.webp){kind=icon}
Ekonomisti kažu da postoji verovatnoća sedam prema 10 da će američka privreda potonuti u recesiju sledeće godine, smanjujući uz to prognoze tražnje i projekcije inflacije u svetlu masovnih povećanja kamatnih stopa Federalnih rezervi.
Verovatnoća pada u 2023. porasla je sa 65 odsto u novembru, i više je nego dvostruko veća nego pre šest meseci, prema najnovijem Bloombergovom mesečnom istraživanju ekonomista. Anketa je sprovedena od 12. do 16. decembra, a 38 ekonomista je odgovorilo o šansi za recesiju.
Bloomberg
Procene medijane pokazuju da će bruto domaći proizvod u proseku biti 0,3 odsto sledeće godine, uključujući pad od 0,7 odsto na godišnjem nivou u drugom kvartalu i stabilna očitavanja u prvom i trećem kvartalu. Predviđa se da će potrošnja, koja čini oko dve trećine BDP-a, jedva rasti.
"Američka ekonomija se suočava sa velikim preprekama zbog porasta kamatnih stopa, visoke inflacije, kraja fiskalnih stimulacija i slabih izvoznih tržišta u inostranstvu", rekao je Bill Adams, glavni ekonomista Comerica banke. "Preduzeća su postala oprezna kada je u pitanju dodavanje zaliha i zapošljavanje, i verovatno će odložiti izgradnju i druge planove kapitalnih ulaganja sa poskupljenjem kredita i smanjenjem potraživanja."
Inflacija merena preferiranim meračima Feda, indeksom cena rashoda za ličnu potrošnju i indeksom koji uklanja nestabilne komponente hrane i energije, vidi se kako omekšava, ali i dalje ide znatno iznad cilja centralne banke od dva odsto.
To objašnjava zašto je predsednik Feda Jerome Powell prošle nedelje nagovestio, nakon što je centralna banka podigla referentnu kamatnu stopu na najviši nivo od 2007. godine, da se pooštravanje očekuje i početkom sledeće godine. Powell je takođe jasno stavio do znanja da Fed ne razmatra smanjenje stopa u 2023. Ove godine, Fed je povećao stope za 4,25 procentnih poena, uključujući četiri povećanja od 75 baznih poena.
Ključni razlog zbog kojeg će Fed verovatno zadržati više stope na snazi tokom dužeg perioda je otpornost tržišta rada. Međutim, kako privreda slabi, vidi se da zaposlenost popušta. Ekonomisti očekuju da će platni spiskovi pasti u drugom i trećem kvartalu, a do prvog kvartala 2024. očekuje se da će stopa nezaposlenosti dostići maksimum od prosečnih 4,9 odsto.
Nakon snažnijeg rasta u prvoj polovini godine, predviđa se da će se prosečna zarada po satu ohladiti.
Kako visoka inflacija i troškovi pozajmljivanja nanose udarac finansijama domaćinstava, takođe se vidi da se preduzeća povlače. Ekonomisti predviđaju veći pad privatnih investicija, koji uključuju potrošnju na opremu i strukture, u prva tri kvartala 2023. nego pre mesec dana. Smatra se da će ovi izdaci u proseku pasti za tri odsto.
Manje investicija, slaba potrošnja domaćinstava i globalna ekonomija na ivici recesije će posebno teško pogoditi domaće proizvođače. Bloombergova anketa pokazuje da su ekonomisti smanjili svoje procene industrijske proizvodnje za svaki kvartal sledeće godine. Sada se vidi da proizvodnja pada u proseku od 0,7 odsto u 2023. godini, mnogo slabije od povećanja od 0,2 odsto koje je projektovano u novembru.
- U pisanju teksta pomogla Reade Pickert
