Nakon što je u tehničku recesiju ušla Nemačka, kao motor evropske ekonomije, to se ove nedelje dogodilo i evrozoni. Ekonomija u čijem je sastavu 20 država u periodu između januara i marta zabeležila je smanjenje privredne aktivnosti od 0,1 odsto, nastavljajući tako da pada istim tempom kao u četvrtom kvartalu.
U Srbiji je Narodna banka Srbije iznenadila analitičare i posle kratke pauze prošlog meseca, ponovo pooštrila monetarnu politiku. To bi mogao da bude znak da su inflatorni pritisci i dalje jaki, kao i da se iz fiskalnog dela očekuju dodatni s obzirom na najavljene nove ekonomske mere državnog vrha koje obuhvataju nova davanja građanima, povećanja plata ali i penzija. S druge strane, privredi će krediti biti dodatno skuplji, a podaci pokazuju da kreditiranje već opada i da se za pozajmice odlučuju samo oni koji moraju.
Kada su u pitanju makroekonomski indikatori, pokazalo se da uporna inflacija i rast kamatnih stopa u prvom kvartalu ove godine nisu presudno uticali na poslovanje srpske privrede, koja je, prema zasad dostupnim podacima, to tromesečje završila na pozitivnoj teritoriji.
Nakon što je prošle godine sa Beogradske berze otišla NLB Komercijalna banka, stvorili su se uslovi da srpsko tržište akcija napusti i Alta banka. Naime, Alta Pay - većinski vlasnik Alta banke - uspeo je da prebaci prag od 90 odsto vlasničkog udela, koji je po srpskim zakonima dovoljan da se sprovede prinudni otkup akcija od manjinskih deoničara, čime kompanija postaje privatna.
A kako predstavnici domaće privrede vide budućnost, moglo se čuti na Forumu menadžera, održanom u organizaciji Srpske asocijacije menadžera. Govorilo se o proizvodnji automobila koji ne mogu da se sudare, investiranju koje se ne svodi samo na kupovinu stana na Vračaru ili Zlatiboru, manjkavostima ChatGPT-ja...
U nedelji za nama aukcija državnih 12-godišnjih obveznica donela je još jedan pad prinosa. Na aukciji je prodato nešto više od polovine dužničkih zapisa (5,55 milijardi dinara), pa je procenat realizacije iznosio 52,12 odsto. Prethodno se, kako je naš portal izvestio, javni dug Srbije, nakon kratkog prelaska praga od 35 milijardi evra (koliko je iznosio u martu), vratio ispod tog nivoa.
Kada je reč o dešavanjima u inostranstvu, kao jedna od najvažnijih vesti odjeknula je ona o potpisivanju zakona o podizanju gornje granice američkog duga, što je predsednik Joe Biden učinio u subotu i time stavio tačku na sagu koja je nedeljama dizala tenzije na tržištima. Već u nedelju usledila je nova velika odluka na svetskom nivou - OPEC+ postigao je dogovor o smanjenju proizvodnje nafte i u 2024. godini. Cena crnog zlata posle toga je nakratko skočila, ali je ubrzo potom usledio niz cenovnih padova.
Na evropskom kontinentu godišnji pad maloprodaje se ubrzao, a očekivanja potrošača u vezi sa inflacijom u evrozoni znatno su se smanjila.
U domenu tehnologije, pažnju je pokupio Apple, koji je predstavio nove naočare Vision Pro od 3.499 dolara, ispitujući time volju potrošača da plate tako visoku cenu za uređaj, dok kompanija upada na tržište kojim inače dominira Meta.
Sedmica je bila uzbudljiva i za kripto-sektor. Za početak, podaci sajta btc.com su pokazali da rudari bitcoina proizvode više računarske snage nego ikad pre.
Zatim, američka Komisija za hartije od vrednosti (engl. Securities and Exchange Commission - SEC) optužila je najveću kripto-berzu na svetu Binance Holdings Ltd. i njenog izvršnog direktora Changpenga Zhaoa za kršenje zakona o hartijama od vrednosti. SEC je naveo da je kompanija prekršila pravila zaštite investitora tako što je, između ostalog, upravljala neregistrovanim berzama, lažno predstavljala funkcije pri trgovanju i prodavala neregistrovane hartije od vrednosti. Regulator je takođe preuzeo korake da zamrzne sredstva Binanceovog ogranka u SAD. Jedan od rukovodilaca kompanije Richard Teng pojavio se kao jedan od favorita za poziciju izvršnog direktora kripto-platforme, ukoliko Zhao odluči da se povuče, naveli su dobro obavešteni izvori.
Dan kasnije SEC je tužio i najveću američku kripto-berzu Coinbase Global Inc., navodeći da je ta firma godinama kršila njihova pravila. Regulator je naveo da je Coinbase izbegao propise, dopuštajući korisnicima da trguju brojnim kripto-tokenima koji su zapravo neregistrovane hartije od vrednosti. Kompanija je saopštila da je spremna da pravni spor vodi sve do najvišeg suda u zemlji.
Zanimljivo je da se događaji nisu negativno odrazili na same cene vodećih kripto-novčića poput bitcoina i ethereuma.