Pet razloga zašto je inflacija u Srbiji iznad one u evrozoni i SAD

Potrošačke cene u Srbiji, u martu 2024. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za pet odsto, dok je to povećanje u evrozoni i SAD iznosilo 2,4 odsto i 3,5 odsto. U aprilu je u Srbiji inflacija ostala nepromenjena, kao i u evrozoni, dok je u SAD bila 3,4 odsto. Iako je zbog potrebe da se obezbedi nastavak realne konvergencije i normalno pretpostaviti da cene u Srbiji brže rastu nego u evrozoni i SAD, zbog čega je, između ostalog, i cilj za inflaciju u Srbiji utvrđen na višem nivou (3±1,5%) nego u evrozoni i SAD, gde iznosi oko dva odsto, još je nekoliko specifičnih faktora uticalo na to da je trenutno inflacija u Srbiji na višem nivou.

Razloge zbog kojih je inflacija u Srbiji viša u odnosu na EU i SAD, analizirali su Miladin Kovačević i Milena B. Stevović u poslednjem izdanju Makroekonomskih analiza i trendova.

Različita dinamika vodećih faktora rasta inflacije

Jedan od glavnih razloga jeste drugačija dinamika vodećih faktora rasta inflacije u Srbiji nego u EU. S početkom teške krize u odnosima između Rusije i Ukrajine u toku 2021. godine, kao i po izbijanju rata početkom 2022. godine, cene gasa u Evropi su beležile snažan rast, a sa njima i cene struje jer se u EU gas ne koristi samo za industrijsku proizvodnju i grejanje, kao što je to slučaj u Srbiji, već se koristi i za proizvodnju struje.

Kod nas to nije bio slučaj. Štaviše, po izbijanju havarije u EPS-u u decembru 2021. godine, usled čega je Srbija bila primorana da uveze velike količine struje po visokim cenama, to se nije odmah prelilo na rast cene struje za domaćinstva, već je taj udarac na sebe primio državni budžet.

Time smo imali situaciju da kada su cene električne energije i gasa u Evropi rasle, kod nas su bile administrativno kontrolisane i država je odlučila da samo manji deo tereta prenese na domaćinstva (rast cena struje u 2022. iznosio je 10,7 odsto).

"Sa stabilizacijom tržišta, cene energenata u EU tokom 2023. godine uglavnom beleže pad, dok je u Srbiji tek tada izvršeno neophodno prilagođavanje cena. Ovako odloženi rast cena energenata dovodi to toga da je vrhunac inflacije u Srbiji dostignut kasnije nego u evrozoni i SAD, gde je taj vrhunac dostignut krajem 2022. Zbog toga je u ovim ekonomijama tokom 2023. bio i snažniji uticaj baznog efekta, koji je doprineo bržem opadanju međugodišnje inflacije u ovim ekonomijama", navode autori.

MMF i vlada odustali od majskog poskupljenja struje

U Srbiji je i dalje u toku otklanjanje disparitetnih cena gasa i električne energije. Ključni problem je što se on dešava u ovakvom inflacionom talasu. Srbija je u decembru 2022. godine potpisala dvogodišnji stendbaj aranžman sa MMF-om, koji je podrazumevao da zemlja ima mogućnost da povuče kredite u vrednosti od 2,4 milijarde evra, ali i da sprovede određene ekonomske reforme.

Dobar deo reformi odnosi se na energetski sektor, prvenstveno EPS i Srbijagas. Prema ovom sporazumu, Vlada Srbija se obavezala da električna energija poskupi četiri puta: za po osam odsto u januaru, maju i novembru 2023. godine, kao i za 10 odsto u maju 2024. godine.

Bloomberg Adria

 

MMF i Vlada Srbije su odustali od ovogodišnjeg majskog poskupljenja struje i gasa. Najavljeno je sniženje cene gasa za privredu od 1. maja za oko 15 odsto. Problemi su se nastavili i tokom 2022, zbog čega je EPS uvozio velike količine struje, i to po nekoliko puta višim cenama od onih po kojima je tu istu struju prodavao u Srbiji. Zato je na kraju godine imao gubitak od 73,7 milijardi dinara (629 miliona evra), što je skoro 400 odsto više nego godinu pre, kada je minus bio skoro 15 milijardi dinara (127,5 miliona evra).

Inflaciona inercija u Srbiji viša nego u EU i SAD

"Inflaciona očekivanja za godinu dana unapred finansijskog sektora i privrede u Srbiji su u značajnom padu i oko granica cilja, dok su očekivanja stanovništva i dalje na višem nivou, što utiče da je inflaciona inercija u Srbiji viša nego u evrozoni i SAD", navode autori.

Inflatorna inercija je situacija kada cene rastu zbog prethodne inflacije, uprkos nepostojanju strukturalnih razloga za to. Inflacija uvek ima neki stepen inercije. Međutim, u normalnim, zdravim ekonomijama, obično nestaje relativno brzo.

U zemljama koje imaju istorijsko iskustvo sa hiperinflacijom, inerciju je teže pobediti zbog mehanizama koji se ugrađuju u međusobne poslovne odnose ekonomskih aktera kako bi se očuvala vrednost ugovora ili kupovna moć zarada. Pa tako, čak i uz sav ekonomski napredak poslednjih godina koji je zabeležila srpska ekonomija, i dalje postoji jaka inerciona komponenta u našoj inflaciji, usled snažnog upodobljavanja poslovnih ugovora i plata inflatornim kretanjima.

"Očit primer je indeksacija plata zvaničnim indeksima kojim se meri inflacija (indeksom potrošačkih cena). Svake godine se inflacija iz protekle godine koristi u pregovorima za podizanje zarada. Veća plata onda utiče na privredu i izaziva novu inflaciju, koja će hraniti ciklus za narednu godinu", navode autori.

Problemi u primarnoj proizvodnji hrane

Inflacija u Srbiji je otkrila velike propuste i slabosti u agrarnoj politici, kao i probleme u funkcionisanju tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Dok je inflacija u EU bila pre svega vođena rastom cena energenata, u Srbiji je vodeći faktor rasta bio rast cena hrane. Osim toga, značajan rast cena hrane u EU započeo je tek u drugoj polovini 2022. godine i trajao je oko godinu dana.

Depositphotos

 

U Srbiji je rast cena hrane bio gotovo dvocifren već u oktobru 2021. godine, a značajnije usporavanje rasta cena hrane prisutno je tek od druge polovine 2023. godine. Uz to, u prosečnoj potrošačkoj korpi u Srbiji udeo hrane i osnovnih životnih namirnica iznosi oko 30 odsto, dok je u zemljama EU to oko 20 odsto. Pošto je hrana rasla svuda u svetu brže od proseka inflacije, to znači da veći udeo hrane u korpi podrazumeva i višu ukupnu stopu inflacije u Srbiji nego u evrozoni.

Potražnja za nekretninama

Visoka tražnja (koja sada popušta) za nekretninama dovela je do rasta građevinarstva ali i potrošnje i time je podstakla i inflaciju. U prethodne tri godine zabeležen je procvat cene stanova, posebno u  novogradnji.

Cene su rasle i tokom 2023. godine, iako nešto umerenijim tempom nego ranije. Budući da ukupni inflacioni pritisci u Srbiji slabe, to će se reflektovati i na tržište nepokretnosti, što je dobro. Iako su zaoštreni monetarni uslovi i rast kamatnih stopa nepovoljno delovali na tražnju, njihov efekat je ipak značajno ograničen.

U Srbiji se još uvek samo mali deo nekretnina kupuje iz kreditnih sredstava. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda 17 odsto svih prometovanih stanova u četvrtom tromesečju 2023. godine plaćeno je iz kredita, što je za 4,3 procentna poena manje nego u istom periodu 2022. godini.

"Tražnja za nekretninama, iako u sadašnjim prilikama snižavanja inflacije opada, najverovatnije će ostati visoka i na duži rok jer je skopčana kako sa ciklusom relativno dobrog rasta ekonomske aktivnosti i dohodaka tako i sa destimulativnim uslovima štednje u bankocentričnom sistemu i velikom količinom gotovog novca u opticaju izvan banaka zbog rigidnosti i slabih prinosa u bankama", kažu autori.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar