Bessent - ministar finansija sklon intervencijama na tržištu

Nizom neočekivanih manevara ove godine, Scott Bessent se nametnuo kao ministar finansija SAD koji najviše interveniše u poslednjih nekoliko decenija na finansijskim tržištima, stavljajući svoj kredibilitet na kocku u pokušaju da obuzda potencijalno štetan rast troškova zaduživanja u SAD.

Najnovije iznenađenje stiglo je u sredu. Ministarstvo finansija SAD je, samo dve nedelje nakon što je objavilo plan otkupa ranije izdatih državnih obveznica, saopštilo da će najmanje udvostručiti planirani otkup obveznica sa rokom dospeća od 10 do 30 godina.

To je usledilo nakon što je Ministarstvo finansija početkom meseca otvorilo vrata potencijalnom smanjenju emisija dugoročnijih državnih obveznica. Bessent je 31. jula nadgledao prvu kupovinu jena koju su sprovele američke vlasti u poslednje tri decenije. Taj potez se tumači kao sredstvo da se smanji potreba Japana da prodaje američke državne obveznice kako bi finansirao kupovinu sopstvene valute. Početkom godine Bessent je uveo i takozvane "provere kursa" -pozive bankama radi dobijanja kotacija za jen, što je iznenadilo čak i jednog bivšeg japanskog zvaničnika.

"On je definitivno sklon delovanju. To podseća na njegovo iskustvo iz hedž-fonda", rekao je Mark Sobel, bivši zvaničnik američkog Ministarstva finansija, a sada istraživač u OMFIF-u.

Kada je reč o motivima, "jasno je da su on i administracija zabrinuti zbog rasta dugoročnih prinosa", rekao je Sobel.

Ministarstvo finansija nije odmah odgovorilo na zahtev za komentar o Bessentovim potezima na tržištu.

Ministri finansija SAD često su bili primorani da intervenišu u kriznim periodima, s obzirom na njihovu ulogu u vođenju ekonomske politike i nadzoru finansijskih tržišta.

Ovoga puta, međutim, nema neposredne krize: rasprodaja obveznica odvija se relativno redovno i traje već mesecima. Ipak, Bessentov potez nakon što su prinosi na desetogodišnje američke obveznice premašili nivo sa početka drugog mandata predsednika Donlda Trumpa pokazuje da zabrinutost u Vašingtonu raste.

Rast prinosa, pod uticajem zabrinutosti zbog inflacije, politike Federalnih rezervi i velikog budžetskog deficita, održava kamatne stope na stambene kredite visokim i predstavlja kočnicu privrednom rastu, svega nekoliko meseci uoči novembarskih izbora za Kongres.

"Kada se tome doda spremnost administracije da interveniše i na drugim tržištima, dobija se jasnija slika o tome šta se želi da postigne tim potezom. Vašington je sve zabrinutiji zbog signala koji stižu sa dugoročnog dela krive prinosa. Tržišta su sada svesna te zabrinutosti, a mesta na kojima se pojave problemi obično ponovo dospeju u središte pažnje", kaže Brendan Fagan, strateg MLIV-a.

Kada je reč o emisiji duga, Ministarstvo finansija SAD dugo se držalo principa redovne i predvidljive emisije duga, odnosno nastojalo je da ne iznenađuje investitore. I sam Bessent je podržao taj princip u govoru na konferenciji o tržištu američkih državnih obveznica u novembru.

Međutim, u istom govoru rekao je i da je njegov posao da bude glavni prodavac državnih obveznica te zemlje. "Prinosi na američke državne obveznice važan su pokazatelj uspeha u tom poslu." Istakao je i značaj nižih prinosa za privredu.

"Ovo jeste odstupanje od principa ’redovno i predvidljivo’, ali takvo je vreme u kojem živimo", rekao je Gregori Faranello, šef trgovanja i strategije za američke kamatne stope u AmeriVet Securities. "Poruka je jasna: zaustaviti rast prinosa."

Bloomberg

Janet Yellen, koja je pre Bessenta bila na funkciji ministra finansija, takođe je 2023. pokušala da zaustavi rast prinosa. Bessent je tada, zajedno sa još nekoliko republikanaca, kritikovao tu odluku, objavljenu u okviru redovnog kvartalnog saopštenja o emisiji duga, ocenivši da je politički motivisan i usmeren na podsticanje privrede uoči izbora. Stephen Miran, bivši glavni ekonomista predsednika Trumpa i nekadašnji član odbora Federalnih rezervi, bio je jedan od autora stručnog rada u kome je kritikovano "aktivističko izdavanja duga (ATI)".

Izborna godina

"Kada jedna politička stranka počne da koristi aktivno upravljanje emisijom duga za podsticanje privrede uoči izbora, postoji rizik da to ubuduće radi svaka administracija", napisali su Miran i koautor rada Nouriel Roubini. 

Potez Ministarstva finansija usledio je svega nekoliko nedelja nakon što je predsednik Federalnih rezervi Kevin Warsh izrazio zadovoljstvo što su finansijska tržišta oslobođena smernica o budućoj monetarnoj politici. "Učesnici na tržištu uče da prate ono što se dešava, a ne da gledaju ko vodi igru, i cene na tržištu nastaviće da se kreću u smeru i sa intenzitetom koji sami procene."

Bessent je ranije iznosio sličan stav. U tekstu objavljenom prošle godine napisao je da je to što su Federalne rezerve kupovale obveznice stvorilo poremećaje na tržištima i narušilo važan izvor povratnih informacija.

Ipak, kako se sada pokazuje, "ovo nije administracija koja postavlja stabilna pravila i zatim prepušta tržištu da odluči šta će se dogoditi", rekao je Bred Setser, viši saradnik tink-tenka Council on Foreign Relations.

U slučaju nedavne inicijative u vezi sa jenom, Bessent je preporučio da Fed proširi jedan od svojih mehanizama, što se tumači kao pokušaj da se spreči Japan da masovno prodaje američke državne obveznice.

Stare navike

Bessent (63) poznat je po uspešnim i rizičnim opkladama na britansku funtu i japanski jen dok je radio za Georgea Sorosa. Zbog toga su neki učesnici na tržištu potez od srede povezali upravo sa njegovim iskustvom iz tog perioda.

"To je kao trik iz starih dana kada se odjednom ’pokupi sve što je na ekranu‘", rekao je Brad Golding, menadžer portfelja u kompaniji Christofferson Robb & Co. To je referenca na poznati manevar hedž-fondova koji podrazumeva istovremeno plasiranje naloga kod vodećih dilera radi podsticanja snažnog tržišnog skoka.

Bloomberg

Kao glavni član vlade zadužen za finansije najveće svetske privrede, američki ministri finansija tradicionalno su imali važnu ulogu u velikim intervencijama tokom kriza. Ministarstvo finansija imalo je ključnu ulogu tokom pandemije kovida, vodilo je glavni program pomoći tokom globalne finansijske krize i imalo glavnu reč u više programa pomoći zemljama u razvoju tokom devedesetih godina prošlog veka.

Ipak, kako navode neki analitičari, Bessentovi potezi razlikuju se po tome što nisu odgovor na krizu niti na posebno haotična tržišna kretanja.

Istorijsko poređenje

"Bessent svima stavlja do znanja da je njegov pristup mnogo aktivniji i više intervencionistički, čak i kada nema krize koja bi zahtevala takvu reakciju", rekao je Douglas Rediker, partner u vašingtonskoj konsultantskoj firmi International Capital Strategies.

Sobel, koji je u Ministarstvu finansija radio od kraja sedamdesetih godina prošlog veka do 2015. godine, smatra da je Bessent najaktivniji ministar finansija još od početka 2000-ih. Poređenja sa ranijim ministrima, poput James Baker, koji je imao važnu ulogu u postizanju sporazuma Plaza i Louvre u vezi sa devizinim kursevima tokom osamdesetih godina prošlog veka, teško je praviti jer su tadašnje okolnosti bile drugačije, dodao je.

Mnogi učesnici na tržištu i ekonomisti ukazuju na to da razlozi zbog kojih su prinosi danas viši, prevazilaze mogućnosti Ministarstva finansija da na njih utiče. Dva meseca pre kraja fiskalne godine, budžetski deficit SAD već iznosi 1,8 biliona dolara, što je za pet odsto više nego prošle godine. Potrošnju najviše povećavaju izdvajanja za socijalno osiguranje, Medicare i Medicaid, kao i troškovi kamata na dug. Očekuje se i rast izdvajanja za odbranu, dok republikanci razmatraju nova smanjenja poreza.

"Iako najava Ministarstva finansija kratkoročno donosi olakšanje tržištu obveznica, strukturni faktori" koji podižu kamatne stope i dalje su prisutni, naveli su stratezi ABN Amro banke u četvrtak. Kako su dodali, teško je očekivati da Ministarstvo dugoročno održava sve veći obim otkupa obveznica, posebno imajući u vidu rastuće potrebe za finansiranjem.

Slanje signala tržištu

Bessent je, međutim, pokazao da veruje da vlada može da utiče na tržišta. Govoreći prošlog meseca o državnim udelima u nekoliko tehnoloških i kompanija iz sektora resursa i sirovina, rekao je: "Ono što pokušavamo da uradimo jeste da kreiramo tržišne signale."

Gostujući na Fox Businessu, objasnio je to slikovitije: "U suštini, pokušavamo da kažemo investitorima: evo kuda će se stvari kretati. Zato brzo usmerite svoja ulaganja u tom pravcu."

Investitori su u sredu donekle reagovali pozitivno. Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice pao je za oko šest baznih poena, dok je prinos na tridesetogodišnje obveznice bio niži za devet baznih poena. Međutim, u četvrtak su američke državne obveznice deo tih kretanja su poništile.

"Ovo može da funkcioniše samo neko vreme“, rekao je Guy Miller, glavni strateg kompanije Zurich Insurance. "Intervencija može biti veoma snažna kada Ministarstvo finansija jasno pokaže da je čvrsto rešeno da sprovede takve mere. Ali ako se istovremeno ne rešava prekomerna državna potrošnja, takav pristup dugoročno nije održiv."

Kada je reč o Bessentovoj intervenciji na tržištu jena, japanska valuta je ovog meseca izgubila deo dobitaka ostvarenih nakon te intervencije. Ipak, pad prinosa na američke obveznice u sredu dodatno je podstakao jačanje jena. Pad prinosa povukao je i Bloombergov indeks dolara na najniži nivo u poslednja tri meseca.

"On ulazi u sukob sa dva ogromna tržišta - američkim državnim obveznicama i deviznim tržištem", rekao je Peter Boockvar, glavni investicioni direktor kompanije Onepoint Bfg. "A to je veoma teška bitka."