Pet faktora koji bi 2024. mogli poremetiti svetsku ekonomiju

Svetska ekonomija je u protekloj godini bila na iskušenju kao retko kada pre, uz rast inflacije i najagresivnije monetarno zatezanje u više decenija, ratove u Evropi i Bliskom istoku, krizu sa nekretninama u Kini i jačanje suparništva između Vašingtona i Pekinga, što je kompanije prisililo da razmotre pitanje bezbednosti i lanaca snabdevanja.

Ipak, uprkos svim tim problemima, postpandemijski oporavak je krenuo. U SAD potrošači su nadmašili očekivanja i nastavili s potrošnjom, što je navelo mnoge analitičare da loše prognoze zamene predviđanjima da će privreda proći kroz krizu bez većih potresa. U Kini su sve jača industrija električnih vozila i zdrava doza fiskalnih podsticaja pomogli da rast bude blizu ciljanog nivoa. A nova nada svetske ekonomije, Indija, osetila je posledice zastoja.

Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa globalni rast od 2,4 odsto 2024. godine, za dlaku ispod prošlogodišnjeg nivoa. S dva rata koji se nastavljaju i oko 40 izbora širom sveta, politički događaji će imati snažan uticaj, pogotovo ako, na primer, Donald Trump ponovno sedne u predsedničku fotelju. Ipak, relativno pozitivne prognoze najpre mogu poremetiti ekonomski faktori, među kojima se ističe njih pet.

Hoće li američki potrošači pokleknuti

Nakon uspešne 2023. godine, očekuje se da će se američka privreda stabilizovati u idućih 12 meseci. Hoće li to biti recesija ili ne, prilično zavisi od tržišta rada. Dosad se ono dobro nosilo s rastom kamatne stope, ali ove godine bi moglo doći do promene, mada su iz Feda najavili da je ciklus monetarnog zatezanja možda gotov.

Rast nezaposlenosti bi pogodio ličnu potrošnju na koju u SAD otpada dve trećine bruto domaćeg proizvoda. Poslednje prognoze Feda ukazuju da bi nezaposlenost do kraja godine mogla porasti do 4,1 odsto. Tržište rada je nešto što će analitičari i javnost pažljivo motriti.

Može li Kina držati pod kontrolom krizu tržišta nekretnina

Druga najveća ekonomija sveta nalazi se usred višegodišnjeg usporavanja, delimično izazvanog udarom kineskog predsednika Xi Jinpinga na špekulacije u sektoru nekretnina. Developeri su opterećeni velikim portfeljem stanova koji su prodati a nikad izgrađeni. Prema proceni japanske Nomura grupe, oko 20 miliona stanova je prodato, a njihovo dovršenje kasni ili pak izgradnja nije ni počela. Oni koji čekaju na svoje stanove sve su nestrpljiviji, što stvara i pretnju za socijalni mir. Vodeći zvaničnici su se obavezali da će sprečiti talas stečajeva developera koji bi ugušili bankarski sektor i verovatno osudili Kinu na japanski scenario izgubljene decenije u anemičnom rastu. Možda će se ove godine lagane posledice vladinih preventivnih mera pretvoriti u sveobuhvatno spasavanje sektora.

Kretanje izgrađenih i prodatih stanova u Kini (crnom su obeleženi prodati, a roze su izgrađeni stanovi)
*u kvadratnim metrima

Evropski puž

Nemačka ekonomija je imala najslabiji performans među najrazvijenijim privredama prošle godine. Visoke cene energije i stezanje monetarne politike u kombinaciji sa slabljenjem globalne potražnje za nemačkim izvozom izazvali su blagi pad bruto domaćeg proizvoda.

Problemi ne manjkaju ni u ovoj godini, što uključuje posledice rata u Ukrajini, snažnu konkurenciju u automobilskoj industriji koju donose kineska električna vozila i čvršći nadzor vladine potrošnje. Industrija mora naći druge izvore energije nakon što više nema pristup jeftinom ruskom gasu, a i snaći se oko novih lanaca snabdevanja kako SAD nastoji da ograničiti kineski uticaj u tom smislu. Indeks poslovnih očekivanja instituta Ifo dobar je pokazatelj toga da li se kriza stišava ili produbljuje.

Rizičan japanski izlaz iz negativnih kamatnih stopa

Japanski neuobičajeni eksperiment koji traje decenijama u monetarnoj politici bliži se zadnjem poglavlju. Veliki jaz između prinosa na japanske i američke vladine obveznice u novembru pomogao je da se jen gurne na najniži nivo od ranih 1990-ih, poguravši time cene uvezenog goriva i hrane i nagrizujući kupovnu moć. Uz inflaciju koja lebdi iznad ciljanog nivoa od dva odsto već više od godinu i po, guverner centralne banke Kazuo Ueda bi mogao da napusti zadnji globalni slučaj politike negativne kamatne stope.

No, moraće koračati oprezno. Već dugo vremena japanski penzioni fondovi, osiguravajuće kuće, banke, pa čak i mali ulagači, polažu svoj novac u inostranu imovinu kako bi ostvarili neki povrat, što Japan pretvara u vodeću kreditorsku zemlju. Ako japanske obveznice počnu da nude bolji prinos, bilioni jena bi se mogli vratiti kući i time izazvati značajan poremećaj na globalnim finansijskim tržištima. Za guvernera Uedu, ako deluje prebrzo, to bi moglo doneti rizik od ubijanja već dugo željenog povratka na održiv rast cena. Ako deluje presporo, tržišta bi se mogla ohrabriti da testiraju odlučnost centralne banke da zadrži nivo prinosa, a to pak donosi rizik od još snažnijeg pada vrednosti jena.

Japanska neto imovina u inostranstvu (u bilionima dolara)

Može li Indija odgovoriti očekivanjima

Dok kineski rast usporava, ekonomisti gledaju prema Indiji kao mogućoj novoj uzdanici globalnog rasta. Velika su očekivanja, a izbori s kojima se suočava premijer Narendra Modi dodatni su izazov. Goldman Sachs predviđa da će povećana vladina potrošnja biti glavni pokretač rasta pred izbore, dok će privatne investicije imati glavnu reč u drugoj polovini godine.

Premda indijska privreda raste brže od bilo koje druge vodeće svetske ekonomije, nezaposlenost je narasla na preko 10 odsto u oktobru, što je najviše u dve godine. Takođe, radna participacija žena je i dalje ispod 60 odsto. Analitičari HSBC-ja smatraju da čak i ako godišnji rast dosegne 7,5 odsto u idućoj deceniji, stvoriće se tek oko 45 miliona radnih mesta od oko 70 miliona, koliko bi bilo potrebno u skladu sa dinamikom kojom raste broj stanovnika.