Rafinerija na ivici gašenja - šta podrazumeva krizni plan

Srbija od Sjedinjenih Američkih Država (SAD) nije dobila za licencu za nastavk rada Naftne industrije Srbije (NIS) i srpska strana dala je dozvolu za zatvaranje Rafinerije Pančevo, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u utorak, posle sastanka sa timovima zaduženim za energetsku stabilnost i bezbednost zemlje.

Mada je najavljeno da rafinerija u Pančevu prestaje da radi u utorak, ukoliko SAD ne izdaju licencu za rad NIS-a, objekat je i dalje u fazi tople cirkulacije, zahvaljujući dopremanju lake nafte iz domaćih izvora. Jedina rafinerija u Srbiji prešla je u fazu tople cirkulacije 25. novembra usled nedostatka sirove nafte za preradu, što je posledica sankcija koje je Ministarstvo finansija SAD uvelo naftnoj kompaniji.

Rad rafinerije je i dalje, međutim, ugrožen zbog čekanja na licencu od američke administracije i projekcije idu u smeru da ta dozvola neće biti dobijena u skorije vreme. "Ministarka za rudarstvo obavestiće danas NIS da nemamo nagoveštaja da će SAD dati licencu za rad rafinerije u Pančevu, što će prouzrokovati prestanak rada rafinerije", rekao je Vučić.

''Da li će oni to da urade danas, sutra ili prekosutra, to je njihova stvar. Sasvim sigurno uradiće brzo, jer oni danas dok drže u toploj fazi, kako mi to nazivamo, gube dnevno 370.000 evra i njihova je stvar kada žele da u potpunosti ugase rafineriju'', napomenuo je.

Uz to, dogovoreno je da se platni promet za NIS obezbedi do kraja nedelje na rizik države, to jest pod rizik da i Narodna banka Srbije (NBS) i poslovne banke potpadnu pod sankcije. "Dakle, i utorak i sreda, četvrtak, petak, subota i nedelja imaće platni promet. NIS ima dovoljno vremena da isplati plate zaposlenima, ima dovoljno vremena da plati sve dobavljače, ima dovoljno vremena da pripremi svoje zaposlene za sve što sledi. Posle toga merićemo dan za danom."

 

Dodao je da će država davati naftne derivate svim drugima osim NIS-a, kako bi bilo dovoljno goriva. "Sa kerozinom jedino baš nikakvih problema neće da bude, da vam ne objašnjavam kako smo to završili. Ali smo završili, dakle, avio-saobraćaj će u potpunosti dobro i normalno da funkcioniše. Imaćemo dovoljno i do kraja januara, a rekli smo 15. januara mi presecamo. U najgorem slučaju, ako do tada oni ne završe razgovore sa Arapima, Mađarima, Englezima, Amerikancima, s kim god hoće, to je njihova stvar."

Dakle, država ima dovoljno goriva, "samo što će ljudi morati da idu na neke druge pumpe", zaključio je predsednik Srbije.

Takođe, prema Vučićevim rečima, "hrvatski JANAF nam nije dozvolio uvoz nafte koja nije bila namenjena rafineriji u Pančevu, već našim robnim i obaveznim rezervama".

Marković: Nema povoda da se Amerikanci oglase

Ranije tokom dana, stručnjak za energetiku Željko Marković rekao je da ne očekuje da će stići potvrda SAD o produžetku licence za poslovanje NIS-a, kao da će njena rafinerija prestati da radi. "Amerikanci se ne oglašavaju iz prostog razloga - oni su uveli sankcije, sankcije su na snazi, ne vide da se nešto promenilo, zašto bi", kazao je Marković u utorak za RTS, prenela je Beta.

Bloomberg

Tada je dodao da nema novih najava u vezi sa radom rafinerije u Pančevu, kao i da smatra da će se sada ići na isključenje. 

Na pitanje koliko je ponovno pokretanje rafinerije složen i skup postupak, stručnjak je naglasio da o tome nema pouzdanih informacija. "Mi smo u situaciji gde će to svakako koštati, da li NIS, da li nas posredno. Ova situacija nas košta, gledamo samo kako da smanjimo te troškove."

Državni mehanizam u slučaju ugrožene energetske sigurnosti

Dok se i dalje čeka da se klupko oko NIS-a odmota, pažnju privlači činjenica da država već ima propisan mehanizam za postupanje u slučaju poremećaja na tržištu nafte i derivata. U pitanju je "Uredba o utvrđivanju Programa mera u slučaju kada je ugrožena sigurnost snabdevanja energijom i energentima - Krizni plan" iz 2019. godine, koja opisuje procedure, nadležnosti i mere koje se preduzimaju ukoliko dođe do ugrožene sigurnosti snabdevanja energentima.

NIS

Krizni plan se aktivira tek kada se ispune određeni uslovi koji ukazuju na ozbiljan poremećaj. To mogu biti problemi u međunarodnom snabdevanju sirovom naftom, prekidi u transportu zbog havarija, nagli rast tražnje izazvan nestašicom energenata ili, što je posebno naglašeno, zastoj u radu rafinerije u Pančevu. "Neplanirani prekid rada Rafinerije Pančevo predstavlja najozbiljniju pretnju sigurnosti snabdevanja srpskog naftnog tržišta", kaže se u dokumentu.

Plan predviđa i reakciju ako dođe do prekida protoka kroz JANAF ili Transnaftine naftovode, kao i ako je plovidba Dunavom ograničena zbog ekstremnog vodostaja.

Korišćenje rezervi

Osnovna mera za stabilizaciju tržišta prema toj uredbi jeste korišćenje rezervi - i onih koje drže kompanije i obaveznih državnih rezervi. Njihova raspodela se vrši po jasnom principu: svako dobija količine srazmerno doprinosu koji je kroz naknade davao u sistem rezervi.

Predsednik Vučić u utorak je potvrdio da "naftnih derivata svih ima" i da "nema potrebe za bilo kakvom panikom".

Podsetimo, kako je predsednik saopštio prošle nedelje, "NIS je već krenuo da troši svoje operativne rezerve". "Ukoliko ne bude dotoka nafte, odnosno ako ne dobijemo licencu, ostaće rezerve NIS-a od 55.000 tona dizela i 50.000 tona benzina."

To, prema procenama, može da traje do 28. decembra, poručio je i dodao da je njihova procena da će nedostajati oko 50.000 tona dizela. "Mi smo spremni odmah kao država da uđemo, da ne bi bilo nestašica, mi imamo 184.000 tona dizela i odmah ćemo ga staviti svim veletrgovcima na raspolaganje", otkrio je Vučić i naglasio da je Srbija u prethodne tri godine povećala te rezerve za čak 72 odsto.

Dodao je i da Srbija ima 19.172 tone benzina, koji se troši mnogo manje od dizela. Imamo i 68.166 tona mazuta, što nam je dovoljno za godinu dana rada. "Naručili smo dodatnih 35.000 tona evrodizela i dodatnih 5.300 tona kerozina i platili sve. Ugovorili smo i dodatnih 38.000 tona benzina i 20.000 tona dizela koji će stići tokom decembra i januara."

Vladan Pavlović, analitičar Ipopema Securitiesa, nedavno je rekao da očekuje da će rafinerija prestati da radi, ali i da će naftnih derivata biti i u narednim mesecima, zahvaljujući većem uvozu.

NBS u jednom od svojih izveštaja napominje da bi nedostatak domaće proizvodnje naftnih derivata delom mogao biti nadomešten uvozom, ali verovatno po višoj ceni zbog povećanih logističkih troškova. "Pored saobraćaja, viši troškovi energenata pogodili bi i druge proizvodne oblasti privrede (poljoprivredu, građevinarstvo, rudarstvo, energetiku), ali je ove efekte teško precizno kvantifikovati."

Depositphotos

Manji izvoz naftnih derivata i istovremeno veći uvoz imao bi negativan efekat na bruto domaći proizvod (BDP), ali bi to delimično bilo kompenzovano nižim uvozom sirove nafte, procenili su centralni bankari. 

Mere za racionalizaciju potrošnje

Osim trošenja rezervi, plan omogućava da se, zavisno od razvoja situacije, uvedu i mere za racionalniju potrošnju.

Počinje se blagim savetima: više javnog prevoza, zajedničke vožnje, rad od kuće i ekonomična vožnja. Ako to ne da rezultat, mogu da uslede obavezne odluke: smanjenje ograničenja brzine, skraćeno radno vreme pumpi, zabrana točenja u kanistere ili limit po jednom točenju.

U ekstremnim uslovima uvodi se par-nepar sistem kretanja, potpune zabrane vožnje određenih dana ili čak sledovanje goriva.

U tim, najtežim scenarijima postoji lista korisnika koji moraju biti snabdeveni: policija, vatrogasci, hitna pomoć, bolnice, energetska preduzeća, telekomunikacije, pošta, javni prevoz i vodovod. Zanimljivo je da se o ovom pitanju nedavno oglasila i jedna privatna kompanija - Nelt Group. Ona očekuje da će dobiti prioritet u snabdevanju gorivom, ukoliko u Srbiji dođe do poremećaja u tom snabdevanju zbog sankcija NIS-u, izjavio je Darko Lukić, generalni direktor ove firme koja se bavi distribucijom, logistikom i prehrambenom industrijom, a dnevno vrši isporuke u oko 10.000 radnji u Srbiji.

Darko Lukić | Bloomberg Adria

Za upravljanje krizom zadužena je Organizacija za nacionalnu strategiju za krizne situacije (NESO). Ovo telo je početkom oktobra, par dana pre nego što su sankcije stupile na snagu, saopštilo da nema problema u snabdevanju i da su razrađeni različiti scenariji za održavanje stabilnosti tržišta.

Ipak, iako su sankcije stupile na snagu, krizna situacija formalno još nije proglašena. Prema uredbi, postupak ide ovako: NESO najpre prikuplja podatke i procenjuje stanje. Ako smatra da su potrebne posebne mere, priprema Akcioni plan i predaje ga ministru energetike. Konačnu odluku o proglašenju krize donosi Vlada.

Nacionalizacija ili stečaj

Ukoliko američka administracija ne odobri dalji rad energetske kompanije, plan Srbije je Gazpromu da rok od 50 dana da proda svoj udeo trećoj strani. Potom, ako se vlasnički odnosi do tada ne razreše, država bi mogla da pribegne nacionalizaciji, a takođe bi moglo da dođe do pokretanja stečajnog postupka

Govoreći o tome koje su mogućnosti koje preostaju Srbiji, Marković je kazao da prva mogućnost jeste da se postupi kao što su postupile i druge zemlje, na primer Bugarska i Nemačka. "Ali naša Vlada je odlučila da takvu meru ne koristi, jer ne želi da preuzima na silu ovo preduzeće. To bi bila mera koja bi mogla da održi i stabilnost snabdevanja i sve ostalo, odnosno da se izvučemo. Mislim i ta mera nas košta, mi preuzimanjem NIS-a sada bismo nastavili sa radom NIS-a, ali bismo posle kada se situacija sredi, završi se rat, pred međunarodnim sudovima i nekim arbitražama sigurno imali tužbe i to bi opet morali da platimo."

Rizik od sekundarnih sankcija SAD, ako NIS ne obustavi poslovanje, prema njegovim rečima nikako ne sme da se dozvoli. "Da dođe do blokade bilo koje banke ili Narodne banke Srbije, to bi bila stvarno jako teška mera i veliki, na neki način, naš poraz. Tako da može se očekivati da će uskoro banke blokirati račune NIS-a. U takvoj situaciji, NIS više nikako nije operativan."

NIS

Ukazao je na to da u tom slučaju NIS-u sledi stečaj.

"Ukoliko ne može da servisira svoje obaveze, stižu dugovi za naplatu, onda se uvodi stečaj, stečajni upravnik i onda se ide na prodaju imovine", istakao je Marković.

Kako je Bloomberg Adria već pisala, državni vrh ne želi da nacionalizuje preduzeće, ali je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da bi država mogla da uvede svoju upravu i plati "najvišu moguću cenu ruskim prijateljima".

"Sopstvena uprava nije pravni termin, a pretpostavljam da bi to moglo da znači stečajni postupak ili nacionalizaciju", rekla je Ivana Matić, bivša v. d. direktora Agencije za licenciranje stečajnih upravnika. Kako je podsetila, nacionalizaciji bi moralo da prethodi donošenje lex specialisa, dok je za uvođenje firme u stečaj potreban razlog. "U ovom trenutku, ne vidim šta bi drugo taj razlog mogao da bude, osim rizika da kompanija neće moći da izvršava svoje obaveze", rekla je Matić u razgovoru za Bloomberg Adriju pre nedelju dana.

Uvođenje stečajnog upravnika je "završna faza stečajnog postupka, koji bi mogao da potraje najmanje šest meseci, a možda i više", dodao je Goran Radosavljević, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju. Kako je podsetio, NIS duguje preko 500 miliona evra bankama.

Prema oceni Radosavljevića, stečaj je poslednja opcija koju će aktuelni vlasnici pokušavati da izbegnu. "Uveren sam da će aktuelni većinski vlasnici uraditi sve da do pokretanja stečajnog postupka dođe što kasnije."

(Ažurirano novim izjavama predsednika Vučića.)