Powellu se ne žuri sa snižavanjem kamatnih stopa - 'Sve zavisi od Bele kuće'

Predsednik Federalnih rezervi Jerome Powell jasno je stavio do znanja da neće žuriti sa snižavanjem troškova zaduživanja dok ne bude više sigurnosti u vezi sa pravcem trgovinske politike, koja će, kaže, morati da dođe iz Bele kuće.

Powell i njegove kolege zadržali su kamatne stope nepromenjenim u sredu i, na svom prvom sastanku otkako je Donald Trump prošlog meseca najavio opsežne carine, istakli su rastuće rizike od više inflacije i nezaposlenosti.

Takav scenario bi, prema prvom čoveku Feda, naterao zvaničnike da naprave težak izbor između snižavanja kamatnih stopa - kako bi se podržalo tržište rada, ili njihovog zadržavanja na višem nivou - kako bi se obuzdao pritisak na cene. U međuvremenu, Powell je nagovestio da će neizvesnost u vezi s obimom i razmerama carina - kao i ishodom predstojećih trgovinskih pregovora - naterati zvaničnike da zasad ostanu pasivni.

 

 

 

                      

O odluci Feda i tome šta očekuje američku ekonomiju u narednom periodu Marija Jevtić je u Connect-u razgovarala sa dekanom Beogradske bankarske akademije, Zoranom Grubišićem. Sa reakcijom Fed-a da zadrži kamatne stope stabilnim i Powell-ovom izjavom da nema potrene za žurbom, Grubišić ističe da je saglasan.  "Fed je pažljivo analizirao sve podatke koje ima na raspolaganju i utvrdio da prisutni rizici dominiraju i da je potreban oprez. Nemamo pritiske na tržištu rada, koji bi prouzrokovali potrebu da se kamatna stopa spusti. Postoji neki rizik stagflacije, ali veći pritisak je sa strane inflacije i na inflaciona očekivanja. Podaci sa tržišta rada koji su dobijani govore da su se nova zapošljavanja malo usporila, ali da nema ni otpuštanja. Investitori i biznismeni su oprezni, što pokazuje i reakcija sa tržišta i prometi okiji se prate. To govore i berze i velika kolebanja berzanskih indeksa, - stalno postoje "ups and downs" od 20 odsto, pa na +10 odsto", tvrdi Grubišić.   Dodaje i da očekuje se da će i u drugoj polovini godine biti neizvesno. "Postoje dva scenarija kako će te carine uticati na inflaciju. Prvi scenario je da će to biti kratkoročno, što je jedan zvaničnik Fed-a i rekao, što znači da se i u Fed-u pojavljuju te ideje koje gura i predsednik Trump da bi u junu već trebalo da se spusti kamatna stopa. Drugi scenario je opasniji - pritisak na rast cena bi bio dugotrajan. U ovom slučaju ne bi bilo popuštanja po poitanju kamatne stope. Fed je jedna od retkih centralnih banaka koja vodi računa i o inflacija i o nezaposlenosti. Što je specifičnost ove banke u odnosu na ogroman broj drugih banaka pa i Ecb, koja je klasična monetaristička škola i vodi politiku ciljane inflacije", kaže Grubišić.  Trumpu se mnoge stvari ne sviđaju, ali on je ipak povukao tu ideju o smeni Powell-a, što je bila neka njegova forma pritiska, ističe Grubišić.  "Trump izjavi mnogo stvari, ali treba videti koji potez će povući. Trump jasno govori da treba požuriti sa spuštanjem kamatnih stopa", dodaje.  Zvaničnici su poručili da raste rizik po ekonomski rast SADa, ali Grubišić misli da ipak neće upasti u recesiju.  "Mislim da SAD neće upasti u recesiju i da podaci to govore, ali postoji rizik stagflacije, što znači i snižavanje stope privrednog rasta blizu nula. Ne baš negativne stope, odnosno pada ekonomske aktivnosti, od čega mislim da će republikanci bežati. To pravi mnogo velike probleme uz rast inflacije. Bitan je oprez i praćenje podataka. Sve je neizvesno, nećemo moći u skorije vreme ništa da znamo dok se ne vidi u kom smeru se ide sa carinama. Trump ne povlači carine ka Kini, ali pitanje je do koje tačke i da li će se ipak u nekom trenutku nešto ispregovarati", zaključuje on.

  

 

"Ako ne dođe do odlučnog preokreta u ekonomskim podacima SAD, čini se da je Komitet za operacije na otvorenom tržištu Federalnih rezervi - FOMC (engl. Federal Open Market Committee) zadovoljan nemenjanjem svoje politike na neodređeno vreme", rekao je James Egelhof, glavni ekonomista za SAD u BNP Paribasu.

"FOMC čeka jasan signal - da li će sledeći potez biti smanjenje zbog približavanja recesiji, ili zaoštravanje politike usled ukorenjivanja visoke inflacije u ekonomiji", dodao je.

 

Komitet za određivanje kamatnih stopa jednoglasno je bio da referentnu federalnu kamatnu stopu zadrži u rasponu od 4,25 odsto do 4,5 odsto, gde se nalazi još od decembra.

Trump je 2. aprila najavio seriju većih carina nego što se očekivalo, ali je potom neke od njih pauzirao na 90 dana. Ukupne carine na uvoz iz Kine sada iznose 145 odsto. Povremena primena i povlačenje carina, zajedno sa nejasnoćom u pogledu toga kakva će na kraju biti trgovinska politika, izazvali su talas neizvesnosti u čitavoj ekonomiji.

Powell se našao na meti oštrih kritika predsednika Trumpa jer nije smanjio kamatne stope. U razgovoru s novinarima, predsednik Feda je naglasio da je Bela kuća u boljoj poziciji da reši rastuće rizike i neizvesnosti, i da se čini da zaista ide u tom pravcu. Američki i kineski zvaničnici trebalo bi da se sastanu kasnije ove nedelje u Švajcarskoj kako bi razgovarali o carinama.

"Na kraju krajeva, to je posao administracije. To je njihova nadležnost, ne naša", rekao je Powell. "Izgleda da ulazimo u novu fazu u kojoj administracija započinje razgovore sa više naših važnih trgovinskih partnera, što bi moglo da znatno promeni situaciju."

Zabrinutost zbog moguće recesije u SAD raste, a neke kompanije su prijavile da su pauzirale investicione odluke zbog neizvesnosti. Ipak, tržište rada ostaje otporno - poslodavci su u aprilu dodali 177.000 novih radnih mesta. Zvaničnici Federalnih rezervi ocenili su stanje na tržištu rada kao "stabilno", navodi se u saopštenju.

Powell je priznao da su raspoloženje potrošača i privrede pomućeni zbog nepredvidljivih najava carina, ali je istakao da konkretni ekonomski podaci i dalje ukazuju na zdravu ekonomiju.

Bloomberg

 

Reaktivni Fed

"Mislim da, generalno gledano, kada posmatramo Fed, oni trenutno mnogo manje deluju kao 'gospodari univerzuma'", rekla je Claudia Sahm, glavna ekonomistkinja u kompaniji New Century Advisors. "Fed je u velikoj meri podložan politikama koje dolaze iz Bele kuće. Oni reaguju, a ne iniciraju."

Ekonomisti ističu da će biti potrebno vreme da se puni efekti novih carina osete u ekonomiji. Zasada se uticaj, uglavnom, ogleda u naglom padu privrednog raspoloženja i rastu uvoza. Američka ekonomija je zabeležila pad na početku godine - prvi put od 2022, ali su osnovni pokazatelji potražnje ostali stabilni.

Tržišta fjučersa pokazuju da investitori i dalje očekuju oko tri smanjenja kamatnih stopa tokom ove godine, pri čemu je verovatnoća da se prvo smanjenje desi već u julu oko 85 odsto. Većina ekonomista i investitora, međutim, ne očekuje da će Fed smanjiti stope već na sledećem sastanku u junu.

"Neće imati dovoljno podataka do juna koji bi dali pravu sliku", rekla je Ellen Meade, profesorka ekonomije na Univerzitetu Djuk i bivša savetnica Odbora Federalnih rezervi. "Najranije o čemu možete ozbiljno razmišljati je jul, ali iskreno mislim da je to septembar, a nisam uverena da će čak i tada doći do smanjenja."

 

- U pisanju članka pomogle Maria Eloisa Capurro i Amara Omeokwe.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar