Kineski izvoz je pao treći mesec uzastopno u julu usled opadanja svetske potražnje, dok je uvoz naglo opao kako domaći pritisci takođe podrivaju oporavak ekonomije.
Isporuke u inostranstvo su pale za 14,5 odsto u dolarima prošlog meseca u poređenju sa istim mesecom prethodne godine - to je najgori pad od februara 2020. godine - dok je uvoz smanjen za 12,4 odsto, saopštila je carinska administracija u utorak. Tako je trgovinski suficit bio na 80,6 milijardi dolara za taj mesec. Ekonomisti koje je Bloomberg anketirao su predviđali pad izvoza od 13,2 odsto, a mislili su da bi trebalo da se uvoz smanji za 5,6 odsto.
Dublji pad u uvozu "odražava slabu domaću potražnju", rekao je Zhang Zhiwei, glavni ekonomista u Pinpoint Asset Management Ltd. "Ukupan rast potrošnje i investicija verovatno su ostali prilično slabi u Kini."
Neki ekonomisti su takođe naveli da je pad uvoza bio pokrenut padom cena sirovina.
Kineske akcije listane na Hongkonškoj berzi predvodile su gubitke u Aziji u utorak. Hang Seng China Enterprises Index je bio niži za 1,6 odsto u 11.39 po lokalnom vremenu. CSI 300 Index je na kopnu bio gotovo nepromenjen do podnevnog odmora. Ofšor juan nije mnogo oscilovao, izgubivši 0,3 odsto ranije ujutro, i zadržao se na nivou od 7,2214 dolara.
Očekivalo se da će se oporavak kineske ekonomije ove godine podstaći snažnom potrošnjom, ali zamah slabi pošto samopouzdanje i domaća potražnja ostaju slabi - problemi istaknuti petim uzastopnim mesecom pada uvoza. Podaci očekivani u sredu trebalo bi da pokažu pad potrošačkih cena u julu, dodajući dokaze o nedostatku potražnje.
Azija je bila među najteže pogođenim regionima zbog opadajuće potražnje Kine, pošto je uvoz iz Južne Koreje, Japana, Tajvana i zemalja jugoistočne Azije pao u dvocifrenim stopama. Uvoz iz SAD je opao za 11,2 odsto, a iz Evropske unije za tri odsto.
Bloomberg
S druge strane, izvoz opada zbog usporavanja potražnje van zemlje - što onemogućava održavanje rekordnog nivoa isporuka viđenih 2021. i 2022. godine tokom pandemije.
Isporuke za SAD su se strmoglavile za 23,1 odsto u julu, prema carinskim podacima. Izvoz na druga tržišta, uključujući Japan, Južnu Koreju, Tajvan, ASEAN, EU, Brazil i Australiju, takođe su opali dvocifrenim procentima.
Pošto je deflacija proizvođačkih cena "na minimumu u poslednjih nekoliko meseci zbog pada cena sirovina", uvoz se takođe povukao, rekao je Larry Hu, šef kineske ekonomije u Macquarie Group Ltd.
Peking je tokom ove godine tražio načine da podstakne rast, iako je obim podrške do sada bio ciljan i ograničen. Vlasti su objavile neke politike kako bi podstakle potražnju za stambenim nekretninama, električnim automobilima i drugim proizvodima.
Prošlog meseca je nekoliko agencije izložilo plan kako bi podstakle veće kućne troškove na sve, od električnih aparata do nameštaja. Tri agencije su kasnije detaljno opisale mere za povećanje proizvodnje malih potrošačkih dobara - ili takozvanog sektora lakše industrije, koji čini više od četvrtine kineskog izvoza.
"Vladina politika se do sada promenila, ali više je fokusirana na sektor nekretnina, i nije mnogo urađeno u pogledu povećanja potražnje", rekao je Zhang. "Dakle, ekonomska situacija je i dalje prilično izazovna."
Hu iz Macquarieja je rekao da će opuštanje politike u vezi sa nekretninama i kreditima pomoći ekonomiji u drugom polugodištu.
"Otklanjanje viška zaliha - što je bilo vidljivo s obzirom na pad broja PPI u prethodnom kvartalu - trebalo bi da se smanji, a čak i neka ponovna nabavka može da se dogodi tokom narednih meseci", rekao je. "Očekujemo da će se ekonomski rast poboljšati u drugom polugodištu, što bi trebalo da doprinese povećanju uvoza."
(Ažuriranje dodatnim kontekstom, komentarima analitičara.)
- U pisanju pomogli Fran Wang, Yujing Liu, Wenjin Lv i Shikhar Balwani.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...