Predsednik Federalnih rezervi Jerome Powell rekao je da centralni bankari očekuju da će biti neophodno povećanje kamatne stope kako bi se američki rast usporio ispod dosadašnjih nivoa i smanjio pritisak na cene i da će odluke o dodatnim povećanjima biti zasnovane na predstojećim podacima.
"Moje kolege i ja razumemo teškoće koje uzrokuje visoka inflacija i ostajemo posvećeni cilju da je ponovo snizimo na nivo od dva odsto", naveo je Powell u sredu u beleškama koje će biti dostavljene Komitetu za finansijske usluge.
"Nastavićemo da odluke donosimo od sastanka do sastanka, na osnovu sveukupnih predstojećih podataka i onoga što oni impliciraju kada je u pitanju ekonomska aktivnost i inflacija, kao i bilans rizika."
Opširnije
Fed razmišlja o zapošljavanju bihevioralnih naučnika za nadzor banaka
Sada u većini timova u Fedu rade pravnici i ekonomisti.
21.06.2023
Najviše novoizgrađenih domova u SAD od 2016.
Početna izgradnja domova skočila je 21,7 odsto na godišnjem nivou na 1,63 miliona. Tempo je premašio sve projekcije u Bloombergovoj anketi ekonomista.
20.06.2023
Prinosi trezora rastu kako se svetski pad obveznica produžava
Državne obveznice su pale u Aziji posle ponovnog otvaranja nakon dugog vikenda u Sjedinjenim Američkim Državama.
20.06.2023
Škerlep: Tržišta ne brine monetarna politika
Prašina se slegla nakon odluka Feda i ECB, ali u ovoj sedmici nas očekuje još odluka centralnih banaka.
19.06.2023
Federalni komitet za otvoreno tržište (FOMC) stavio je pauzu na podizanje kamatnih stopa prvi put u 15 meseci prošle nedelje, pri čemu su one ostale na nivou između pet i 5,25 odsto. Međutim, prema srednjoročnoj proceni zvaničnika Feda, kamatne stope će porasti na nivo od 5,6 odsto do kraja godine, što ukazuje na dodatna dva povećanja za četvrtinu procentnog poena, koja prate iznenađujuće upornu inflaciju i jačanje tržišta rada.
"Skoro svi učesnici FOMC očekuju da će povećanja kamatne stope u nekom trenutku do kraja godine biti primerena", rekao je Powell. "Za snižavanje inflacije će verovatno biti potreban period nižeg rasta i ublažavanje uslova na tržištu rada."
Powell će se ove nedelje pojaviti u Kapitol hilu na polugodišnjem svedočenju o monetarnoj politici, što je prvi put da će šef Feda javno odgovarati na pitanja iz Kongresa od početka marta. On će svedočiti pred većem Predstavničkog doma u sredu u 10 sati, a pred odborom za bankarstvo Senata u utorak.
Njegovi komentari u velikoj meri predstavljaju eho izjava koje je dao na konferenciji nakon sastanka prošle nedelje, kada je naveo da je komitet smatrao da je primereno da se uskladi tempo podizanja kamatnih stopa, nakon perioda najagresivnihjih povećanja u četiri decenije, kao i nedavnog bankarskog kraha koji bi mogao da dovede do zatezanja uslova kreditiranja. Istovremeno, naveo je da je većina učesnika komiteta prognozirala da će biti potrebno novo povećanje kako bi se zauzdala inflacija.
"Pri određivanju obima dodatnog stezanja monetarne politike koje bi moglo biti prikladno da se inflacija vrati na dva odsto, uzećemo u obzir kumulativno zaoštravanje monetarne politike, usporavanja koja monetarna politika uzrokuje kada su u pitanju ekonomska aktivnost i inflacija, kao i ekonomski i finansijski razvoj", navodi se u Powellovim beleškama pripremljenim za svedočenje.
Bolji balans
Zvaničnike Feda razočarao je tempo usporavanja inflacije, pa sada ciljaju na period rasta ispod trenda kako bi ublažili cenovne pritiske. FOMC je prošle nedelje povećala prognoze za ekonomski rast i tržište rada za 2023. godinu. Međutim, sada očekuje rast do 4,5 odsto sledeće godine.
Predsednik Feda se zbog agresivnih podizanja kamatnih stopa suočava sa kritikama demokrata. Senatorka Elizabeth Warren, na primer, upozorava da njegova monetarna politika dovodi milione ljudi u rizik od gubitka posla.
Powell je tržište rada opisao kao "veoma zategnuto", iako je stopa nezaposlenosti porasla u maju do 3,7 odsto. "Postoje neke naznake da će ponuda i tražnja na tržištu rada biti bolje izbalansirane", rekao je on.
Powell je u svom polugodišnjem izveštaju Kongresu objavljenom u petak ukazao na zaključke Feda u vezi sa strožim kreditnim uslovima u SAD nakon bankrota banaka u martu.
"Ekonomija se suočava sa preprekama zbog strožih kreditnih uslova za domaćinstva i preduzeća, koji će verovatno uticati na ekonomsku aktivnost, zapošljavanje i inflaciju“, rekao je on. "Raspon ovih efekata ostaje neizvestan."