Oslabila pokrivenost srpskog uvoza izvozom, CEFTA jača prosek

Pokrivenost uvoza izvozom u Srbiji je tokom prve polovine 2022. zabeležila pad od više od sedam odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ona, prema zvaničnoj statistici iznosi 69,5 odsto, dok je u prvom polugođu lane taj broj bio 76,9 odsto.

Kako je izveštaj analitičkog tima našeg medija pokazao, sve zemlje Adria regiona više uvoze nego što izvoze, a trgovinski deficiti država mere se milijardama evra.

Neki, ipak, bolje stoje od drugih, pa sa naših 69,5, slovenačka pokrivenost uvoza izvozom od 92 odsto zvuči gotovo nedostižno.

Trgovinski deficit je u prvih šest meseci u Srbiji iznosio skoro 5,6 milijardi evra, što je povećanje od 90 odsto u odnosu na isti period 2021:

• Uvoz robe je porastao za 44 odsto međugodišnje (dostigavši iznos od 18,9 milijardi evra);

• Povećanje izvoza robe iznosilo je 31 odsto međugodišnje (u iznosu od 13,1 milijardi evra).

Uvoz

Prema nedavnom izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, u srpskom uvozu najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju (59,7 odsto). Slede roba za široku potrošnju, (17,2 odsto) i oprema, (12,0 odsto).

Gledano samo za jun, podaci pokazuju da najviše uvozimo sirovu naftu, lekove za maloprodaju, prirodni gas, koks i polukoks od kamenog uglja, te električne provodnike.

"Iako je Srbija uglavnom bila samodovoljna po pitanju električne energije, počev od decembra 2021. godine kapacitet elektrane na ugalj u Srbiji je ozbiljno smanjen zbog tehničkih kvarova", napominju analitičari u pomenutom izveštaju.

Elektroprivreda Srbije (EPS) morala je da uvozi velike količine struje. Istovremeno, uvoz prirodnog gasa je porastao zbog veće potražnje usled loših vremenskih uslova i rezervne proizvodnje električne energije.

"Dok Srbija uživa jeftin uvoz gasa iz Rusije uz dnevni limit, Srbijagas, državna gasna kompanija, morala je da uvozi dodatni gas. Ukupni troškovi energije tokom zime premašili su prethodne nivoe za oko dva procenta BDP", dodaje se u analizi.

Izvoz

Sa druge strane, kada je izvoz u prvih šest meseci u pitanju, tu su takođe najviše zastupljeni proizvodi za reprodukciju, (65,2 odsto), pa roba za široku potrošnju (25,2 odsto) i oprema (9,6 odsto).

U junu su prvo mesto u izvozu zauzeli rude bakra i koncentrati, na drugom su setovi provodnika za avione, vozila i brodove, na trećem gume za automobile. Slede kukuruz i gasna ulja. Najveći međugodišnji rast izvoza u junu zabeležen je na polju sirovih materijala (izuzev goriva) – 161 odsto, gde se naročito ističu sirova đubriva, naftni derivati i rude metala. Ovaj segment je bio najsnažniji pokretač ukupne međugodišnje promene izvoza za jun.

"Najznačajniji negativan doprinos imale su metalska i automobilska industrija. To je kompenzovano povećanjem ​vrednosti ​izvoza poljoprivrednog sektora od 20 odsto međugodišnje (zahvaljujući višim globalnim cenama), kao i rudarstva, gde se vrednost izvoza više nego udvostručila", navodi se u izveštaju analitičkog tima Bloomberg Adrije.

Trgovinski partneri

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,8 odsto ukupne razmene, navodi Republički zavod za statistiku. Dodaje da je naš drugi po važnosti partner CEFTA i na tom polju pokrivenost uvoza izvozom je 261,9 odsto.

Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i motorni benzin, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja i žica od gvožđa i nelegiranog čelika), Crnom Gorom (izvoze se rude bakra i koncentrati, lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i lignit) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i toplo valjani proizvodi od gvožđa i čelika).

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova). Slede deficiti sa Ruskom Federacijom, Turskom, Mađarskom, Irakom, Nemačkom, Italijom…