.webp){kind=icon}
Finansijska tržišta signaliziraju da Tursku čeka još finansijskih i ekonomskih poteškoća dok lider te zemlje Recep Tayyip Erdogan pokušava da obezbedi novi mandat, koji mu je za dlaku izmakao u prvom krugu predsedničkih izbora pre dve nedelje.
Erdogan je pre dve nedelje osvojio 49,5 odsto glasova, nešto više od glavnog protivkandidata Kemala Kilicdaroglua.
Sada učesnici na tržištu procenjuju izglede za promene Erdoganove nekonvencionalne ekonomske politike i rastu očekivanja da će turska lira oslabiti u vreme kada se to već događa s turskim akcijama i međunarodnim obveznicama.
Opširnije
Erdogan se neće promeniti, a ne bi trebalo ni Biden
Ako, kao što se čini sve verovatnijim, turski predsednik Recep Tayyip Erdogan ponovo bude izabran u nedeljnom drugom krugu izbora, možete računati na tri posledice.
28.05.2023
Pad na turskom tržištu zbog rezultata prvog kruga izbora
Turska tržišta su bila u padu pošto se činilo da država ide u drugi krug predsedničkih izbora.
15.05.2023
Turska i zvanično ide u drugi krug izbora
Podrška predsedniku Recepu Tayyipu Erdoganu opala posle 20 godina na vlasti.
15.05.2023
Trgovci lirom se spremaju za volatilnost dok Turska ide u drugi krug izbora
Trgovci se pripremaju za veću volatilnost turske lire jer se na osnovu izbrojanih glasova čini da će biti održan i drugi krug predsedničkih izbora za dve nedelje.
15.05.2023
Erdoganov rival optužuje Ruse za mešanje u izbore u Turskoj
"Ruski prijatelji, vi stojite iza zavera, Deep Fake sadržaja i snimaka", rekao je u četvrtak Kemal Kilicdaroglu.
12.05.2023
Erdoganova ekonomska politika je išla na smanjenje kamatnih stopa kako bi se stimulisao rast uprkos visokoj inflaciji. Pod kontrolom je bio i kurs lire.
Turska vlada je intenzivno intervenisala da održi kurs lire, pa su neto rezerve Turske pale ispod nule prvi put u 21 godini.
"Ograničen je prostor za takve mere podrške liri bez ozbiljne promene politike. Bez snažnog rasta kamatnih stopa i devalvacije lire kako bi se privukle strane investicije i obuzdao deficit tekućeg računa, sve će se urušiti kao kula od karata", smatra Patrick Curran, viši ekonomista iz Tellimera u Londonu koji se bavi analitikom tržišta u razvoju.
Prema proceni Kaana Nazlija iz investicione firme Neuberger Berman, Turska možda još uvek ima pristup oko 25 milijardi dolara u gotovini, tako da nema mnogo prostora za odbranu lire.
Tokom proteklih 16 meseci, Turska je potrošila 177 milijardi dolara na deviznom tržištu da bi podstakla liru.
Valuta je trenutno blizu rekordno niskih 20 lira za dolar, a trgovci procenjuju da ima 52 odsto šanse da padne na 29 lira za dolar u četvrtom kvartalu. Pre dve nedelje, procene su bile 36 odsto.
Pre godinu dana dolar se menjao za oko 16 lira, a pre pet godina za oko 4,5 lira.
Indeks na istanbulskoj berzi je u poslednje dve nedelje izgubio devet odsto, koliko je dobio nedelju dana uoči prvog kruga izbora, jer su se tada učesnici na tržištu pozicionirali za moguću promenu ekonomske politike. Banke su za ove dve nedelje izgubile 23 odsto u vrednosti svojih akcija.
Dodatni prinos koji investitori traže da drže obveznice u turskim dolarima od prvog kruga izbora porastao je za 1,85 procentnih poena, a premija rizika je dostigla 6,33 procentna poena, što je znatno iznad proseka tržišta u razvoju od 4,75 procentnih poena.
U takvim okolnostima, turska centralna banka je ove nedelje zamolila neke lokalne investitore da uskoče i kupe obveznice, što je dalo određenu podršku tim hartijama od vrednosti.
"Očekuje se da će Erdogan pobediti i mislim da je tržište to uračunalo. Pitanje je da li će doći do promene neortodoksne monetarne politike", rekao je Uday Patnaik iz londonske kompanije za upravljanje imovinom i finansijske usluge Legal&General.
Patnaik smatra da je najbolje ne izlagati se turskim finansijama dok se stvari ne razjasne.
Neki investitori su se dodatno osigurali u slučaju bankrota zemlje u narednih pet godina, pa je premija rizika osiguranja za vlasnike turskih obveznica za takav slučaj, odnosno takozvana zamena kreditnog rizika ili CDS (engl. credit-default swap), porasla na iznad 700 baznih poena u odnosu na manje od 500 baznih poena pre prvog kruga izbora.
"Čak su i lokalni investitori veoma oprezni u kupovini turskih evroobveznica iako su u mogućnosti da obezbede novac. Sve je to zbog rizika od rasprodaje u narednim danima", smatra Cagri Kutman, stručnjak za tursko tržište u londonskom KNG Securities.
Ekonomista Bloomberga Selva Bahar Baziki kaže da će ko god da pobedi imati priliku da najavi promene koje vraćaju kredibilitet. "To bi takođe značilo imenovanje ljudi koji su tržišno naklonjeni na ključne pozicije i udaljavanje od sadašnje politike centralne banke i njenih alternativnih ekonomskih alata kao i tajnih intervencija", upozorava Baziki.
