Šta je gornja granica duga i da li će je SAD podići?

Sama fraza "granica duga" zvuči strogo i restriktivno, kao da je poklopac državne potrošnje. Zapravo, ovo ograničenje zaduživanja američke vlade utiče samo na sposobnost plaćanja postojećih dugova, a ne na odobravanje veće potrošnje. Ali to je postalo eksplozivno političko pitanje sa potencijalom da uzdrma finansijska tržišta, pošto bi neuspeh podizanja gornje granice duga mogao na kraju da dovede do prvog neizvršenja nekih obaveza američke vlade. Kako vreme ističe, a ministarka finansija Janet Yellen upozorava na "ekonomsku i finansijsku katastrofu koju ćemo sami napraviti", gornja granica preti da gurne SAD sa političke ivice.

1. Gde stoje stvari?

SAD se opasno približavaju trenutnom ograničenju javnog duga koji iznosi skoro 31,4 triliona dolara, a ako ga dostignu, mogle bi izgubiti sposobnost da ispune sve obaveze plaćanja. Yellen kaže da bi taj trenutak - datum X, kao što je poznat - mogao da bude prvi jun. Od sredine januara, njeno ministarstvo koristi takozvane vanredne mere - kao što je suspendovanje uplaćivanja redovnih doprinosa u savezni penzioni fond - da bi nastavili da plaćaju dugove ida bi odložili suočenje sa limitom. Kada se te mere iscrpe, preostale opcije su strašnije.

2. Zašto je bankrot tako strašan?

Veliki broj ljudi i subjekata kojima američka vlada duguje novac suočio bi se sa onim što je inače nezamislivo - situacijom da im (barem na neko vreme) Ujka Sem ne isplati novac. To uključuje primaoce socijalnog osiguranja, pripadnike vojske, porodice sa decom, program zdravstvenog osiguranja Medicare i vlasnike hartija od vrednosti Trezora. Moglo bi doći do delimičnog zatvaranja vlade. Neplaćanje vlasnicima obveznica povuklo bi sa sobom i druge posledice, jer bi agencije za kreditni rejting smanjile ocenu duga Trezora, što bi dovelo do većih troškova zaduživanja za vladu, preduzeća i domaćinstva. Američka ekonomija bi "brzo prešla u rikverc, pri čemu bi veličina gubitka zavisila od toga koliko dugo je neizvrešenje trajalo", navodi Savet ekonomskih savetnika, deo Bele kuće. "Dugotrajno neizvršenje obaveza verovatno bi dovelo do ozbiljne štete po ekonomiju, uključujući i pad sa trenutnog tempa snažnih dobitaka na tržištu rada na milionske gubitke radnih mesta. Samo približavanje gornjoj granici duga, kao što se dogodilo 2011, moglo bi da utiče na kreditni rejting SAD i naruši poverenje potrošača.

3. Zašto postoji gornja granica duga?

Njegovo stvaranje 1917. godine olakšalo je finansiranje Prvog svetskog rata grupisanjem obveznica u različite kategorije, olakšavajući teret koji je Kongres imao jer je morao da odobrava svaku obveznicu posebno. Sa Drugim svetskim ratom koji se nazirao 1939. godine, Kongres je stvorio prvu granicu ukupnog duga i dao Ministarstvu finansija široku slobodu u pogledu toga koje obveznice da izdaje. Podizanje gornje granice omogućava vladi da pozajmi da bi pokrila jaz između potrošnje i poreza koje je Kongres već odobrio.

4. Kada je to postalo političko pitanje?

Granica je rutinski podizana bez incidenata sve do 1953. Te godine je Senat zaustavio podizanje granice u pokušaju da se obuzda predsednik Dwight Eisenhower, koji je tražio povećanje kako bi omogućio izgradnju nacionalnog sistema auto-puteva. Ograničenje je od tada podizano na desetine puta, obično bez suprotstavljanja: obe strane su se, na primer, složile da bez buke podignu granicu pod republikanskim predsednikom Donaldom Trumpom. Ali u poslednjih četvrt veka, gornja granica duga sve više postaje oružje stranaka. Podizanje gornje granice duga bilo je među sporovima koji su izazvali dva zatvaranja savezne vlade krajem 1995. i početkom 1996. Još jedan sukob se dogodio 2011. godine, što je navelo Standard & Poor's da prvi put smanji kreditni rejting američke vlade. Poverenje potrošača je naglo palo kao i rejting republikanaca u Kongresu i rejting tadašnjeg predsednika Baracka Obame, koji je pristao na smanjenje potrošnje od preko dva biliona dolara tokom jedne decenije da bi okončao krizu. Drug sukob Obame i republikanaca oko gornje granice duga 2013. godine doveo je do toga da se gornja granica prvi put suspenduje.

5. Ko želi da podigne granicu duga?

Lideri obe velike političke stranke priznaju da se granica duga mora podići jer je jaz između državne potrošnje i prihoda velik. Ali republikanci, koji su trećeg januara preuzeli kontrolu nad Predstavničkim domom i za visoku inflaciju okrivljuju potrošnju tokom prve dve godine mandata predsednika Joea Bidena, žele da upare povećanje limita duga sa smanjenjem potrošnje. Republikanci u Predstavničkom domu usvojili su 26. aprila zakon kojim bi se gornja granica duga podigla za 1,5 biliona dolara u zamenu za smanjenje budžetskog deficita od 4,8 biliona dolara tokom 10 godina. Predsedavajući Kevin McCarthy nazvao je taj predlog zakona - koji ima male šanse da prođe kroz Senat, koji većinom čine demokrate - početnom ponudom koju je spreman da iskoristi da bi postigao dogovor sa Bidenom. Predsednik Biden je rekao da podizanje gornje granice duga nije tema rasprave i da ne bi trebalo da bude uslovljeno bilo kojom drugom radnjom.

6. Da li mora postojati gornja granica duga?

Neki stručnjaci za budžet i komentatori žele da ukinu gornju granicu duga, tvrdeći da periodične bitke u Kongresu oko toga povećavaju ekonomsku neizvesnost. Prethodne administracije su odbacile različite ideje da se zaobiđe ograničenje, uključujući kovanje platinastih novčića koji će čuvati Federalne rezerve, ili proglašavanje ograničenja duga kršenjem zabrane 14. amandmana o ispitivanju federalnog duga. Jedna ideja koja je dobila više pažnje poslednjih godina bila bi da Trezor izda premijum obveznice. Nudeći mnogo veće kamatne stope, investitori bi davali ponudu za obveznice, obezbeđujući gotovinu vladi, ali smanjujući nominalnu vrednost duga u svrhu izbegavanja limita. Yellen i predsednik Federalnih rezervi Jerome Powell insistirali su, međutim, da Kongres mora da deluje.