.webp){kind=icon}
Od početka rata u Ukrajini mnogi Rusi i Ukrajinci su svoje životno ili poslovno utočište našli u Srbiji. Prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji je od 24. februara do 1. avgusta prijavljeno oko 1.700 ruskih i ukrajinskih firmi i preduzetnika.
Podsećamo da je Srbija jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji, te su mnogi Rusi odlučili da svoje biznise prebace ovde. Njihov dolazak uticao je i na rast cena nekretnina, naročito u Beogradu, gde su cene stanova za izdavanje u strogom centru grada, kao i velikih stanova površine više od 100 kvadratnih metara porasle za 50 odsto.
To je za Bloomberg Adriju rekao konsultant za nekretnine Milić Đoković dodajući da je na rast cena nekretnina uticala i inflacija. Osim toga, cene garsonjera i manjih stanova za izdavanje, kao i svake godine, skaču tokom jeseni zbog velike tražnje studenata, dodao je on.
"Tendencija porasta cena je svuda u svetu, inflacija je uticala i na rast cena nekretnina, kada sve drugo poskupljuje ne možemo da očekujemo da kirije i cene nekretnina ostanu na istom nivou", rekao je Đoković.
Ističe da Rusi i Ukrajinci, kao i ostali stranci, obično biraju stanove u centru grada ili luksuzne kuće, kojih, kako navodi, ima malo i kada je tražnja uobičajena, te je normalno kada je tražnja veća da se na tržištu pojavi pomeranje cena.
Đoković objašnjava da se u centru Beograda izdaje svega između 100 i 120 stanova, a da luksuznih kuća nema mnogo za izdavanje upravo zbog toga što ih klijenti zakupljuju na duži rok od dve, tri ili četiri godine i retko su prazne.
"Ako ste stanodavac, nećete otkazati kuću nekome ko vam plaća 2.000 evra da biste naplatili 2.500 evra, a taj neko će izaći za tri meseca. Bolje je da imate stalan zakup, konstantnog zakupca koji je platežan, nego da uzimate bilo kog Rusa ili Ukrajinca koji će možda tu ostati dva ili tri meseca, plati vam dobro i posle ste u problemu mesec ili dva, koliko je potrebno da izdate nekretninu", kaže Đoković.
Trenutno se, kako navodi, Rusi i Ukrajinci više odlučuju za najam nego za neku veliku kupovinu, jer je prebacivanje novca iz matične zemlje u Srbiju veoma komplikovano.
U odnosu na prošlu godinu, kaže on, cene stanova za izdavanje u Srbiji, u zavisnosti od lokacije, porasle su od 10 do 20 odsto, dok su cene stanova u strogom centru Beograda i stanova većih od 100 metara kvadratnih u srpskoj prestonici veće za čak 50 odsto. Cene stanova do 100 kvadrata, navodi Đoković, porasle su za pet do 10 odsto. Kada je reč o kupoprodaji, cene stanova veće su za 20 do 30 odsto.
Povećana tražnja za stanovima i njihova veća cena nije karakteristična samo za Beograd, Đoković dodaje da je velika tražnja za stanovima i u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu, Pančevu, Zlatiboru i banjama.
Đoković kaže da je kupoprodaja drastično skočila u odnosu na najam. Dok je najam u odnosu na prošlu godinu porastao za pet do deset odsto, negde maksimalno 20 odsto, kupoprodaja je skočila 30 odsto.
U poslednjih 10 godina cene novih stanova u regionu najbrže su rasle u Srbiji
Prema analizi anilitičkog tima Bloomberg Adrije, u poslednjih 10 godina cene novih stanova u regionu najbrže su rasle u Srbiji i u tom periodu skočile su za 35 odsto. Taj procenat nešto je niži od EU proseka, gde su cene od 2011. do 2021. godine porasle 42 odsto.
Cene stanova u novogradnji brže su rasle u Srbiji nego u Hrvatskoj i Sloveniji. U poslednjoj deceniji rast cene novih stanova u Hrvatskoj iznosio je 18 odsto, a u Sloveniji 14 odsto.
Analitički tim Bloomberg Adrije navodi da je na rast cena stanova u Srbiji uticalo povećanje neto plata (koje su od početka 2018. godine međugodišnje porasle čak 49 odsto), povećanje stambenih kredita (koji su od kraja 2011. porasli 102 odsto), pad kamatnih stopa, povećanje cena sirovina.
Međutim, analitičari predviđaju da bi nekoliko značajnih faktora u budućem periodu moglo da utiče na smanjenje potražnje za stanovima, a samim tim i na stabilizaciju ili čak pad njihovih cena. Među njima su rast kamatnih stopa, anketa o bankarskim kreditima koja je pokazala zaoštravanje u kreditiranju, usporavanje rasta svetske privrede.
S druge strane, faktori koji mogu pozitivno uticati na dalji rast cena nekretnina jesu nestašica energije, skokovi u troškovima sirovina, negativna kretanja na tržištu rada, još uvek niske kamatne stope koje su privlačne za kupce kuća.
Kada je u pitanju pristupačnost kupovine stana, izračunata kao broj prosečnih bruto godišnjih plata potrebnih za kupovinu novog standardnog stana od 70 kvadrata, Srbija je pri dnu liste (na trećem mestu gledano odozdo) sa 11,5 godišnjih plata, pokazalo je istraživanje Deloitte Property Index 2022.
Češka se može smatrati jednom od najnepovoljnijih zemalja u Evropi, s obzirom na to da je za kupovinu stana potrebno izdvojiti 13,31 bruto godišnju platu. Druga najmanje pristupačna zemlja je Slovačka, gde je za kupovinu stana potrebno izdvojiti 12,76 godišnjih plata.
