Kada se Nemačka nakašlje, Srbija dobije grip: prepolovljene investicije, izvoz stagnira

Sa najnovijim političkim previranjima i upornim ekonomskim problemima, Nemačka postaje novi teret Evropske unije (EU), a mogla bi da bude problem i za Srbiju, budući da je naš najveći investitor i trgovinski partner. Nemačke investicije već osetno padaju, a izvoz iz Srbije stagnira. Carine novoizabranog američkog predsednika Donalda Trumpa na robu iz EU dodatno bi mogle da oslabe najveću evropsku privredu, a znamo šta sledi: kada se Nemačka nakašlje, srpska privreda dobije grip.

Nema sumnje da Nemačka ulazi u ozbiljnu krizu - ne samo ekonomsku, nego parlamentarnu i društvenu, a pitanje je kako će se to i u kom roku završiti, konstatuje Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu na predmetu industrijska proizvodnja.

"Ekonomska kriza je uslovila raspad koalicije i verovatni pad vlade Olafa Scholza. Pad vlade dodatno utiče na ekonomiju i to je uvezana spirala koja svakako nije dobra za Nemačku, ali neće biti dobra ni za Srbiju, koja će verovatno osetiti najveću štetu u regionu", ocenjuje Savić za Bloomberg Adriju.

Trumpove carine i nemačka automobilska industrija

Istovremeno, Nemačku je zadesio još jedan problem. Analitičari Economista procenjuju da je Nemačka najugroženija evropska zemlja zbog izbora Trumpa za predsednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

"Drugi mandat Trumpa u SAD, sa očekivanim novim trgovinskim tenzijama, pogodiće nemačku ekonomiju, čijih 10 odsto izvoza ide u SAD. Ne treba puno mašte da biste shvatili da američke carine od 20 odsto na evropske automobile šalju nemačku automobilsku industriju u dublje probleme", kazao je jedan od direktora u holandskoj bankarskoj kompaniji ING Carsten Brzeski, prenela je Beta.

Bloomberg

Continental AG za BBA: Slobodna trgovina koristi svima

Marc Siedler, portparol za poslovanje i finansije Continental AG, najvećeg evropskog dobavljača delova za auto-industriju, kaže za Bloomberg Adriju da je tržište u Evropi slabo i za tekuću fiskalnu godinu očekuju pad u proizvodnji putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila u poređenju s prethodnom godinom.

"Kada je reč o našim klijentima, održavamo diverzifikovanu poziciju širom sveta. Proizvodnja se zasniva na principu 'na tržištu za tržište', što znači da, gde god je to moguće, proizvodimo lokalno", navodi Siedler.

Contitental u Srbiji ima tri fabrike i zapošljava više od 4.000 ljudi. Fabrika za proizvodnju cevi i crevnih sistema za protok različitih tipova fluida nalazi se u Subotici. U Novom Sadu nalaze se istraživačko-razvojni centar i fabrika u kojoj se proizvode instrument table za vozila.

Bloomberg

Continental AG je ostvario 48 procenata svojih konsolidovanih prihoda u Evropi u 2023. godini. Dvadeset jedan procenat konsolidovanih prihoda je ostvaren u SAD, dodaje Siedler.

Kao jedno od najvećih automobilskih tržišta na svetu, SAD su izuzetno važne za globalnu automobilsku industriju.

Continental je uložio preko tri milijarde evra u SAD tokom proteklih 10 godina. U narednim godinama planiraju slične iznose investicija kao i prethodnih godina.

 

"Nezavisno od toga, uvereni smo da slobodna trgovina koristi svima. Zbog toga se Continental zalaže za slobodnu, fer i pravno uređenu trgovinu. Slobodna trgovina, sa svim svojim izazovima, suštinski osigurava radna mesta i stvara prosperitet. Uspeh Evrope kao industrijske lokacije i dalje zavisi od dugoročnog opredeljenja EU za otvoreni trgovinski režim", kaže sagovornik Bloomberg Adrije na pitanje kako će se najavljene carine odraziti na poslovanje evropske auto-industrije.

Svaka druga nemačka kompanija u Srbiji iz auto-industrije

Dušan Marković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i dobar poznavalac auto-industrije, ocenjuje da će se u Srbiji osetiti kriza, ali se neće preliti odmah - to je definitivno jer će Nemci početi prvo da gase radna mesta i seku troškove kod sebe.

"Tu su im troškovi veći, Srbija je i dalje jeftinija lokacija od Nemačke", navodi on, dodajući da u pogledu ekonomskih posledica po srpsko tržište treba imati u vidu da je veliki broj nemačkih kompanija koje su ovde autsorsovale nešto za svoje matice, ali da su tu i druge kompanije koje nisu nemačke, već su kod nas napravljene da opslužuju nemačke firme.

ZF Srbija ZF fabrika u Pančevu

"Na godišnjoj skupštini Automobilskog klastera videlo se da su ljudi vrlo zabrinuti - tu je 150 firmi, sa 100.000 zaposlenih i sedam milijardi evra prihoda od prodaje prošle godine. To su ozbiljni brojevi za nas. Dobavljači se sada suočavaju s tim da Volkswagen prvi put u istoriji zatvara pogon u Nemačkoj i da prodaja ide slabo, a pritom nemaju alternativu budući da je vrlo teško da se uđe u lanac snabdevanja kineskih kompanija", kaže Marković.

Nemačke kompanije su, prema podacima Nemačko-srpske privredne komore, investirale oko 2,1 milijarde evra.

Sektor mobilnosti je kamen temeljac spoljnotrgovinskih odnosa između Srbije i Nemačke. Pokreću ga značajne nemačke investicije, a odlikuje se velikim obimom poluproizvoda koji se izvoze iz Srbije. Zabeležio je rast od 229 odsto od 2015. do 2022. godine, sa vrednošću od skoro 2,1 milijarde evra, što čini oko 50 odsto izvoza iz Srbije u Nemačku.

Prema podacima Narodne banke Srbije, priliv stranih direktnih investicija iz Nemačke u prvoj polovini 2024. bio je tek oko 60 miliona evra, što je više nego dvostruko niže u odnosu na isti period 2023.

"Teško možemo zamisliti da ekonomska situacija u Nemačkoj neće ostaviti traga i na poslovanje tih firmi kod nas. Proceniti koliki će uticaj biti je teško u ovom trenutku, ali u svakom slučaju će se osetiti negativan uticaj", smatra i Savić.

Osim toga. ukazuje na još jedan aspekt ove krize: Srbija ima veliku dijasporu u Nemačkoj, odakle dolazi najviše doznaka. Sada, napominje Savić, vidimo da jedna po jedna nemačka kompanija ima problema i otpušta radnike, a među njima će svakako biti i Srba.

"Ako ljudi ostaju bez posla, neki će možda biti prinuđeni da se vrate u Srbiju, a svakako treba očekivati – ne radikalno – da će doći do smanjenja novca koji dijaspora odatle šalje", dodaje.

Konačno, podseća Savić, Nemačka je u ozbiljnoj ekonomskoj krizi, a ona je naš najveći spoljnotrgovinski partner. "To su, dakle, četiri stvari preko kojih će se najviše prelamati taj negativan uticaj nemačke političke i ekonomske krize na Srbiju."

Samo u prva tri tromesečja 2024. izvoz u Nemačku iznosio je 3,2 milijarde evra, ali stagnira u odnosu na isti period prethodne godine. Uvoz iz Nemačke iznosio je oko 3,8 milijardi evra, čime je Srbija u trgovinskom deficitu u odnosu s Nemačkom.

"Međutim, u segmentu razmene usluga, Srbija beleži suficit zahvaljujući izvozu usluga od 926 miliona evra u periodu januar - avgust 2024, odnosno oko 10 odsto od ukupnog izvoza usluga", skreće pažnju Marina Petrov Savić, viša analitičarka Bloomberg Adrije.

Predrag Bjelić, profesor Ekonomskog fakulteta, stručnjak za spoljnu trgovinu, kaže da je problem s Nemačkom to što se njihova konkurentnost zasnivala na jeftinim energentima, koji su sad poskupeli i to je bio uvod u ovu političku krizu. "Čim tamo privredna aktivnost pada, naš izvoz je ugrožen, to nam je najveća izvozna destinacija."

Bjelić: Kriza može da bude nova šansa

"Kada je reč o investicijama, tu stvari zavise od opredeljenja kompanija - ako ovde, na primer, nađu nešto povoljnije, možda energente, to može da bude stimulans. Dakle, ne mora nužno da znači da će se trenutna situacija negativno odraziti i na investicije same po sebi. Priliku bi u tom smislu možda mogle da nađu firme iz auto-industrije", kaže Bjelić.

Posebno ako se odnosi sa Kinom zaoštravaju, "jer onda oni neće moći da nastupaju na kineskom tržištu - Evropska unija je uvela carine na električna vozila, pa će verovatno biti neke kontrareakcije, a Srbija sad kao neko ko ima ugovor o slobodnoj trgovini s Kinom može da bude prilika da se možda deo proizvodnje preseli ovde, tako da to može da bude i neka šansa, ne mora samo da bude rizik".

Bjelić navodi da Evropa treba da shvati da u igri između SAD i Kine ona sada polako upada u situaciju sličnu onoj u kojoj je Srbija – kada se veliki gaze, mi mali stradamo. "Mislim da će to po njih biti negativno. Kao što vidimo da se rat u Ukrajini, sa sankcijama Rusiji, najnegativnije odrazio na Evropu, a ne toliko na SAD - tako mislim da će Evropa u nastavku ovoga isto biti ugrožena i mora da traži svoj interes."

Prema njegovoj oceni, Trump hoće da uvede carine i sigurno će ih uvesti i Kini i Evropi, ali ne treba zaboraviti da je u njegovom prošlom mandatu on bio prvi koji je uveo te carine, ali je i prvi napravio sporazum sa Kinom kasnije.

"On je, po mom mišljenju, pragmatični biznismen koji hoće da ostvari neku korist i spreman je da ide i ovako i onako", kaže profesor.

Marković: Srbija da potraži alternativu

Kriza u Nemačkoj nije od juče, naglašava Marković. "Njima se kriza priprema već petnaestak godina, samo su oni državnim merama to odlagali. Najveći problem leži u onome u čemu su bili izvrsni, a to je industrijska proizvodnja. S jedne strane, Kinezi su tu naglo napredovali, a s druge strane Nemci su izgubili pristup jeftinijim resursima iz Rusije, prvenstveno energentima, i sada oni to mnogo skuplje plaćaju."

Srbija će morati da se razmisli o alternativi i gde su pokretači rasta, to jest gde možemo da pronađemo nove partnere, upozorava stručnjak. "Azija nije jednostavno tržište, ima tu dosta prepreka, ali je očigledno da se ide ka tom. Evropa ulazi u poziciju da bude sve manje ekonomski bitna", kaže Marković.

Bloomberg

Podseća i da je u Nemačkoj 2022. godine prodato isto vozila kao 1993. "Onda je, istina, u 2023. zabeležen rast od 15 odsto, ali ipak - došlo se u poziciju da se ode 20 godina unazad, a da oni pritom nisu pogodna lokacija jer su danas troškovi proizvodnje automobila u Kini za 30 odsto niži nego u Nemačkoj".

Kada je reč o dešavanjima u SAD, moglo bi se reći - ništa novo od Trumpa, ističe Savić. "On je i u prvom mandatu uveo carine na aluminijum i čelik kineskim kompanijama da bi zaštitio američke proizvođače - što se donekle moglo razumeti, ali je to uveo i kompanijama iz EU. Dakle, ponovna priča o carinama i trgovinskim barijerama nije ništa novo, to Evropa zna i očekuje od Trumpa, on je najavio protekcionističku politiku."

"Mi nećemo imati direktne štete u smislu da će neko Srbiju direktno dirati, ali trpećemo štetu na polju našeg poslovanja sa EU",  kaže Savić.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar