bila ogromna sreća", rekao je Tamas Cseh, poslanik iz grada Paks, u kojem se nalazi elektrana.
Nuklearna elektrana Paks na Dunavu tokom rekordno niskog vodostaja, 31. jula / Janos Kummer/Getty Images
Preostala turbina hladi se vodom koja se zahvata iz Dunava. Grad se, takođe, iz reke snabdeva toplom vodom. Još važnije, stručnjaci ističu da će ponovno pokretanje cele elektrane, kada se vodostaj oporavi, biti znatno lakše ukoliko makar jedna turbina nastavi da radi. Potpuno gašenje elektrane, do kojeg i dalje može doći, bilo bi prvo u njenoj četrdesetčetvorogodišnjoj istoriji rada.
Jedan od problema je to što tehnologija iz sovjetskog perioda nije bila projektovana za današnje, znatno suvlje klimatske uslove, a kasnije vlade nisu sprovele neophodne prilagodbe, rekao je Cseh.
Voda Dunava, koja sada zapljuskuje ispucalo tlo koje je pre samo nekoliko nedelja bilo rečno korito, i dalje bi bila dovoljna za hlađenje reaktora da su usisni otvori pumpi postavljeni dublje ispod površine.
"Svi su znali da će se ovo pre ili kasnije dogoditi", rekao je Cseh. "Sada nam samo preostaje da čekamo kišu."
U međuvremenu, mađarski parlament na obali Dunava u Budimpešti je prazan, jer su sednice odložene radi uštede energije. Isključena je dekorativna rasveta u gradu, kao i osvetljenje državnih zgrada. Ispod jednog od mostova koji povezuju Budim i Peštu sada se, tik ispod površine vode, vide ostaci starog mosta srušenog u Drugom svetskom ratu.
Dobrovoljno smanjenje proizvodnje u fabrikama automobila i pogonima za proizvodnju baterija takođe je ublažilo pritisak na elektroenergetsku mrežu, kao i slične mere koje su preduzele automobilske kompanije u susednoj Rumuniji.
Uzvodno, u Bratislavi, posledice niskog vodostaja takođe su postale vidljive. Više od deset brodova usidreno je u slovačkoj prestonici i čeka kišu i rast vodostaja kako bi mogli da nastave plovidbu prema Beču ili nizvodno ka Budimpešti. Gornji tok Dunava jedna je od najpopularnijih evropskih ruta za turistička rečna krstarenja. Tokom 2024. godine njime je putovalo oko 610.000 putnika, prema poslednjim podacima Dunavske komisije sa sedištem u Budimpešti.
"Šalili smo se da zapravo nismo na rečnom krstarenju, već živimo na kući na vodi", rekla je Lou, turistkinja sa Floride. "Dolazimo ovde samo da prespavamo na brodu. Trudimo se da izvučemo najbolje iz ove situacije. Lepo je, ali je vodostaj nizak i zaista je tužno."
Prema oceni ekonomista, još je prerano da se precizno procene posledice ovako niskog vodostaja. Za sada se većina procena, bilo da je reč o Dunavu ili Rajni, zasniva na pojedinačnim iskustvima i zapažanjima. U švajcarskoj luci Bazel, na primer, vozači kamiona i radnici zaduženi za pretovar tereta kažu da se deo pošiljki sada mora transportovati drumskim putem.
Dunav je i dalje plovan, ali mnogi teretni brodovi prevoze manje količine robe zbog nedovoljne dubine reke. Ukrajina je, nakon ruskih napada na svoje crnomorske luke, deo izvoza žitarica preusmerila na dunavsku rutu.
Jasno je, međutim, da ovakva situacija dolazi u veoma nezgodnom trenutku za Rumuniju. Očekuje se da će njena privreda u drugoj polovini godine, u najboljem slučaju, stagnirati. Industrijska proizvodnja već duže vreme opada, inflacija je i dalje visoka, a zemljom upravlja privremena vlada sa ograničenim ovlašćenjima nakon višemesečne političke nestabilnosti.
Brodovi za krstarenje usidreni u Bratislavi, 4. avgusta. Zbog niskog vodostaja Dunava ne mogu da nastave plovidbu ka Beču ni ka Budimpešti, saopštile su vlasti / Daniel Hornak/Bloomberg
Nizak vodostaj naveo je vlasti u Bukureštu i Budimpešti da pozovu građane na štednju vode i energije, što predstavlja poseban izazov za poljoprivrednike usred sezone uzgoja kultura poput paradajza i paprike.
"Suša na Dunavu neće izbaciti rumunsku ekonomiju iz koloseka, ali privreda koja već stagnira ima vrlo malo prostora da apsorbuje dodatne, izbežive šokove", naveo je u izveštaju Valentin Tataru, glavni ekonomista za Rumuniju u holandskoj banci ING.
Temperature koje su u utorak u Rumuniji dostigle 41 stepen Celzijusa očekuje se da će ostati na tom nivou tokom cele sedmice. To dodatno otežava radove na Dunavu i povećava pritisak na potrošnju električne energije u zemlji sa oko 19 miliona stanovnika.
Ipak, druge mogućnosti nema. Zamenik rumunskog ministra energetike Cristian Busoi rekao je da bi, bez ovih intervencija, morao da bude ugašen i drugi reaktor nuklearne elektrane.
"Ovde živim ceo život i nikada nisam video da se reka ovoliko povukla", rekla je Maria Galita (56), koja je prodavala voće pored puta u blizini mesta gde Dunav čini granicu između Rumunije i Bugarske i gde vlasti pokušavaju da podignu nivo vode.
Za ovu sedmicu prognozirana je kiša u Austriji, ali ostaje da se vidi da li će je biti dovoljno. Meteorolozi očekuju da će temperature širom kontinentalne Evrope do početka avgusta biti između dva i osam stepeni Celzijusa više od proseka. Dugoročnije prognoze i dalje ukazuju na dominaciju polja visokog vazdušnog pritiska, što znači da bi obilnije padavine koje bi ublažile sušu mogle izostati sve do kasnije tokom godine.
Rumuni poput Marije Galite kažu da su navikli da tokom leta viđaju peščana ostrva usred Dunava, ali da nikada ranije nije bilo potrebe za intervencijama kako bi se obezbedilo dovoljno vode za hlađenje nuklearne elektrane.
Za razliku od Rumunije, pojava novih peščanih sprudova u Beogradu dočekana je sa više radosti. Zbog povlačenja Dunava, stanovnici srpske prestonice dobili su neočekivanu dodatnu obalu na kojoj mogu da potraže osveženje tokom toplotnog talasa. Ostrvo na ušću Dunava i Save sada nudi znatno veću plažu.
"Ovo je neverovatno", rekao je Marko Tesanović (51), sunčajući se na delu obale koji je inače pod vodom. "Ako se Dunav još malo povuče, ljudi će moći peške da pređu na drugu obalu."
.webp){kind=icon}
