Srbija među vodećim evropskim zemljama po rastu BDP-a, ali i potrošačkih cena

Srbija je u 2024. bila jedna od najbrže rastućih privreda u Evropi, pri čemu je ključni izvor rasta u pogledu proizvodnje bio uslužni sektor, a jedine delatnosti koje su ovoga puta podbacile bile su poljoprivreda i energetika. Skok bruto domaćeg proizvoda (BDP) vodili su domaća tražnja, investicije, privatna i državna potrošnja, dok je neto izvoz negativno uticao na rast, napominju stručnjaci.

Za početak, treba reći da procene o samom porastu BDP-a na osnovu zasad dostupnih podataka i dalje blago variraju. Tako Republički zavod za statistiku (RZS) ceni da je prošle godine on iznosio 3,9 odsto u odnosu na 2023, Narodna banka Srbije (NBS) i autori januarskog MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi, u izdanju Privredne komore Srbije i Ekonomskog instituta) govore o rastu od 3,8 odsto, a u poslednjem Kvartalnom monitoru (bilten Ekonomskog fakulteta u Beogradu) kaže se će privreda Srbije u 2024. ostvariti rast između 3,6 i 3,7 odsto.

U okviru sektora usluge smeštaja i ishrane procenjen je realni rast ugostiteljstva od 8,3 odsto, dok je broj noćenja turista povećan za 1,4 odsto. IT usluge i telekomunikacije izdvojile su se po tome što su beležile stabilno visok rast tokom cele godine, dok su druge delatnosti unutar godine imale znatne fluktuacije, ističu predstavnici Ekonomskog fakulteta. "Unutar godine usporavan je rast građevinarstva i tradicionalnih usluga (trgovina, saobraćaj, ugostiteljstvo), dok je rast industrijske proizvodnje ubrzan."

Tako su, sem sektora usluga, širenju domaće privrede značajnije doprineli: industrija (posmatrano izolovano, bez energetike), porezi, trgovina (promet u maloprodaji ostvario je realni rast od 5,9 odsto) i građevinarstvo (vrednost izvedenih radova u građevinarstvu u 2024. beleži realni rast od 8,6 odsto međugodišnje).

Industrijska proizvodnja je u periodu januar-novembar 2024. uvećana za 3,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Trend industrijske proizvodnje je na rastućoj putanji, uprkos negativnim rizicima koji dolaze od kretanja kod najvažnijih trgovinskih partnera iz evrozone, gde su vrednosti gotovo svih ekonomskih pokazatelja koji se tiču industrije (PMI, ESI, nove narudžbine...), posebno u Nemačkoj, duboko u negativnoj zoni. 

Autori MAT-a smatraju da ključni adut za održavanje rastućeg trenda ukupne industrijske proizvodnje počiva na prerađivačkom sektoru, i to na novim proizvodnim kapacitetima. Pri tome je kratkoročna perspektiva još optimističnija nakon saznanja da će proizvodnja novog električnog modela automobila "fiat grande pande" u Fiatovoj fabrici u Kragujevcu početi krajem ovog meseca.

Bloomberg Adria

"Ipak, moramo biti oprezni. U ovom trenutku je teško kvantifikovati nesumnjive direktne i indirektne pozitivne efekte pokretanja proizvodnje novog modela, pogotovo praviti analogiju sa proizvodnjom prethodnog modela '500L'. Za razliku od tog vremena, Fiat, to jest Stellantis, u čijem je sastavu Fiat Chrysler Automobiles, danas je, poput celokupne evropske automobilske industrije, u sistemskoj krizi", upozorava se u MAT-u.

 

Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (u ukupnoj industrijskoj proizvodnji učestvuje sa skoro 16 odsto) predstavlja sektor čiji trend, nakon naglašene opadajuće tendencije koja je trajala od decembra 2023. godine, konačno pokazuje znake oporavka. Međutim, pozitivan međugodišnji rast proizvodnje iz oktobra se nije ponovio u novembru zbog lošijih hidroloških uslova, a sličan rezultat je zabeležen i tokom decembra.

"Pored energetike, sektor poljoprivrede takođe nije doprinosio ukupnom rastu BDP-a. U prvih 11 meseci procenjeni pad dodate vrednosti sektora poljoprivrede iznosio je 8,2 odsto. Pad je posledica sušnog i toplog leta, a nepovoljni klimatski uslovi su najviše štete naneli kukuruzu i većini kultura industrijskog bilja", navodi se u MAT-u. RZS procenjuje da je pad fizičkog obima poljoprivredne proizvodnje bio 8,8 odsto.

 

U Kvartalnom monitoru se skreće pažnja na to da je neto izvoz negativno uticao na rast ukupan privredni rast. Kako ocenjuju, u uslovima stagnacije Evropske unije (EU) oslanjanje na rast domaće tražnje je opravdano, ali u malim otvorenim privredama domaća tražnja može da bude pokretač rasta u relativno kratkom periodu jer rast domaće tražnje ima za posledicu povećanje spoljnih deficita i inflacije, ali i rast spoljnog i javnog duga.

Ove godine rast od oko četiri odsto

Analitički tim Bloomberg Adrije kod Srbije očekuje najbrži rast u regionu u 2025, od četiri odsto međugodišnje, usled infrastrukturnih investicija i boljeg izvoznog potencijala.

Veruju da će investicije povezane s međunarodnom izložbom EXPO i druge srednjoročne projekte usloviti brži rast bruto domaćeg proizvoda (BDP). "Očekujemo pozitivan doprinos i od privatnog sektora, s obzirom na povratak kreditne aktivnosti i konstantno rastuće strane direktne investicije (SDI). Takođe očekujemo da aktivnost u vezi sa rezultatima investicija nadmaši potencijalne rizike koji će se materijalizovati usled sporijeg rasta spoljnotrgovinskih partnera."

Stručnjaci sa Ekonomskog fakulteta takođe vide rast od četiri odsto u ovoj godini, navodeći da očekuju iste pokretače kao i u 2024 - domaća tražnja, investicije, privatna i državna potrošnja, dok će uticaj neto izvoza biti negativan, kao posledica pomenute stagnacije evropskih privreda, ali i slabljenja cenovne konkurentnosti privrede Srbije usled jačanje dinara i rasta jediničnih troškova rada.

Pojedine strane institucije ranije su pokazale nešto više optimizma, uključujući Međunarodni monetarni fond koji prognozira 4,1 odsto i Evropsku komisiju sa projekcijom rasta srpskog BDP-a od 4,2 odsto.

Ko je kriv za i dalje visoke cene

Kada je reč o inflaciji, NBS podseća da su je u maju vratili u granice cilja (3±1,5%), gde je i ostala. Prema poslednjim podacima za novembar, iznosila je 4,3 odsto.

"Na povratak inflacije u granice cilja uticali su mere monetarne politike NBS, pad inflacionih očekivanja, kao i popuštanje globalnih troškovnih pritisaka. Prema našim projekcijama, inflacija će u tim granicama nastaviti da se kreće i u srednjem roku", poručili su iz centralne banke krajem decembra.

Dodali su da su srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora usidrena unutar ciljanog koridora duže vreme, a u toku 2024. godine i očekivanja za godinu dana unapred bila su unutar granica. "Usidrenost inflacionih očekivanja govori o poverenju tržišnih subjekata u mere monetarne politike i o kredibilitetu NBS."

U Kvartalnom monitoru ukazuju na to da je inflacija u drugoj polovini godine prestala da usporava i da za relativno visoku inflaciju u Srbiju u 2024. nisu odgovorni spoljni, već domaći činioci.

"Srbija će u ovoj godini biti među četiri-pet zemalja sa najvišom inflacijom u Evropi, na šta je uticao snažan rast domaće tražnje (zarade, penzije, krediti), ali i troškovni pritisci koji dolaze usled rasta zarada i povećanja administrativno kontrolisanih cena (komunalne usluge), dok su jačanje dinara i pad cena energenata uticali na usporavanje inflacije", ocenjuju iz Ekonomskog fakulteta.

Podsetimo, dinar je prema evru nominalno ojačao za 0,2 odsto, a NBS je po osnovu intervencija na deviznom tržištu neto kupila 2,5 milijardi evra (zaključno sa 25. decembrom).

"Držanje kursa dinara prema evru na približno fiksnom nivou predstavlja jednu od ključnih poluga monetarne politike. Politika fiksnog kursa predstavlja jednu od relevantnih alternativa za malu otvorenu visokoevroiziranu privredu kao što je srpska. Međutim, da bi takva politika dala dugoročno dobre rezultate, neophodno je da ostale politike, a pre svega fiskalna politika i politika dohodaka, podržavaju fiksni kurs", upozoravaju ekonomisti beogradskog univerziteta.

To, kako kažu, znači da se kroz fiskalnu politiku domaća tražnja usklađuje s privrednom aktivnošću, kao i da realni rast zarada bude u skladu sa rastom produktivnosti. "Ako se u dužem periodu primenjuje politika fiksnog kursa, a pri tome se vodi ekspanzivna fiskalna politika, a realne plate rastu brže od produktivnosti, rezultat će biti rast spoljnih deficita i inflacije, kao i relativno brzo približavanje cena u Srbiji cenama koje postoje u razvijenim evropskim zemljama. Takva ekonomska politika povećava rizik od makroekonomske nestabilnosti i negativno utiče na rast privrede."

Bloomberg

U 2025. u Kvartalnom monitoru prognoziraju nastavak sporog obaranja inflacije tako da će ona ostati u gornjoj granici ciljnog koridora. "Očekuje se da će troškovni pritisci zarada na cene oslabiti, dok će uticaj domaće tražnje na inflaciju i dalje biti relativno snažan. Na osnovu prethodnog procenjujemo da će prosečna inflacija u narednoj godini iznositi oko četiri odsto."

Fiskalni deficit verovatno manji od planiranog

U 2024. godini javni prihodi i rashodi ostvarili su visok realan rast, dok će fiskalni deficit verovatno biti nešto manji od planiranih 2,7 odsto BDP-a, kažu autori Kvartalnog monitora. Takođe će biti nešto manji od proseka EU i proseka zemalja centralne i istočne Evrope.

"Planirani fiskalni deficit od tri odsto BDP-a u 2025. godini je visok, ali odgovara stanju privrede Srbije i stagnaciji evropskih privreda. Relativno visok fiskalni deficit će podstaći privrednu aktivnost i zaposlenost, ali i rast spoljnih deficita, dok će usporiti opadanje inflacije", kaže se u biltenu.

Naglašavaju da bi znatnije prekoračenje deficita od tri odsto - koje je moguće usled primene ad hok mera, kao što su subvencionisanje stambenih kredita za mlade, povećanja subvencija GSP-u i povećanje plata zaposlenih u prosveti - moglo da destabilizuje fiskalnu poziciju Srbije.

Depositphotos

"Stoga bi kao protivtežu povećanju navedenih rashoda trebalo smanjiti neke druge rashode, kako bi deficit ostao u planiranom okviru. Fiskalna politika za 2025. ne sadrži značajnije strukturne promene kojima bi odgovorila na razvojne i socijalne izazove s kojim se suočava Srbija. Ulaganje u delatnosti koje su ključne za sustizanje razvijenih zemalja, kao što su obrazovanje, naučna istraživanja i zaštita životne sredine nije značajnije povećano. Takođe, poreska politika i politika rashoda ne sadrže mere kojima bi se ublažilo siromaštvo, smanjila ekonomska nejednakost i povećala socijalna prohodnost", navodi se u Kvartalnom monitoru.

Plate rasle brže od produktivnosti

Analizirajući tržište rada u 2024, stručnjaci Ekonomskog fakulteta ocenjuju da, kratkoročno posmatrano, preovlađuju pozitivni trendovi jer realne zarade ostvaruju visok rast, zaposlenost raste, a nezaposlenost opada.

"Pozitivno je što produktivnost rada raste relativno brzo, ali je rast realnih zarada znatno brži, što ima za posledicu rast jediničnih troškova rada. Jedinični troškovi rada u Srbiji rastu već nekoliko godina, što potkopava njenu međunarodnu konkurentnost i stvara inflatorne pritiske", dodaju.

U 2025. godini očekuju blagi rast zaposlenosti i produktivnosti, usporavanje rasta realnih zarada i jediničnih troškova rada. "Na usporavanje rasta realnih zarada i jediničnih troškova rada uticaće umereno povećanje zarada u javnom sektoru i stabilizacija inflacije u ciljnom koridoru."

Analitički tim Bloomberg Adrije u regionu pak prognozira dvocifren rast plata u sledećoj godini, ali napominje da Srbija, Bosna i Hercegovina (BiH) i Severna Makedonija i dalje znatno zaostaju prema prosečnoj zaradi, uprkos tome što je i ovim zemljama evidentna tendencija rasta.

Depositphotos

"Najveća zamka u slučaju ovih zemalja jeste to što su njihove ekonomije u velikoj meri integrisane u lance snabdevanja inostranih proizvođača, ali su to delovi lanaca koji imaju nisku dodatu vrednost i samim tim imaju relativno nižu produktivnost rada i ne pružaju dovoljno prostora za neki natprosečni rast i konvergenciju Hrvatskoj i Sloveniji", rekla je analitičarka Marina Petrov Savić.

Prema poslednjim zvaničnim podacima, prosečna neto plata u Srbiji u oktobru je iznosila 98.538 dinara, što je najviše od maja, kada je republički prosek prvi put zabeležio šestocifrenu vrednost - 100.170 dinara.

U MAT-u napominju da bi produženje tendencije kretanja prosečne neto zarade iz prethodne dve godine odgovaralo nivou prosečne zarade od oko 900 evra krajem 2024. i iznosu koji bi premašio hiljadu evra krajem 2025.  

Srbija u odnosu sa inostranstvom

• Spoljna trgovina

U periodu januar–novembar 2024. vrednost spoljnotrgovinske razmene iznosila je 62.385 miliona evra, što je za skoro četiri odsto više međugodišnje. Istovremeno, vrednost izvoza iznosila je 26.885 miliona evra (za 1,7 odsto više), a vrednost uvoza 35.499 miliona evra (za 5,7 odsto više), što je impliciralo robni deficit od 8.614 miliona evra (za preko 20 odsto više u odnosu na isti period 2023). U prvih jedanaest meseci 2024. nešto više od tri četvrtine robnog uvoza pokriveno je izvozom.

U 2024. na tržištu Kine i Turske je pronađena alternativa za prigušenu tražnju iz EU, podsećaju u januarskom MAT-u. "Da se to nije desilo, u prvih jedanaest meseci ne bismo imali rast robnog izvoza od 1,7 odsto, već pad od dva odsto (robni izvoz bio bi niži za 981 milion evra)." Oblasti sa najslabijim izvoznim performansama od početka godine bile su: proizvodnja električne opreme, nepomenutih mašina i opreme, kao i motornih vozila i prikolica.

S druge strane, najveći uticaj na rast ukupnog uvoza u periodu januar-novembar imao je uvoz kapitalnih i intermedijarnih proizvoda.

Zemlje članice EU čine 58,6 odsto ukupne razmene (lane 59,7 odsto). Posmatrano pojedinačno po zemljama, Nemačka je po značajnosti robne razmene sa Srbijom na vodećoj poziciji, dok je Kina (sa znatno boljim rezultatom u odnosu na isti period 2023) drugoplasirana.

• Platni bilans

Deficit tekućeg računa drastično je uvećan (za 281,6 odsto je veći međugodišnje) u periodu januar–oktobar i iznosio je 3.747,9 miliona evra. "Veći deficit tekućeg računa je, pre svega, rezultat većeg deficita u razmeni robe i usluga sa inostranstvom, većeg neto odliva dohotka od direktnih investicija, manjih neto prihoda države registrovanih na računu sekundarnog dohotka, većeg neto odliva kamata po osnovu ostalih investicija, kao i manjeg neto priliva doznaka radnika iz inostranstva", objašnjava se u MAT-u.

Bloomberg

U "Kvartalnom monitoru" se iznosi predviđanje da će deficit tekućeg platnog bilansa u 2024. verovatno biti između 5,5 i šest odsto BDP-a, što predstavlja, kako kažu, veliko pogoršanje u odnosu na prethodnu godinu. 

"Pogoršanje trgovinskog bilansa je posledica smanjenja cenovne konkurentnosti Srbije usled jačanje dinara i bržeg rasta zarada od rasta produktivnosti, kao i rasta domaće tražnje. Rast odliva sredstava po osnovu dividendi i kamata je posledica rasta vrednosti stranog kapitala u Srbiji, kao i rasta njenog spoljnog duga", kažu stručnjaci Ekonomskog fakulteta.

U ovoj godini se očekuje umeren rast deficita u tekućem platnom bilansu jer će se povećati deficit u trgovinskom bilansu, kao i deficit po osnovu odliva dohodaka od kapitala, dok će kretanje dohodaka od rada (doznaka) zavisiti od oporavka evropskih privreda. "Rast deficita u tekućem bilansu može se očekivati u dužem periodu ukoliko se nastavi sa politikom podsticanja privrede preko rasta domaće tražnje, ali i sa jačanjem dinara i bržim rastom zarada od rasta produktivnosti", zaključuje se u "Kvartalnom monitoru".

• Strane direktne investicije (SDI)

Kako je Bloomberg Adria već izvestila, ove godine ostvarene strane direktne investicije od preko pet milijardi evra. Evropska unija i Azija su prvi put gotovo izjednačene.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je, zaključno sa 21. decembrom, najviše stranih direktnih investicija iz EU - 37,2 odsto, a da sledi Azija sa 34 odsto.

Nosilac azijskih investicija je Kina. Prema podacima NBS, u prvoj polovini ove godine iz Kine - uključujući Hongkong, Tajvan i Makao - zabeležene su investicije od 697,9 miliona evra.