Stranci dolaze u Srbiju po nov izgled, ali tržište koče izazovi

U Srbiju se ne dolazi samo zbog rodbine i dobre hrane. Hiljade stranaca i članova dijaspore svake godine prelazi dobre kilometraže kako bi ovde dobili novi osmeh ili novi izgled, i to po cenama koje su i do 80 odsto niže nego na Zapadu. Uprkos sve većem interesovanju, potencijal zdravstvenog turizma ostaje nedovoljno iskorišćen. Zašto?

Svetske institucije poput Global Wellness Institutea, Medical Tourism Associationa i OECD već godinama navode jugoistočnu Evropu kao rastuće tržište za dentalni i estetski turizam. To potkrepljuju i analize domaćih istraživača,  uključujući Privrednu komoru Srbije (PKS), koje ukazuju na to da postoji značajan rast broja pacijenata iz inostranstva koji dolaze u ovaj deo Evrope radi stomatoloških i estetskih intervencija. Osim poverenja u stručnost domaćih lekara, kada je reč o dijaspori, dentalni i estetski turizam podstiču pre svega pristupačne cene. One su često od 40 do čak 80 odsto niže u poređenju sa cenama u EU i SAD.

"Zdravstveni turizam u Srbiji poslednjih godina beleži rast, sa godišnjim brojem od približno 40.000 do 60.000 inostranih pacijenata, prema procenama koje se zasnivaju na podacima iz prakse i istraživanjima sektora", kažu za Bloomberg Adriju u PKS. Ipak, iako se beleži neprekidan porast interesovanja, procenjuje se da potencijal ovog sektora nije potpuno iskorišćen.

"Srbija raspolaže prirodnim resursima, visokoobrazovanim zdravstvenim kadrom i konkurentnim cenama, ali nedostaju strateški pristupi promociji i razvoju infrastrukture", dodaju.

Najzastupljenije usluge u okviru estetskog turizma u Srbiji su najčešće iz oblasti plastične hirurgije (povećanje/podizanje grudi, liposukcija, fejslifting, blefaroplastika, rinoplastika), zatim dermatološke i antiejdž procedure (botoks, dermalni fileri, PRP tretmani) i kao treće, kombinovani "makeover" paketi, popularni kod pacijenata koji žele više zahvata pri jednoj poseti.

Iz klinike Aesthetic Serbia, specijalizovane za strane pacijente, koja pruža usluge zdravstvenog turizma već dve decenije, kažu da klijentima sa svih strana sveta čak nude kompletnu uslugu - besplatan onlajn pregled i predračun, rezervaciju hotelskih partnera (ili apartmana), VIP transfer od/do aerodroma u Beogradu, ličnog koordinatora i prevodioca na engleskom, nemačkom ili ruskom jeziku 24 sata sedam dana u nedelji, ukoliko za tim ima potrebe, kao i postoperativnu brigu (kontrola, recepti i organizacija slobodnog vremena).

Odakle dolaze pacijenti i koliko uštede

"Najveći broj zainteresovanih za zdravstveni turizam dolazi iz zemalja u kojima je prisutna brojna srpska dijaspora, kao što su Nemačka, Švajcarska, Austrija, SAD i Australija", navode u PKS.

Prema podacima klinike Aesthetic Serbia, ovo tržište u Srbiji raste za okvirno 12 odsto godišnje, pri čemu stranci čine 40-45 odsto svih estetskih operacija u privatnom sektoru. 

 

"Referentna tačka nam je Turska, koja se smatra najrazvijenijim centrom estetskog turizma u širem regionu, sa više od 1,5 miliona pacijenata godišnje. Cene u Istanbulu su često najniže u Evropi, ali nivo personalizacije i prosečno vreme čekanja (3-4 nedelje) mogu biti ograničenje", navode.

Upravo tu se krije šansa za Srbiju, o čemu je Bloomberg Adria već pisala. Prema podacima Ministarstva zdravlja Republike Srbije, najčešće medicinske usluge koje pacijenti iz inostranstva traže u Srbiji su upravo iz oblasti estetske i plastične hirurgije, kao i stomatologije.

"Srbija nudi približne cene, možda u nekim slučajevima i 10-20 odsto niže nego Turska, a do 70 odsto niže od zapadne Evrope i do 80 odsto niže od SAD. Pacijenti dobijaju kraće liste čekanja (jedna do dve nedelje) i pogodnost je to što su na 2-3 sata leta iz većine gradova EU. Turska, s druge strane, ima veći broj klinika koje nude 'all-inclusive' pakete", kažu iz klinike Aesthetic Serbia. 

 

Cenovnu prednost Srbije u odnosu na konkurentske zemlje potvrđuju i u PKS. "Kada je reč o cenama, one su višestruko niže u odnosu na zemlje Evropske unije i Sjedinjene Američke Države, u proseku između 50 i 70 odsto niže. Na primer, ugradnja zubnih implantata koja u zemljama zapadne Evrope košta više od 3.000 evra, u Srbiji se obavlja za 800 do 1.500 evra. Estetske operacije i ortopedski zahvati su, takođe, znatno pristupačniji. Ova cenovna konkurentnost, u kombinaciji sa stručnim kadrom i dobrim iskustvima pacijenata, pozicionira Srbiju kao atraktivnu destinaciju za medicinske usluge."

Depositphotos

Međutim, ono što je dodatna konkurentska prednost Srbije u estetskom, kao i dentalnom turizmu - mimo nižih cena - jeste manji jezičko-kulturološki jaz za pacijente sa Balkana i iz DACH-a (Nemačka, Austrija, Švajcarska), zatim visok procenat hirurga školovanih ili sertifikovanih u EU i SAD, te transparentna regulativa (ISO 9001, akreditacija bolnica).

Najveći broj pacijenata u Srbiju pristiže iz zapadne Evrope, to jest sa nemačkog govornog područja, potom iz Amerike, Velike Britanije i Italije, a nije zanemarljiv ni broj pacijenata iz Skandinavije i Australije, pogotovo u letnjim mesecima. Ipak, u poređenju sa dentalnim turizmom u Srbiji, estetski turizam još osetno kaska.

Stomatologija ipak broj jedan Prema podacima PKS, Srbija u okviru zdravstvenog turizma najviše nudi stomatološke usluge, koje čine do 80 odsto ukupne potražnje stranih pacijenata. Pored toga, veoma su tražene usluge estetske i plastične hirurgije, ortopedija, reproduktivna medicina, kardiološke procedure, kao i usluge fizikalne terapije i rehabilitacije.

Srbija konkurentna cenama, ali ne i promocijom

"Trenutno ne postoji jedinstvena zvanična statistika koja bi obuhvatila sve ključne parametre zdravstvenog turizma, poput ukupnog prihoda, tačnog broja posetilaca, porekla pacijenata i vrsta zahvata koje se najčešće traže. Ipak, postoje podaci iz sektora i procene strukovnih udruženja koje ukazuju na to da Srbiju godišnje poseti između 40.000 i 60.000 stranih pacijenata, a najčešće zbog stomatoloških intervencija, estetske hirurgije, rehabilitacije i ortopedskih procedura. Pacijenti iz Nemačke, Švajcarske, Austrije i SAD često koriste priliku da medicinske usluge kombinuju sa turističkim boravkom, što dodatno doprinosi lokalnoj privredi", kažu u PKS.

Međutim, ističe se da Srbiji nedostaje bolja promocija zdravstvenog turizma, po uzoru na Tursku, Mađarsku, Poljsku, Španiju, Tajland, Indiju i Meksiko, koje konstantno beleže izuzetno dinamičan rast. Turska, na primer, godišnje ostvari više od tri milijarde dolara prihoda od zdravstvenog turizma i privlači ogroman broj pacijenata iz Evrope i Azije, naročito za estetsku hirurgiju, transplantaciju kose i stomatologiju. Poljska i Mađarska su poznate po dentalnim uslugama i fizikalnoj terapiji, budući da su razvile jaku promociju i ponudu kompletnog paketa: od medicinske usluge do logistike, smeštaja i turističkih sadržaja.

Turska je primer izvanredne promocije zdravstvenog turizma uz konkurentne cene / Depositphotos

"Srbija, iako cenovno veoma konkurentna, još uvek ne zauzima istaknuto mesto na tim listama upravo zbog manjka sistemskog marketinga i institucionalne podrške. Za postizanje punog potencijala zdravstvenog turizma u Srbiji, neophodno je sprovođenje nekoliko ključnih mera. Prvi korak bi bio uspostavljanje centralne baze statističkih podataka o korisnicima zdravstvenih usluga iz inostranstva, procedurama koje koriste i prihodima koje ostvaruju zdravstvene ustanove. Potrebno je dalje ulaganje u modernizaciju i digitalizaciju banjskih i rehabilitacionih centara, kojih u Srbiji ima više od 50, ali su mnogi infrastrukturno i nedovoljno opremljeni za strane pacijente", kažu u PKS i dodaju:

"Ključna je i snažnija institucionalna podrška kroz međunarodnu promociju Srbije kao zdravstvene destinacije, kao i kreiranje specijalizovanih turističko-medicinskih paketa namenjenih dijaspori i tržištima zapadne Evrope. U tom pravcu bi bilo korisno jačanje javno-privatnih partnerstava, podrška procesima akreditacije zdravstvenih ustanova prema međunarodnim standardima i unapređenje jezičke, logističke i postterapijske podrške za strane pacijente."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar