Najviše poresko opterećenje u Evropi, a treći najviši javni dug i sužen manevarski prostor - francuski premijer François Bayrou hoda po tankom ledu uoči glasanja o nepoverenju 8. septembra, pokušavajući da pronađe balans između finansijske discipline i političkog opstanka.
S jedne strane, ministar finansija Eric Lombard smireno uverava investitore da se Francuska neće odreći strategije za smanjenje javnog duga, koji je dostigao 3.345 milijardi evra. Tokom poslednje dve decenije stalno je rastao, a krajem 2024. dostigao je rekordnu vrednost od 113,9 odsto BDP-a, što Francusku čini zemljom sa trećim najvišim javnim dugom u Evropi, posle Grčke i Italije. S druge strane, premijer François Bayrou rizikuje da vlada padne zbog neslaganja u parlamentu oko uvođenja fiskalnih reformi.
Politički sukob će kulminirati 8. septembra, kada Bayrou bude suočen sa glasanjem o poverenju koje bi moglo da okonča njegov premijerski mandat. Dvojica političara zasad šalju različite poruke: Lombard govori o kontinuitetu, stabilnosti i uveravanju tržišta, dok Bayrou tvrdi da je na kocki opstanak francuske privrede.
Opširnije
Rušenje još jednog Macronovog premijera
Premijer smatra da se jedino glasanjem o poverenju vladi mogu rešiti politički sporovi nastali zbog njegovih predloženih masovnih budžetskih rezova vrednih 43,8 milijardi evra.
29.08.2025
Da li će pasti vlada u Francuskoj
Francuska bi mogla da postane jedna od najranjivijih ekonomija u Evropi zbog nove političke krize - tri najveće opozicione stranke u toj zemlji najavile su glasanje o nepoverenju premijeru
26.08.2025
Zarada dobra, a bogatstvo nedostižno - upoznajte Parižanina Nikolasa
Popularni mim o Nikolasu prikazuje sliku prosečnog glasača.
15.08.2025
Francuska je u finansijskog krizi zato što javna uprava, lokalne vlasti i sistem socijalnog osiguranja privređuju manje nego što troše. Prema podacima Bloomberga, Francuska nije imala budžetski suficit već više od pola veka - poslednji put je zabeležen pre naftne krize 1973. godine.
"Tokom poslednjih decenija, Francuska nije učinila ništa kako bi stabilizovala fiskalni deficit i odnos duga prema BDP-u", kaže Matej Vujanić, analitičar Bloomberg Adrije. "Francuska već ima najviše poresko opterećenje u Evropi, a uvođenje dodatnih nameta ograničilo bi privredni rast", ističe.
Nathan Laine/Bloomberg
Šta hoće francuski premijer, a šta opozicija
Francuski premijer predložio je plan reformi, kroz koji bi prikupio 44 milijarde evra kroz smanjenje potrošnje i povećanje poreza. Među merama su i predlozi da se smanji broj državnih praznika i udvostruči godišnje ograničenje participacija u zdravstvu. Njegov predlog naišao je na oštar otpor u parlamentu. "Narod Francuske mora da shvati ozbiljnost naše situacije, zato sam stavio budućnost vlade na sto", rekao je Bayrou u udarnom terminu na televiziji France 2 prošle nedelje, a preneo Bloomberg.
Opozicione partije, koje imaju većinu u francuskom parlamentu, već su najavile da će izglasati nepoverenje premijeru. Kako bi se održao na vlasti, Bayrou je ove nedelje obavio niz konsultacija sa strankama u parlamentu, pokušavajući da ublaži njihov stav. Koliko je u tome bio uspešan, postaće jasno posle glasanja, koje je zakazano za ponedeljak, 8. septembar.
Nervoza na tržištima
Investitori s nervozom iščekuju glasanje početkom sledeće nedelje. Razlika u prinosima između francuskih i nemačkih desetogodišnjih obveznica, što je mera investicionog rizika, raste uoči glasanja o nepoverenju, prenosi Bloomberg.
"Tržište akcija beleži znatno slabiji prinos od početka godine u odnosu na evropski indeks: prinos se prepolovio od sredine avgusta", ističe Vujanić. Tokom avgusta, politička neizvesnost dovela je do pada indeksa CAC 40 za oko 0,9 odsto, pokazuje analiza JP Morgana.
Tržište beleži nagli skok prinosa na dugom kraju krive, ističe Vujanić ."To ukazuje na zabrinutost investitora u pogledu dugoročne održivosti francuskog javnog duga", ističe. Kako dodaje, to se posebno vidi kod prinosa na tridesetogodišnje obveznice, koji iznose oko 4,5 odsto. "Ovako nizak nivo nije viđen još od 2011. godine, kada je evrozona prolazila kroz dužničku krizu", ističe Vujanić.
Ipak, francuski ministar finansija ostaje smiren. Govoreći na godišnjoj konferenciji poslovnog udruženja Medef prošle nedelje, rekao je da je Francuska na dobrom putu da dostigne ovogodišnji cilj da budžetski deficit ne pređe 5,4 odsto BDP-a. Kako je dodao, odnos deficita i BDP-a bi sledeće godine mogao da bude još niži, oko 4,6 odsto, prenosi Bloomberg. "Uveren sam da će troškovi zaduživanja opasti kada se smanji neizvesnost", dodao je.
Administracija francuskog predsednika Emmanuela Macrona je pred dvostrukim izazovom. Na spoljnopolitičkom planu, trude se da prikažu kao fiskalno odgovorni pred međunarodnim investitorima, dok istovremeno moraju da postignu saglasnost na unutrašnjem planu, kako bi sprečili produbljavanje političke krize. Macron je sam u četvrtak na konferenciji za štampu zauzeo pomirljiv ton, pozivajući na "ambiciju, odgovornost i stabilnost" u predstojećim debatama, prenosi Bloomberg.
Za premijera Bayroua, glasanje o poverenju nije samo politička već i lična borba. Ako ne uspe da okupi dovoljno istomišljenika, najverovatnije će biti primoran da podnese ostavku. Ako preživi, dobiće politički predah, ali po cenu razotkrivanja krhkosti Macronovog saveza na vlasti.
Dok investitori sa nestrpljenjem iščekuju rezultate glasanja o nepoverenju, ponedeljak bi mogao da bude presudan za karijeru premijera Bayroua, ali i za Francusku, koja bi mogla da uđe u novu fazu političke nestabilnosti.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...