Domovi za stare u Srbiji - od luksuza do ivice zakona

Tokom poslednjih decenija, domovi za stare postali su raširen biznis u Srbiji, ali i regionu. Osim državnih, širom zemlje otvoreno je na stotine privatnih. Gotovo da nema većeg grada koji nema makar jedan dom za stare.

Ponuda je široka od smeštaja za pokretne i nepokretne korisnike, preko luksuznih domova sa bazenom, do onih sa vrlo skromnim uslovima. Međutim, ne tako mali broj, funkcioniše na ivici zakona, a profit je, čini se, često veći prioritet od brige za korisnike.

Poslednja tragedija u Barajevu u kojoj je stradalo osmoro ljudi, a sedmoro povređeno opominje da nešto u ovom sektoru i dalje ne funkcioniše kako treba.

Državni ili privatni?

Nadežda Satarić, socijalni radnik i direktorka Udruženja Amity, kaže da su danas domovi znatno skuplji u odnosu na visinu penzija nego što su bili ranije.

"U državnim domovima, ako starije osobe nemaju dovoljno novca da plate sve od penzije i ukoliko to ni njihova deca ili srodnici nisu u mogućnosti ili ih uopšte i nemaju, država doplatiti razliku. U privatnim domovima situacija je drugačija, za njih mora da se obezbedi puna cena i oni su skuplji", kaže Satarić za Bloomberg Adriju.

Ipak cene nije jedina razlika između državnih i privatnih domova.

Milan Vasić (91) u domu je već tri godine. Dok je čekao na mesto u državnom gerontološkom centru, koristio je usluge privatnog doma.

"Ovde u gerontološkom centru imamo različite aktivnosti. U privatnom domu, gde sam ja bio, sve se svodi na 'čuvanje'. Malo je zaposlenih i nisu stručni. Manje pažnje posvećuju higijeni i gledaju da uštede na svemu - hrani i grejanju", kaže on za Bloomberg Adriju.

Penzija nije dovoljna da se plati dom

Dok su penzije nekada mogle da pokriju troškove boravka, trenutno prosečna penzija često nije dovoljna za smeštaj u domovima.

Cene smeštaja za stare kreću su od 25.000 do 78.000 mesečno u državnim domovima. Mesečna nadoknada varira od grada do grada, a zavisi i od stepena podrške koja je potrebna korisniku, kao i od vrste smeštajnog kapaciteta (jednokrevetni ili višekrevetni odnosno sobni ili garsonjerski smeštaj).

U privatnim domovima cena mesta kreće se od 60.000, pa do čak 180.000 dinara, u zavisnosti od toga šta je sve potrebno korisniku, ali i od lokacije doma. 

Šta sve diže cene u privatnom domu

Saša Ristović, predsednik Udruženja privatnih domova, kaže da je, prema poslednjim podacima, popunjenost u privatnim domovima od 80 do 90 odsto, ali i da, ako se radi kako treba, odnosno ako je popunjenost doma dobra i korisnicima se omogućava ono što im je potrebno, može i da se zaradi za život.

"Na cenu usluge u privatnim domovima utiče lokacija, kapacitet sobe, a najviše na cenu utiče stepen podrške koji je potreban korisniku. Kada imate nezavisnog korisnika koji je u dom došao zato što nema društvo, zato što je ostao bez supružnika, tu je cena niža, jer u nju spadaju samo osnovni troškovi", objašnjava on za Bloomberg Adriju.

Međutim, kako ističe Ristović, kada je potrebna dodatna nega to povećava cenu.

"Ako imate nepokretnog korisnika ili korisnika koji je u ozbiljnom stepenu demencije, to su dodatni troškovi i dodatno angažovanje radnika i cena je viša. U javnom sektoru, lekar doma postaje izabrani lekar korisnika, dok privatni domovi nemaju takvu mogućnost", kaže on i napominje da privatni domovi nemaju nikakve subvencije od države.

Depositphotos

 

 

Da li se isplati ovaj biznis

Bloomberg Adria je analizirala poslovanje privatnih domova. Uprkos tome što su u pojednim domovima za stare cene usluga, skoro iste kao u hotelima sa pet zvezdica, prema javno raspoloživim podacima, privatnim domovima za stare ne cvetaju ruže.

"U okviru delatnosti rada ustanova za stara lica i lica s posebnim potrebama izdvojili smo kompanije sa najvećim prihodima (gde su podaci bili raspoloživi). Na dan 31.12.2023 prosečna marža neto dobiti/gubitka iznosi 2,2 odsto, dok medijana iznosi 0,8 odsto. Marže neto dobiti ne premašuju 8,8 odsto, dok neke kompanije stoje na nuli ili beleže gubitke. Generalno govoreći, najveća troškovna kategorija (po udelu u prihodima od prodaje) jesu troškovi zaposlenih, te se može reći da je to glavna determinanta profitabilnosti u ovakvim ustanovama”, objašnjava Ilija Nešić, analitičar BBA.

 

Ko je kriv za popularnost domova za stare

Na sve veću popularnost domova za stare uticali su demografski trendovi, posebno iseljavanje mlađe populacije. A stariji kada više nisu u stanju da samostalno žive, njihov izbor sve češće postaju domovi za stare.

U odnosu na popis iz 2011. godine, podaci Republičkog zavoda za statistiku iz 2022. godine pokazuju da je broj starijih od 65 godina porastao sa 17,4 odsto na 22,1 odsto, odnosno da u Srbiji živi skoro 1,5 miliona stanovnika starijih od 65 godina.

S druge strane, popis je pokazao da je smanjen broj stanovnika između 15 i 65 godina za oko pet odsto.