.webp){kind=icon}
Iako Srbija već 17 godina pokušava da postane članica jedine svetske međunarodne organizacije koja se bavi regulisanjem trgovine među državama, još uvek je zaglavljena u završnoj fazi pristupanja. Sukob u Ukrajini svakako neće ubrzati proces, posebno imajući u vidu da su Ukrajina i Rusija dve od četiri države sa kojima bilateralni pregovori nisu okončani.
Srbija je u okviru SFR Jugoslavije bila članica GATT-a (Opšti sporazum o carinama i trgovini), ali 2005. godine je morala ponovo da pokrene pregovore o članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Te iste godine počeli su pregovori sa EU o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, a dva procesa su isprepletena: članstvo u STO je preduslov za članstvo u EU.
Pristupanje STO je izuzetno kompleksan proces, koji se odvija na dva koloseka - multilateralnom, koji podrazumeva harmonizaciju domaćih propisa sa pravilima STO, i bilateralnom, koji se odnosi na pregovore sa zainteresovanim članicama STO o pristupu tržištu roba i usluga, objašnjava Ministarstvo trgovine za Bloomberg Adriju.
"Članstvo u STO generalno omogućava svim državama članicama pristup pod jednakim uslovima tržištu od oko sedam milijardi ljudi koje obuhvata 98 odsto svetske trgovine. Članstvo bi olakšalo naš plasman na inostrana tržišta, što je izuzetno značajno za male države poput Srbije", kaže Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Stanić ističe da bi preduzeća iz Srbije koja izvoze na tržišta širom sveta nailazila na mnogo manje prepreka nego do sada, jer bi se na naše proizvode smanjile carine, kao i druge necarinske barijere i diskriminatorne mere.
Takođe, Srbija bi mogla aktivno da učestvuje u donošenju pravila u okviru STO, kaže Stanić, a članstvo bi predstavljalo jasan signal partnerima da u državi postoje uslovi za stabilno poslovanje. Dodaje da ulaskom u STO Srbija pristupa i efikasnom mehanizmu za rešavanje trgovinskih sporova sa drugim državama.
Profesor međunarodne trgovine na Ekonomskom fakultu u Beogradu Predrag Bjelić naglašava da čak ni velike nacionalne trgovine ne mogu da se uspešno razvijaju bez međunarodne trgovine, koja im obezbeđuje izvor za sirovine koje im nedostaju, ali i tržište za plasman viškova proizvoda.
"Što je zemlja manja, to je značaj međunarodne razmene za nju značajniji, te one moraju biti otvorene za svetsku privredu", kaže Bjelić. "Kroz svoja pravila STO daje osnovne principe trgovinske saradnje država i čini da se ona odvija na stabilan i predvidljiv način, te omogućava da se svi trgovinski sukobi država završe mirno".
Bloomberg
S druge strane, STO ima i brojne kritičare koji naglašavaju brojne negativne posledice globalizacije i tvrde da slobodna trgovina više koristi razvijenim zemljama više nego zemljama u razvoju. Takođe, neki tvrde da je organizacija nedemokratska, da proširuje jaz u međunarodnom bogatstvu i da povećava strani uticaj u domaćoj privredi. Postoji široka saglasnost da je STO potrebna reforma.
Neprevaziđene prepreke: GMO, bilateralni sporazumi, akcize na alkohol
Najveća prepreka i često rasta tema rasprava u Srbiji - zakon o GMO iz 2009. godine. Trgovina bez ikakvih prepreka zahteva se od svih članica STO, a da bi Srbija postala njen deo, mora da dozvoli promet genetski modifikovanih proizvoda.
"Od 2013. nema novih sastanaka radne grupe za pristupanje Srbije STO jer glavna prepreka, izmena zakona koji reguliše promet GMO u Srbiji, nije urađena i dok se to ne uradi nema značajnijeg napretka", objašnjava Bjelić.
U praksi, kaže Bjelić, iako su uvoz i proizvodnja ovakvih proizvoda i semena sada zabranjeni, mnoge površine u Srbiji su zasejane GMO semenima koja su švercovana iz zemalja u okruženju.
Dodaje da bi najadekvatnije bilo da problem GMO legislative da Srbija prihvati model propisa o GMO koji ima EU.
Bloomberg
Akcize na alkohol
Još jedna sporna tačka u pristupanju STO su drugačije akcize na alkohol, kaže Stanić, jer su u Srbiji akciza na alkoholna pića naplaćuje prema vrsti alkohola – kod jakih alkoholnih pića jedna je akciza na pića od voća (rakija i konjak), a druga, znatno viša, na pića od žitarica (viski, votka).
"Ovime se praktično domaći proizvođači stavljaju u bolji položaj, što je jedna od necarinskih barijera trgovini. STO zahteva da nivo akcize zavisi od količine alkohola u piću, po principu: više alkohola, viša i akciza", objašnjava on.
Bilateralni pregovori
Pojedini pomaci u pregovorima načinjeni su 2018. i 2019. godine, ali je pandemija i zaustavila i dodatno usložila inače komplikovan i specifičan proces bilateralnih pregovora, kažu u Ministarstvu trgovine. Od tada, koraci u pravcu nastavka pregovora načinjeni su samo sa ukrajinskom stranom.
Stanić dodaje da trenutna situacija u Ukrajini otežava mnoge ekonomske tokove, a duži opstanak u pregovorima o pristupanju daje mogućnost novim članicama STO da traže koncesije u bilateralnim pregovorima, čime mogu dodatno da produže proces pristupanja.
"Sve dok se pregovori sa ovim zemljama ne zaključe, svaka od zemalja članica STO u bilo kom trenutku trajanja pregovora može da zahteva da otvori pregovore sa Srbijom o snižavanju carinskih barijera", objasnio je Stanić.
Ministarstvo trgovine je u pisanom odgovoru navelo da aktuelna kriza u Ukrajini, odnosi među STO članicama, pre svega Rusije i EU, nisu ohrabrujući signali za očekivanje skorog nastavka i okončanja preostalih bilateralnih pregovora Srbije.
