Američka ministarka finansija Janet Yellen rekla je da će se uporna niska inflacija verovatno vratiti kao dugoročni izazov za ekonomiju i donosioce odluka kada se distorzije iz ere pandemije smire i kada se cene ohlade.
"Upravo prolazimo kroz neobičan i težak period, ali mislim da se ni na koji način nismo vratili u '80. i '70. godine", rekla je ona u intervjuu, misleći na eru rasta cena i plata.
Ispred centralnih banaka je dug da uguše najgori skok inflacije u poslednjih nekoliko decenija, a dok cene padaju, debata se pomera na ono što će se dešavati nakon što se ova borba završi.
Šansa za grešku je velika, i u ekonomskoj i političkoj sferi. Yellen je, zajedno sa predsednikom Federalnih rezervi Jeromeom Powellom i mnogima u američkom ekonomskom establišmentu, pogrešno predvidela 2021. da će eksplozija inflacije biti "prolazna".
Od tada je priznala da je pogrešila i podržala je napore Feda da obuzda cene agresivnim povećanjem kamatnih stopa, što rizikuje da gurne SAD u recesiju.
Za razliku od 1970-ih i ranih 1980-ih, Yellen je rekla da trenutna epizoda visoke inflacije nije pokrenula spiralu plata i cena, već dinamiku u kojoj potražnja radnika raste u očekivanju viših cena, što je podstaklo firme da povećaju cene. Ekonomisti traže znake takve spirale u inflatornim očekivanjima.
"Očekivanja su dobro utemeljena, i verujem da su još uvek prilično dobro usidrena", rekla je ona u intervjuu u petak u Johanesburgu, na poslednjoj etapi posete tri zemlje Afrike. "Dakle, ne vidimo spiralu plata i cena. To se ne dešava".
Bloomberg
Godišnji porast indeksa potrošačkih cena dostigao je najviši nivo od 9,1 odsto u junu, ali je usporio na 6,5 odsto prošlog meseca kao odgovor na povećanje kamatnih stopa Feda, kao i na ublažavanje stresa u lancu snabdevanja i pada cena nafte.
Bivši ministar finansija Lawrence Summers i Kenneth Rogoff, bivši glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda, među onima su koji su upozorili da svetska ekonomija ulazi u period geopolitičkih tenzija i dužničke krize koje rizikuju da izazovu češće epizode visoke inflacije i visokih kamata.
Još jedan bivši glavni ekonomista MMF-a Olivier Blanchard više se slaže sa Yellen, tvrdeći da današnja inflacija neće potrajati i da će se centralne banke, uključujući Federalne rezerve, suočiti sa povratkom u okruženje u kojem su kamatne stope vrlo blizu nule. On je predložio da centralne banke podignu ciljanu inflaciju sa dva na tri odsto kako bi se tome suprotstavile.
Yellen je provela četvrt veka u Fedu, uključujući četiri godine kao predsedavajući od 2014. do 2018. Tokom skoro celog njenog mandata inflacija je bila istorijski niska zahvaljujući demografiji, tehnologiji i globalizaciji.
Fedova omiljena mera inflacije, indeks troškova za ličnu potrošnju, rastao godišne u proseku od 1,9 odsto - što je ispod trenutnog cilja Feda - od 1992. do 2019. Mnogi donosioci odluka su zabrinuti da je zapravo preniska, primoravajući kamatne stope blizu nule i lišavanje mogućnosti centralne banke da se bori protiv recesije dubokim smanjenjem kamatnih stopa.
Taj niz je prekinuo kovid 19, obeležen prekidima u lancu snabdevanja i državnom pomoći u SAD koja je povećala potražnju, a zatim je ruska invazija na Ukrajinu početkom prošle godine izazvala skok cena energije i hrane. Takvi skokovi od sredine 1980-ih obično ne traju, rekla je ona.
"Pandemija je stvorila tako neobične poremećaje u ekonomiji", rekla je ona. "Bilo je mnogo problema u lancu snabdevanja. Zaista smo udarili u zid u gomili različitih sektora i cene su zaista skočile."
Yellen nije rekla koliko misli da će biti potrebno da se inflacija vrati na cilj, niti je komentarisala kako bi Fed trebalo da reaguje ako to uradi.
.webp){kind=icon}
