.webp){kind=icon}
Velika recesija stvorila je neopisive poteškoće, ali nova istraživanja sugerišu da je takođe pomogla da se produži život mnogih Amerikanaca.
Ljudska i ekonomska cena recesije velika je i dobro dokumentovana. Međutim, ljudi od recesije mogu imati stvarne zdravstvene koristi, a retko se izražavaju tako jasno kao u ovoj rečenici u novom radu Nacionalne kancelarije za ekonomska istraživanja: „Velika recesija je jednom od dvadeset 55-godišnjaka dodala godinu života.“
Lako je moguće da je reč o stotinama hiljada Amerikanaca. Generalno, napominje se u radu, prilagođena starosna stopa smrtnosti u SAD tokom Velike recesije pala je 2,3 odsto. Otkriće profesora MIT-a, Univerziteta u Čikagu i Univerziteta McMaster, uveliko su na tragu prethodnih istraživanja koja pokazuju da mortalitet raste u dobrim vremenima, a pada u teškim.
Jedan od razloga u vezi je sa zagađenjem vazduha, koje je manje tokom recesija, obično zbog smanjene ekonomske aktivnosti. Koristi od nižih nivoa zagađenja traju dugo nakon recesije - barem 10 godina, prema procenama istraživača. Smanjenje zagađenja vazduha zaslužno je za više od trećine ukupne koristi kada je reč o smanjenju smrtnosti tokom Velike recesije.
Postoje i drugi načini na koje recesija može da nam pomogne da živimo duže. Neki od onih koji izgube posao možda će, na primer, moći više vremena da provode vežbajući ili se brinuti o sebi. Drugi će možda imati manje novca za trošenje na alkohol i druge droge. Uopšteno, kvalitet zdravstvene zaštite mogao bi da se poboljša jer bi industrija mogla da privuče bolje obrazovanu radnu snagu.
Ali sve su to neproverene hipoteze. Odgovor na to zašto recesije mogu poboljšati zdravlje ljudi uglavnom ostaje misterija.
Podaci pružaju neke dodatne naznake. Svi glavni uzroci smrti, osim raka, pali su tokom Velike recesije. Tokom tog vremena smanjenje broja smrti povezanih s kardiovaskularnim bolestima bilo je zaslužno za oko polovine smanjenja ukupnog mortaliteta. Nadalje, broj smrti bio je koncentrisan među Amerikancima bez fakultetske diplome. Možda mislite da su neki od ovih poboljšanih zdravstvenih ishoda posledica gubitka stresnih, slabo plaćenih poslova, ali i nezaposlenost može biti prilično stresna.
Za 55-godišnjaka, prema radu Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja, oko četvrtine ekonomskih troškova Velike recesije bile su nadoknađene ovim dobicima na području smrtnosti. Dakle, Velika recesija bila je i dalje vrlo loš događaj - samo manje loš nego što smo ranije mislili. To je posebno istinito za manje obrazovane Amerikance koji su bili teže pogođeni nezaposlenošću, ali su takođe požnjeli dobitke u pogledu smanjene smrtnosti.
Na vrhu starosne distribucije, Amerikanci stariji od 65 godina nisu mnogo izgubili tokom Velike recesije, delom zato što su mnogi već bili penzionisani ili su radili samo pola radnog vremena (u nekim su slučajevima bili uključeni u poslove koje nisu nameravali da izgube). Istraživači procenjuju da su u Velikoj recesiji takođe bolje prošli oni stariji od 60 godina.
To je nezgodna činjenica u zemlji u kojoj je izlaznost na izbore starijih građana mnogo veća od one mladih. Kako SAD stare, politički sistem možda neće dati prioritet izbegavanju sledeće recesije.
Treba imati na umu da sve ove procene mogu biti potcenjene u pogledu zdravstvenih dobrobiti. Velika recesija bila je pre otprilike 15 godina i možda postoje koristi u pogledu kretanja smrtnosti koje još nisu vidljive u podacima.
Jedna lekcija iz ovog istraživanja je da bi možda trebalo da SAD strože regulišu propise o zagađenju vazduha. Ako smanjenje zagađenja vazduha može da pomogne u objašnjenju manjih stopa smrtnosti tokom recesije, onda ima smisla smanjiti ga i tokom dobrih ekonomskih vremena.
Još jedna lekcija je da bi recesije s vremenom mogle postati mnogo gore, u neto ishodu za ljudsku dobrobit. To je pomalo paradoksalno: kako se zelena energija širi, i kako se privreda sve više premešta iz industrijskog u uslužni sektor, biće manje zagađenja vazduha koje će recesije smanjiti. Zbog toga će biti još važnije imati odgovarajuću monetarnu i fiskalnu politiku za ograničavanje recesije.
Takođe bi bilo dragoceno otkriti na koji drugi način, osim smanjenjem zagađenja, recesije smanjuju mortalitet. Možda postoje načini da se smanji broj umrlih, a da se ne mora proći kroz recesiju. U vreme kada se očekivani životni vek u SAD smanjuje, čak i uz prilagođavanje kovidu, takvo smanjenje mortaliteta bi posebno bilo dobrodošlo.
U međuvremenu, studija je dobar podsetnik koliko malo znamo o recesijama i faktorima koji utiču na mortalitet. Kaže se da su samo dve stvari sigurne u ovom svetu - smrt i porezi. Makroekonomista bi mogao dodati recesiju na tu listu. Sve troje su možda neizbežni, ali možda svaku od njih možemo učiniti samo malo manje lošim.
