Trump pred odlukom Vrhovnog suda SAD o carinama

Sudbina većine carina predsednika SAD Donalda Trumpa sada je u rukama Vrhovnog suda SAD, koji bi već tokom januara mogao da donese odluku o zakonitosti tih nameta. Niže sudske instance su 2025. presudile da su carine uvedene nezakonito, ali su ostale na snazi pošto je administracija imalo pravo da se žali Vrhovnom sudu.

Na saslušanju 5. novembra sudije su izrazile sumnju u pogledu toga da li Trump zaista ima ovlašćenje da samostalno uvede carine prema Zakonu o vanrednim ekonomskim merama (IEEPA) iz 1977, koji predsedniku daje specijalna ovlašćenja u vanrednim situacijama. Sud je zasad odredio 14. januar kao datum kada bi mogao da objavili odluku.

Ako Vrhovni sud odluči protiv Trumpa, to bi bio najveći pravni poraz za predsednika od njegovog povratka u Belu kuću i moglo bi otvoriti put pokretanju složenih pravnih postupaka u kojima bi se zahtevao povraćaj milijardi dolara koje su plaćanje na ime carina.

Koje bi carine mogle biti osporene

Reč je o Trumpovom paketu carina uvedenom 2. aprila, na takozvani "dan oslobođenja" (termin se odnosi na ideju da se SAD "oslobađaju" od navodno nepravednih trgovinskih odnosa sa Kinom, prim. prev.), kojim se uvode stope između 10 i 50 odsto na većinu uvoza. Niži sudovi su te carine proglasili nezakonitim jer su uvedene pozivanjem na IEEPA, što, prema sudu, ne daje predsedniku neograničena ovlašćenja za carine.

Carine uključuju minimalnu osnovnu stopu od 10 odsto, sa nekim izuzecima; takozvane recipročne carine od 10 do 41 odsto na robu iz zemalja koje nisu postigle trgovinske sporazume sa SAD, i dodatne carine na uvoz određene robe iz Meksika, Kine i Kanade, koje je Trump opravdao krizom sa fentanilom u SAD.

Slučaj pred Vrhovnim sudom ne tiče se nameta na određene kategorije proizvoda koji se uvode po drugim pravnim osnovama. Na primer, Trumpova administracija uvela je carine na čelik, aluminijum, automobile, proizvode od bakra i drvo na osnovu Člana 232 Zakona o trgovinskoj ekspanziji iz 1962. Te carine zavise od rezultata istraga Ministarstva trgovine, koje su zaključile da uvoz ovih proizvoda predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti.

Koja ovlašćenja ima predsednik za uvođenje carina

Član 1 Ustava SAD daje Kongresu pravo da nameće poreze i carine i da reguliše trgovinu sa stranim državama. Ipak, zakonodavci su tokom decenija delimično delegirali ovo pravo kroz razne zakone, koji većinom dopuštaju predsednicima da uvode carine samo iz određenih razloga.

Dok je Trump tokom svog prvog mandata testirao granice tih ovlašćenja, ovog puta se pozvao na gotovo neograničena ovlašćenja iz IEEPA (1977) da uvede carine putem izvršnih naloga. Ovaj zakon nikada ranije nije korišćen u te svrhe i ne pominje carine.

IEEPA daje predsedniku ovlašćenja nad različitim finansijskim transakcijama u vanrednim situacijama, iako je uobičajen alat uvođenje sankcija. Trump je naveo američki trgovinski deficit i krijumčarenje droge na granici kao vanredne okolnosti koje mu omogućavaju da primeni zakon i uvede carine.

Bloomberg

Šta su odlučili niži sudovi

Sud za međunarodnu trgovinu u Njujorku zaključio je da, pošto su Ustavom ovlašćenja nad carinama izričito data Kongresu, IEEPA ne daje predsedniku neograničena ovlašćenja u pogledu carina.

Sud je presudio da Trumpov prvobitni izvršni nalog o globalnim carinama, kao i kasniji nalog o dodatnim nametima za zemlje koje su uzvratile sličnim merama, prevazilaze ovlašćenja predsednika po ovom zakonu.

Još jedan set izvršnih naloga, koji se odnosi na robu iz Meksika, Kanade i Kine, proglašen je nezakonitim jer ti nameti nisu neposredno rešavali vanrednu situaciju sa fentanilom.

Sud je naglasio da nije sudio o "smislenosti ili efikasnost carina kao sredstva pritiska", već da smatra da uvođenje carina nije dozvoljeno ne zato što nije efikasno, već zato što to zakonom nije dopušteno. Odluku je potvrdio Savezni apelacioni sud SAD.

U drugom slučaju, federalni sudija u Vašingtonu proglasio je nekoliko Trumpovih carina protivnim zakonu a u vezi sa trgovinom sa Kinom i drugim zemljama. Sudija Rudolph Contreras je doneo odluku koja nije bila opšta već se odnosila na par porodičnih preduzeća koja su se žalila.

Bloomberg

Šta znači poništenje IEEPA carina za Trumpovu trgovinsku politiku

Administracija više ne bi mogla da naplaćuje carine donete na osnovu IEEPA i mogla bi da se suoči sa zahtevima za povraćaj već plaćenih iznosa na ime carina.

Poništavanje velikog dela Trumpovih carina moglo bi dodatno podstaći zabrinutost u pogledu stanja javnih finansija SAD, jer su investitori koji su ulagali u obveznice posebno pratili kretanja rastućeg javnog duga.

Administracija je ranije navodila prihode od carina kao način da nadoknadi poreske olakšice iz zakona o budžetu koji je Trump potpisao 4. jula.

Ipak, gubitak IEEPA carina ne mora predstavljati konačni udarac Trumpovoj strategiji u trgovinskoj politici. On i dalje može da se pozove na Član 232 o nacionalnoj bezbednosti, a ima druge mogućnosti, iako su ograničene u odnosu na ovlašćenja koja je pokušao da iskoristi na osnovu IEEPA.

Trump, takođe, može privremeno da uvede takse na uvoz do 15 odsto na najviše 150 dana po Zakonu o trgovini, ali samo u slučaju velike i ozbiljne krize u finansijama SAD, radi ispravljanja neravnoteže u međunarodnim ekonomskim odnosima ili sprečavanja naglog i značajnog pada vrednosti dolara.

Američka administracija može pokrenuti i dodatne istrage o nepoštenim trgovinskim i ekonomskim praksama drugih zemalja po na osnovu Člana 301, ali bi to zahtevalo vreme.