Svetska banka je smanjila prognoze rasta za većinu zemalja i regiona i upozorila da bi novi negativni šokovi mogli da gurnu svetsku ekonomiju u recesiju. Svetski bruto domaći proizvod će verovatno ove godine porasti za 1,7 odsto, što je samo polovina projekcija banke u junu, saopštila je Svetska banka sa sedištem u Vašingtonu.
To bi bio treći najgori učinak u tri decenije, nakon kontrakcija 2009. i 2020. godine. Banka, koja je takođe smanjila procene rasta za 2024. godinu, navela je da su uporna inflacija i više kamatne stope, kao i uticaj ruske invazije na Ukrajinu i pad investicija, među ključnim razlozima za korekciju naniže.
"Kriza sa kojom se suočava razvoj se intenzivira i stagnacija u globalnom prosperitetu će se verovatno nastaviti", napisao je predsednik Svetske banke David Malpass u predgovoru polugodišnjeg izveštaja o globalnoj ekonomskoj prognozi banke. On je rekao da će BDP na tržištima i ekonomijama u razvoju krajem sledeće godine biti oko šest odsto ispod nivoa koji se očekuje nakon pandemije kovida.
Prelivanje iz perioda izražene slabosti u SAD, Kini i Evropskoj uniji (EU) pogoršava druge probleme sa kojima se suočavaju siromašnije zemlje, saopštila je banka. Iako je inflacija umerena, postoje znaci da pritisci rastu, pri čemu centralne banke moraju da podižu kamatne stope brže nego što se očekivalo.
"Kombinacija sporog rasta, pooštravanja finansijskih uslova i velikih zaduženja verovatno će oslabiti investicije i pokrenuti korporativna neispunjenja obaveza. Potrebna je hitna globalna akcija da bi se ublažili rizici globalne recesije i dužničke krize", ocenjuje Svetska banka.
Banka, koja preispituje svoj operativni model, rekla je da je fokus na sledeće oblasti od ključnog značaja s obzirom na ograničen prostor politike: nacionalni donosioci odluka moraju osigurati da je svaka fiskalna podrška usredsređena na ranjive grupe, inflaciona očekivanja moraju ostati dobro usidrena, a finansijski sistemi moraju nastaviti da budu otporni.
Svetska banka je pozvala na snažno povećanje investicija za zemlje u razvoju, uključujući novo finansiranje iz međunarodne zajednice, kao i prenamenu postojećih troškova, kao što su neefikasne subvencije za poljoprivredu i gorivo.
"Iako je svet sada u veoma tesnoj situaciji, ne bi trebalo da bude mesta defetizmu. Postoje značajne reforme koje bi se sada mogle preduzeti da bi se ojačala vladavina prava, poboljšali izgledi i izgradile jače ekonomije sa jačim privatnim sektorom i boljim mogućnostima za ljude", rekao je predsednik Svetske banke Malpass.