Ruskoj ekonomiji stiže zima - prihodi od nafte pali na petogodišnji minimum

U okeanima širom sveta sve više tankera, koji prevoze sirovu naftu iz Rusije, počelo je da namerno miruje u međunarodnim vodama, jer se trgovci muče da pronađu kupce usred smanjene potražnje. Prema proceni britanske agencije Reuters, oko 19 miliona barela sirove nafte ural, utovarenih u tankere pre 15. decembra, i dalje se nalazi u tranzitu. Svetski višak sirove nafte spustio je cene i prihode od nafte svuda pa i u Ruskoj Federaciji, čiji su prihodi od prodaje nafte i gasa prošle godine pali za oko petinu, na najniži nivo u poslednjih pet godina.

Osim toga, jaka rublja doprinosi tome da Moskva dobija manje u svojoj valuti za svaki dolar koji zaradi od izvoza energenata, a dodatnu otežavajuću okolnost je predstavljalo to što je zapadnim sankcijama protiv Rusije američki predsednik Donald Trump prošlog oktobra dodao svoju odluku da sekundarnim sankcijama cilja poslovne partnere dva najveća ruska izvoznika nafte - Rosnefta i Lukoila.

Iako mnogi u Evropi to očekuju, manji prihodi od energenata neće presudno uticati na odlučivanje ruskog predsednika Vladimira Putina po pitanju invazije na Ukrajinu, niti će urušiti rusku ekonomiju, koja je decenijama bila "podmazivana" prihodima od nafte mnogo više nego od izvoza gasa u Evropu. Međutim, nakon četiri godine uspešnog održavanja ruske privredne aktivnosti kroz preusmeravanje na ratnu ekonomiju, pojedini indikatori i potezi zvanične Moskve ukazuju da i ruskoj ekonomiji dolazi zima.  

Uprkos tome što je ruska ratna ekonomija podigla plate u nekim od najsiromašnijih regiona Ruske Federacije u kojem se nalaze proizvodne linije rastućeg vojno-industrijskog kompleksa, ukupna ekonomska situacija je sve manje ružičasta. Ekonomski rast je drastično usporen jer centralna banka obara narastajuću inflaciju dvocifrenim kamatnim stopama, dok vlada višim porezima pokušava da popuni rupe u državnom budžetu, koje izaziva visoka cena ratnih aktivnosti.

Naftni pritisak

Od Trumpovih oktobarskih sankcija, popust po kojem je Rusija primorana da prodaje svoju naftu kako bi namamila trgovinske partnere da rizikuju kupovinu sankcionisane sirove nafte, udvostručio se. U decembru je cena sirove nafte ural pala ispod 35 dolara po barelu, što je najniže od pada svetskih cena nafte u ranim danima pandemije virusa korona.

Bloomberg

 

Istovremeno, Rusija je bila prinuđena da kupcima, koji rizikuju američke kaznene sankcije, uveća popust na više od 24 dolara po barelu, iako je prethodno davala najviše 15 dolara po barelu. Taj naftni pritisak Trumpovih sekundarnih sankcija i niske cene na svetskom tržištu doveo je do toga da prihod od energenata u strukturi državnog budžeta Rusije padne sa 50 na oko 23 odsto, što je najmanje u protekle dve decenije. To je uticalo i da budžetski deficit u 2025. godini naraste na 2,6 odsto BDP-a, što je pet puta više od planiranog.

"Glavna karakteristika američkih sankcija je da su SAD, za razliku od Evrope, spremne da primene sekundarne sankcije – drugim rečima, ako vas SAD sankcionišu, a ja trgujem sa vama, SAD smatraju da ima pravo da me kazne ili sankcionišu", kaže za francuske medije Aleksandar Koljandr, finansijski analitičar i viši naučni saradnik u Centru za analizu evropske politike.

"Videli smo da, na primer, u Kini glavni kupac ruske nafte nisu bile državne kompanije ili velike kompanije, već ono što se naziva 'rafinerije čajnika' – male rafinerije koje dobijaju sankcionisanu naftu, prerađuju je, a zatim je prodaju. One nisu izložene SAD i mogu da rizikuju."

Sve više odsečena od zapadnih tržišta, Moskva je protekle četiri godine najpre pronašla spremne kupce u Indiji i Kini, gde su rafinerije iskoristile priliku da kupuju rusku sirovu naftu po povoljnim cenama, pa čak i da je posle preprodaju u Evropi. Ali Trumpove sekundarne sankcije i direktne pretnje kaznenim carinama Indiji su i to promenile.

Bloomberg

 

"Možda prvi put, čini se da je to uticalo na spremnost Indije i Kine da kupuju rusku naftu", kaže Daniel Spiro, vanredni profesor ekonomije na švedskom Univerzitetu Upsala. "Indija je smanjila količine, a Kina izgleda traži veći popust na naftu koju kupuje. A to ranije nije bio slučaj."

Povećanje poreza

I dok bi prinudna prodaja imovine Rosnefta i Lukoila u Evropi teoretski mogla da poveća državne devizne rezerve, ona će dodatno smanjiti profit Rusije od nafte i gasa, čime se samo proširuje već postojeća rupa u budžetu. Da bi nadoknadila manjak, ruska vlada je već počela da povećava niz domaćih poreza, uključujući povećanje PDV-a sa 20 na 22 procenta, kao i prag ispod kojeg su mala preduzeća oslobođena plaćanja.

"Rusija ima nekoliko izbora. Može da poveća druge poreze – to ima svoju (političku) cenu i neće biti popularno", kaže profesor Spiro, dodajući da može i da poveća vladin udeo u ruskoj nafti i gasu, koji je već prilično visok. "Ne mislim da postoji velika margina za napredak. Ili će morati da smanji (državnu) potrošnju."

Bloomberg

Prema oceni ovog švedskog ekonomiste, Kremlj u suštini ima dva načina na koji može da smanji potrošnju – jedan je da smanji ratne aktivnosti, a drugi da smanji penzije i slične socijalne izdatke.

"Jedno od ključnih pitanja od početka sveobuhvatne invazije je koliko daleko ruska vlada može da gurne svoju ekonomiju – ili u suštini da prebaci troškove na svoje stanovništvo", ističe Spiro.

Uprkos tome što je uspešan prelazak na ratnu ekonomiju Rusiji u 2023. i 2024. godini obezbedio ekonomski rast od oko četiri odsto BDP-a, to se drastično promenilo prošle godine kada se rast sveo na oko jedan procenat. Jedan od razloga je to što je ruska centralna banka skoro dve godine pokušavala da obuzda narastajuću inflaciju tako što je podigla kamatne stope na 21 odsto, smanjivši ih na 16 odsto tek pre mesec dana sa ciljem da do kraja 2026. godine inflacije bude do pet odsto.

Prema rečima zamenika premijera Rusije Aleksandra Novaka, uprkos svim izazovima rast je održan, a usporavanje je prvenstveno posledica "čvrste monetarne politike i čvrste fiskalne politike, povezanom sa ciljanjem inflacije".

"Treba napomenuti da je ovaj zadatak uspešno urađen – ako je prethodne godine inflacija bila 9,5 odsto, sada smo godinu završili na nivou od 5,6 odsto, a to je znatno niže od prognoze, koja je bila 6,8 odsto", rekao je Novak na sastanku Odbora za ekonomsku politiku gornjeg doma ruskog parlamenta, prenela je agencija Interfax.

Posrću sektori koji nisu u službi rata

Iako vicepremijer Novak ističe da je "pozitivna ekonomska dinamika", između ostalog, obezbeđena "povećanjem industrijske proizvodnje, posebno u prerađivačkom sektoru" u 2025. godini u iznosu od procenjenih 2,8 odsto, uočljivo je da zaobilazi da istakne rastuće probleme u metalurškoj i automobilskoj industriji, kao i to da indeksi industrijske proizvodnje, koje beleži ruski statistički zavod Rosstat, za prva tri kvartala 2025. godine pokazuje stalni pad proizvodnje čelika i sirovog gvožđa.

Bloomberg

Iako ratna proizvodnja i dalje služi kao industrijska lokomotiva i generator ekonomskog rasta, čini se da to nije dovoljno da nadoknadi gubitke civilne industrije. Na primer, više od 75 procenata ruske potražnje za čelikom dolazi iz građevinskog sektora, pa je hlađenja tržišta nekretnina i prošlogodišnji kraj širokih hipotekarnih subvencija uticao da domaća potražnja za čelikom u 2025. padne za oko 14 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Kada se na to dodaju gubitak evropskih tržišta, jaka ruska nacionalna valuta koja otežava izvoz, kao i visoke kamatne stope koje otežavaju domaća ulaganja, i ne čudi da vlasnici metalurških kompanija očekuju duži pad.

Vlasnik kompanije "Noriljski nikel" Vladimir Potanjin je trenutno ekonomsko okruženje u kojem vladaju visoki porezi, ograničen izvoz i visoka inflacija opisao kao "period preživljavanja".

U ruskoj automobilskoj industriji pak govore o "periodu iscrpljenosti", jer se nakon potresa kada su zapadni investitori napustili Rusiju 2022. godine sada suočavaju sa padom prodaje novih putničkih automobila za 16 procenata, pri čemu je proizvodnja u prvih deset meseci 2025. godine pala za više od 22 procenta. Ruski analitičari ističu da se uticaj krize najviše oseća u Samari, sedištu najvećeg ruskog proizvođača automobila AvtoVAZ-a, čiji je brend Lada u 2025. godini zabeležio je pad prodaje od skoro 25 procenata. Čelnici AvtoVAZ-a su odgovorili na pad smanjenjem radnog vremena i otpuštanjem radnika.

Bloomberg

Posrtanje automobilske i metalurške industrije se odrazila i na smanjene poreske prihode lokalnih samouprava, koje su bile prinuđene da traže finansijsku pomoć vlade u Moskvi ili da uzimaju skupe kredite od komercijalnih banaka. I dok će to predstavljati politički izazov u godini kada Rusiji na jesen predstoje izbori za Državnu dumu, Kremlj zasad nastoji da rupe u državnoj kasi popuni kroz veće poreze na domaćinstva i preduzeća.

Zna se šta je Putinu prioritet

Osim naprezanja u celom privatnom sektoru, sve je više posledica i na finansijski sistem jer ruski podaci pokazuju da je suma neisplaćenih plata skoro utrostručena u oktobru 2025. u odnosu na godinu pre, a da prinudni odmori i kraće radne nedelje postaju sve češće, zbog čega sve više potrošača ima problema sa otplatom svojih kredita.

"Bankarska kriza je moguća", rekao je nedavno ruski zvaničnik za "The Washington Post"  pod uslovom da ne bude imenovan. "Kriza neplaćanja je moguća. Ne želim da razmišljam o nastavku rata ili eskalaciji".

Bloomberg

I šef Ruskog saveza industrijalaca i preduzetnika upozorio je da su mnoge kompanije u "situaciji pred stečajem", to jest nemogućnošću da izvrše svoje finansijske obaveze.

Uprkos svih ekonomskim i finansijskim pritiscima, poznavaoci prilika u Rusiji ukazuju da je vrlo malo malo verovatno da će rastući troškovi zapadnih sankcija i rata u Ukrajini uticati na Putinovu odlučnost da nastavi rat ukoliko nisu ispunjeni njegovi uslovi.

"Te odluke može doneti samo Putin ako odluči da obustavi rat", kaže finansijski analitičar Koljandr, dodajući da misli da Putinovi "prioriteti prilično jasni – da rat i sva ova geopolitička borba imaju prioritet". "I da su Rusi imali nekoliko godina prilično dobrog ekonomskog rasta i da mogu malo da pate. Ne mislim da će to poremetiti njegove ideje."

Slično zaključuje i Richard Connoly iz britanskog Kraljevskog instituta za odbranu i studije bezbednosti (RUSI), koji ističe da je Kremlj "uspeo da predstavi rat, ne kao bitku sa svojim bliskim susedom, svojom braćom i sestrama u Ukrajini, već kao rat sa Zapadom".

"Nismo ni blizu toga da ekonomija bude odlučujući faktor u razmišljanju Kremlja o tome kako da nastavi rat", istakao je Connoly, a preneo "The Guardian".