Strani investitori povukli rekordnu sumu novca iz Kine

Strani investitori povukli su rekordnu sumu novca iz Kine u prošlom kvartalu, a pretpostavlja se da je razlog za to duboki pesimizam u vezi sa drugom po veličini ekonomijom na svetu.

Direktne strane investicije u Kini u njenom platnom bilansu pale su skoro za 15 milijardi dolara od aprila do juna, što je tek drugi put da je ovaj iznos postao negativan, prema podacima Državne administracije za devizne poslove objavljenim u petak. U prvih šest meseci one su pale za oko pet milijardi dolara.

Ako se pad nastavi do kraja godine, to bi bio prvi godišnji neto odliv od 1990. godine, od kada se porede podaci.

Strane investicije u Kinu su opale u poslednjih nekoliko godina nakon što su dostigle rekordne 344 milijarde dolara 2021. godine. Usporavanje ekonomije i rastuće geopolitičke tenzije naveli su neke kompanije da smanje svoja ulaganja, a brza tranzicija na električna vozila u Kini takođe je iznenadila strane automobilske kompanije, što je podstaklo neke da povuku ili smanje svoja ulaganja.

Bloomberg Mercury

 

Pad dolazi uprkos sve većim naporima Pekinga da privuče i zadrži strana ulaganja, nakon što je prošle godine zabeležen najmanji porast u istoriji. Vlada želi da pokaže da ostaje otvorena i atraktivna za strane kompanije, u nadi da će kompanije doneti napredne tehnologije i odoleti pritiscima iz SAD i drugih zemalja da se odvoje od Kine.

Podaci SAFE-a, koji prate neto tokove, pokazuju trendove u profitima stranih kompanija, kao i promene u veličini njihovog poslovanja u Kini. Multinacionalne kompanije imaju više razloga da drže novac u inostranstvu nego u Kini, jer razvijene ekonomije povećavaju kamatne stope dok ih Peking smanjuje kako bi stimulisao ekonomiju.

Raniji podaci Ministarstva trgovine pokazali su da su nova strana direktna ulaganja u Kinu tokom prve polovine ove godine bila najniža od početka pandemije 2020. godine.

Rast izlaznih investicija

Kineske izlazne investicije takođe su dostigle rekord, a firme su poslale 71 milijardu dolara u inostranstvo u drugom kvartalu, što je više od 80 odsto u odnosu na 39 milijardi dolara u istom periodu prošle godine.

Kineske kompanije ubrzano povećavaju ulaganja, a novac se sliva u projekte kao što su fabrike električnih vozila i baterija.

Podaci su takođe pokazali da anomalija u merenju kineskog trgovinskog suficita nastavlja da raste, dostigavši rekordnih 87 milijardi dolara u drugom kvartalu i gotovo 150 milijardi dolara u prvoj polovini godine. Taj jaz je ranije ove godine u izveštaju istaklo američko ministarstvo finansija, koje je pozvalo Kinu da pojasni zašto su brojevi tako različiti.

Prema nedavnom izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda, ova razlika "čini se da je uglavnom uzrokovana različitim metodologijama koje se koriste za evidentiranje izvoza i uvoza robe."

Razlika je porasla nakon promene podataka koje su kineske vlasti koristile pre dve godine, a takođe je podstaknuta i nedavnim povećanjem proizvodnje stranih firmi.

- U pisanju pomogao James Mayger.