Srbija izgubila pola miliona ljudi, a dobila 400.000 stanova

U prethodnih 11 godina Beograd je zvanično dobio nešto više od 26.000 stanovnika i više od 136.000 stanova. Na nivou cele zemlje, Srbija je u tom periodu ostala bez pola miliona ljudi, ali je dobila 396.000 stanova više, pokazali su prvi rezultati ovogodišnjeg popisa.

Naučni saradnik FREN-a Ekonomskog fakultet u Beogradu Aleksandar Radivojević taj jaz između porasta broja stanova u odnosu na broj stanovnika objašnjava time da je činjenica da nakon 2011. godine dolazi do poboljšanja uslova za kupovinu nekretnina, kao i faktora koji kupovinu nekretnine stavljaju kao prioritet građana. "Stoga i već postojeći stanovnici imaju mogućnost za kupovinu."

Dodaje da su realne zarade rasle, posebno u evrima, zbog politike deviznog kursa, da su kreditni uslovi bili povoljni, a ulaganje u nekretnine unosno - kako iz ugla rentiranja po konstantno rastućim kirijama, tako i iz ugla investiranja u nekretnine usled konstantnog rasta cena nekretnina.

Porast broja stanova u odnosu na broj stanovnika najočigledniji je u Beogradu. Kao što smo već naveli, u prethodnih 11 godina Beograd je zvanično dobio nešto više od 26.000 stanovnika i više od 136.000 stanova.

"Beograd je u poslednjih deset godina napredovao i kao turistički centar i kao poslovni centar, pa stoga ne čudi veliki rast broja izgrađenih i prodatih stanova jer kupci nisu nužno stanovnici Beograda, čak ni Srbije", rekao je Radivojević za Bloomberg Adriju.

Ističe i da kirija u Beogradu oduzima veliki procenat zarade pa je potreba i tražnja za kupovinom stanova i zbog toga konstantno visoka. "Zbog navedenih povoljnih uslova došlo je i do realne mogućnosti jednog broja ljudi da zaradom ili uzimanjem kredita kupe nekretninu."

Prema prvim rezultatima popisa koji je sproveden ove godine, u Beogradu ima ukupno 871.245 stanova. Od toga najviše stanova izrađeno je na Novom Beogradu, nešto više od 101.000, zatim na Zvezdari oko 95.000, a na trećem mestu po broju stanova u Beogradu je opština Palilula sa 91.000 stanova. Prema poslednjem popisu, u Beogradu živi ukupno 1.685.563 stanovnika.

Podaci pokazuju i znatno veći porast broja domaćinstava u Beogradu u odnosu na rast broja stanovnika, što verovatno ukazuje i na usitnjavanje domaćinstava, dodaje Radivojević.

Ukazuje i da je problematično to što su osnovni pozitivni faktori koji su uticali na mogućnost građana da kupe nekretnine bili posledica "neodržive ekonomske politike". "Ona dolazi na naplatu u vidu inflacije koja će realne zarade opet vratiti na realan (niži) nivo pre njihovog rasta."

Uprkos rastu, broj stanova u Beogradu i dalje nedovoljan

Na pitanje da li se u Beogradu više gradi nego što postoji stvarna potreba, Radivojević kaže "naprotiv", jer je broj stanova u Beogradu i dalje daleko od potrebnog.

 

Tražnja je velika iz racionalnih razloga, dodaje. "Beograd je grad u kojem je prosečna nezaposlenost niža od proseka Srbije, prosečna zarada viša, Beograd je studentski centar, ekonomski centar. Primera radi, u njemu živi 24 odsto stanovništva kojima je na raspolaganju 40 odsto ukupnog broja pozorišta u Srbiji, 82 odsto ukupnih ulaganja u zgrade za saobraćaj i infrastrukturu, 56 odsto naučnih istraživača iz Beograda raspolaže sa 70 odsto ulaganja u ove svrhe, i još mnogo toga što privlači građane u Beograd ili ih primorava da žive u njemu."

Mada Beograd vizuelno deluje kao grad u kojem se dosta gradi, u odnosu na potrebe to je veoma malo.

Broj stanova raste i u celoj Srbiji

Na nivou ostalog dela zemlje, u Vojvodini je u poslednjih 10 godina izgrađeno oko 50.000 više stanova, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije nešto više od 115.000 stanova, a regioni Južne i Istočne Srbije dobili su oko 95.000 novih stanova. U poslednjih deset godina Srbija je dobila nešto manje od 400.000 novih stanova, a izgubila oko pola miliona stanovnika.

"Period između dva popisa je veoma dugačak pa rast broja stanova od malo manje od 400.000 za 10 godina nije toliko značajan", smatra Radivojević.

I za tražnjom stanova na nivou čitave Srbije u poslednjoj deceniji stoji veći broj različitnih faktora. Radivojević navodi da postoji ulaganje u stanove kao poslovni poduhvat, usled solidne zarade od ulaganja i pravne sigurnosti u odnosu na ulaganja u neke druge poslovne oblasti, pa je, kako kaže, tako došlo do velikog broja kupovina stanova kao investicije od naših građana koji žive u drugim državama. Zatim, porasla je tražnja od pojedinaca koji su imali potrebu za stanovima i pre 2011, ali im je tek u poslednjoj deceniji visina zarade omogućila kupovinu. "U desetogodišnjem periodu masa stambenih kredita porasla za više od 120 odsto."

Da se stanovi najviše kupuju za izdavanje, a ne za stanovanje, pokazuju podaci u turističkim mestima. Na primer, u Vrnjačkoj Banji je u poslednjih deset godina smanjen broj stanovnika za više od 2.000, a povećan broj stanova za više od 3.000.

Radivojević navodi da podaci za Kopaonik i Zlatibor nisu dostupni i smatra da bi sigurno ukazivali na veći broj stanova nego što ima stanovnika.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar