Popović: Beograd je jedna od najisplatljivijih turističkih destinacija u Evropi

Beograd, koji je dugo posle raspada Jugoslavije važio za skriveni dragulj Evrope, tokom poslednje decenije beleži stabilan rast broja turista. "Svaka godina od 2014. donosila nam je novi rekord u broju posetilaca, a 2024. smo dostigli 1,4 miliona turista u glavnom gradu Srbije", kaže Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Beograda (TOS) za Bloomberg Adriju. Kako dodaje, jedini izuzetak bila je 2020. godina, kada su zbog pandemije kovida mnoge zemlje zatvorile granice i aerodrome.

 

 

Direktor TOS-a ističe da je odnos cene i kvaliteta glavni adut turizma u srpskoj prestonici. "Beograd je jedna od najisplatljivijih turističkih destinacija u Evropi. Glavni turistički proizvod je kratki gradski odmor (city break), a stranci u Srbiju dolaze zato što kvalitetno mogu da provedu produženi vikend u kvalitetnom smeštaju, i to po nižim cenama nego u većini evropskih gradova", dodaje Popović. Mnogi posetioci Beograda su u potrazi za dobrim pogledom na grad i mestima za fotografisanje, pa rado istražuju kako vidikovce na otvorenom, tako i rooftop barove, restorane i hotele.

Dosadašnji podaci za 2025. nagoveštavaju da bi trend rasta broja turista mogao da se nastavi i u ovoj godini. Samo tokom januara i februara, u Beogradu je zabeleženo oko 460.000 noćenja, pokazuju izveštaji Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Januar je bio 13 odsto uspešniji nego godinu dana ranije, ali je u februaru 2025. turistički promet pao za 3,2 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Dok je u martu registrovano 11,1 odsto manje turista nego godinu dana ranije.

"Očekujem da ćemo ove godine imati rast broja turista od najmanje 10 odsto, a koliki će tačno biti – to ćemo tek da vidimo", kaže Popović i dodaje da su se studentski protesti u zemlji negativno odrazili na turizam, naročito u sferi organizacije poslovnih događaja, pa bi rast mogao da bude manji od očekivanog. 

 

 

Podaci RZS za prethodnih pet godina takođe pokazuju da najveći broj turista u Beograd dolazi tokom letnjih meseci, između juna i avgusta. Oko 350.000 turista posetilo je Beograd samo u avgustu 2024, što je bio rekordan broj u prethodnih 12 meseci.

 

 

Ko su turisti koji dolaze u Beograd

"Između 80 i 85 odsto turista u prestonici su stranci", kaže direktor TOS-a. Najviše gostiju dolazi iz Turske, Rusije, Kine i Nemačke, pa tek onda slede zemlje Adria regiona, pokazuju podaci RZS u o turističkom prometu u 2024. godini. "Samo prošle godine, turski turisti su u Beogradu imali oko pola miliona noćenja. Zemlje iz kojih imaju dobar turistički odziv nisu zemlje okruženja, ali nećemo odustati od pokušaja da privučemo još više turista iz Adria regiona", ističe Popović. 

Miloš Kerečki/Bloomberg Adria

Stranci iz udaljenijih zemalja su ujedno najčešće viđeni gosti beogradskih ugostitelja. "Najveći broj naših posetilaca dolazi iz Zapadne Evrope, Amerike, Australije, Novog Zelanda i južnoameričkih zemalja", kaže Jelena Đuričanin, direktorka prodaje hotela Mama Shelter, za Bloomberg Adriju.  Kako dodaje, goste u Mama Shelter privlači naročito  pogled na centralne delove Beograda, koji se sa krova hotela pruža na Knez Mihajlovu ulicu, park Kalemegdan i Sabornu crkvu, dok se u daljini vide novobeogradski blokovi.

 

 

Osim Mama Sheltera, u Beogradu postoji još nekoliko ugostiteljskih objekata sa čijih se balkona delovi Beograda vide kao na dlanu. Jedan od njih je Hotel Crystal na Vračaru, odakle se pruža pogled na Hram Svetog Save, drugu najveću pravoslavnu bogomolju na Balkanu posle Hrama narodnog spasa u Bukureštu.

Baberya Media

Među popularnim terasama je i restoran Hotela Heritage na Paliluli, odakle se sa visine od 27 metara pruža pogled na levu obalu Dunava i delove Banata.

Veliku popularnost ne samo među turistima, već i među stanovnicima glavnog grada Srbije, imaju vidikovci i izletišta na kao što su Gardoš u Zemunu, delovi Zvezdarske šume, Ade Ciganlije i parka Košutnjak. Najviša tačka sa koje se pruža pogled na Beograd je vidikovac na 122. metru Avalskog tornja, koji se uzdiže na najnižoj planini Srbije, na nadmorskoj visini od 511 metara. 

Avalski toranj

"U 2024. je prodato 167.000 ulaznica za Avalski toranj, a broj turista koji posete Avalu je mnogo veći", kaže Jelena Dimitrijević Gajić iz službe Avalskog tornja za Bloomberg Adriju. Osim pogleda od 360 stepeni, posetioci izletišta na oko 17 kilometara od Beograda mogu da uživaju i u drugim sadržajima, poput igrališta za decu, događaja na letnjoj pozornici, ali i restoranima i kafićima. Avalski toranj je krajem aprila proslavio 60 godina od kada je pušten u rad kao  toranj za telekomunikacije, a u te svrhe se koristi i danas. 

Beograd je početkom godine proglašen i za jednu od top 10 evropskih destinacija za ljubitelje sporta, o čemu je Bloomberg Adrija već pisala. 

Baberya Media

Koliko turista Beograd može da primi za EXPO 2027

Preduzeće EXPO2027 saopštilo je da za oko godinu i po dana očekuju čak do četiri miliona turista u Beogradu, što je oko tri puat više nego što je Beograd ugostio u 2024. godini, koja za sada drži rekord.

"Beograd trenutno nema kapacitete da smesti toliki broj gostiju", kaže Popović i podseća da će kroz dve godine biti završena izgradnja novih hotela koji su planirani u sklopu priprema za svetsku izložbu. Direktor TOS-a takođe očekuje da će gosti EXPO2027 odsedati i u Novom Sadu. "Ova dva grada su dobro povezana brzim vozom, a već smo imali primere da turisti biraju da prespavaju u Novom Sadu prilikom održavanja velikih sportskih događaja, kao što je to bio Final Four", ističe Popović. 

Paraleno sa brojem turista, u Beogradu tokom poslednje decenije raste i broj hotela, ali i opcija za privatni smeštaj. Tokom poslednje decenije broj hotela u srpskom prestonici se gotovo udvostručio – 2014. Beograd je imao 68 hotela, a danas ih ima 117, podaci su TOS-a. Ugostiteljski objekti se oglašavaju na onlajn platformama poput Bookinga, a isto rade i vlasnici privatnog smeštaja, među kojima mnogi nisu registrovani za pružanje ovih usluga.

Prema istraživanju Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) iz 2022. godine, procenjuje se da čak 50 odsto smeštaja u Srbiji posluje u „sivoj zoni“, a ne postoje indikacije da se taj broj smanjio u prethodnim godinama. Procenjuje se da u Srbiji postoji oko 30.000 smeštajnih jedinica koje se izdaju „na crno“, a Ministarstvo turizma je krajem prošle godine najavilo pojačane kontrole ugostiteljskih objekata i oglašivača koji nude privatni smeštaj, o čemu je Bloomberg Adrija već pisala.

 

 

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar