Šta Trumpova pobeda znači za Srbiju

Pobeda Donalda Trumpa na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) mogla bi značajnije da utiče na promenu pozicije te zemlje prema Srbiji i regionu jedino u slučaju da se određeni ljudi nađu na ključnim mestima, smatraju poznavaoci prilika.

U tom slučaju, stavke Vašingtonskog sporazuma iz 2020. po kom domaća javnost najbolje pamti Trumpov prethodni mandat mogle bi biti ponovo aktuelizovane. Mada je dokumentom najavljeno mnogo - prvenstveno u pogledu unapređenja ekonomskih odnosa, za dobar deo stvari on je ostao mrtvo slovo na papiru.

Pažnja je ponajviše usmerena na diplomatu Richarda Grenella, koga je Trump 2019. postavio za specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine. Kao tadašnji predsednik ga je i odlikovao za pomenuti sporazum.

"Ambasador Richard Grenell je nagrađen zbog svog izuzetnog doprinosa koji je omogućio istorijsko potpisivanje normalizacije ekonomskih odnosa između Srbije i Kosova. Prema ovom sporazumu, Srbija i Kosovo su ponovo uspostavile direktne vazdušne i železničke linije i auto-puteve, ključne infrastrukturne projekte potrebne za olakšavanje ekonomskog rasta i blagovremeni prevoz robe i ljudi", poručio je Trump pre četiri godine.

Kako primećuje programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost Stefan Vladisavljev, Grenell je u proteklom periodu faktički vodio ličnu kampanju za državnog sekretara, pa ako se ona pokaže kao uspešna, to bi moglo da ima posledice po domaće prilike.

"Ako bude postavljen na tu poziciju, Srbija, odnosno Zapadni Balkan može dobiti jednu izuzetno važnu poziciju u okviru spoljne politike SAD. Vašingtonski sporazum dosta zavisi od toga da li će ljudi u okviru nove administracije uzeti da se bave Zapadnim Balkanom - da vide šta je dosad urađeno, šta su okviri saradnje koji su postavljeni i da procene da li su ti okviri saradnje zadovoljavajući ili su potrebni novi. Plus, ukoliko dođe do zaoštravanja odnosa između Vašingtona i nekih naših partnera - na primer, Pekinga - to može imati pasivne reperkusije na nas i na našu spoljnopolitičku poziciju koja se generalno opisuje kao politika balansiranja", rekao je Vladisavljev.

Bloomberg

 

Prema njegovoj oceni, samo potpisivanje sporazuma i trenutak u kojem do toga došlo (uoči prethodnih američkih predsedničkih izbora), mogli bi se protumačiti kao svojevrsna politička predstava. Koje su šanse da se dinamika odnosa promeni, teško je precizirati, imajući u vidu da pitanja u oblasti spoljne politike u načelu nisu bila toliko naglašena u Trumpovoj kampanji.

"Vrlo je moguće da će se pojaviti neki novi članovi administracije koji će reći da Vašingtonski sporazum u ovom trenutku ne oslikava njihovu poziciju prema regionu, odnosno prema Srbiji i Kosovu i pokrenuti neke nove procese. Mi se u ovom trenutku bavimo predikcijama na osnovu veoma malo informacija koje imamo, s obzirom na to da ni spoljna politika, a ni Zapadni Balkan tek, nisu bili nužno u fokusu kampanje ni Trumpa ni Harris", rekao je sagovornik Bloomberg Adrije.

Vašingtonski sporazum: šta je ugovoreno

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti ovaj sporazum potpisali su u Beloj kući, u Trumpovom prisustvu. Predstavnici Beograda i Prištine potpisali su dva odvojena sporazuma, jer se poslednja, 16. tačka dogovora razlikovala za dve strane.

Bloomberg

 

Sporazum je predstavljen kao značajan korak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Sam Trump je tada ocenio da su se "Srbija i Kosovo saglasili da normalizuju ekonomske odnose" i pozdravio, kako je rekao, "ogroman pomak".

Međutim, usledio je dolazak na vlast Albina Kurtija, a onda i nove administracije u SAD, koja nije bila naročito zainteresovana za sprovođenje sporazuma. Prištinska vlast u međuvremenu je uvela i embargo na uvoz robe proizvedene u Srbiji, a domaći mediji ukazivali su na to da je Kurti primenio samo tačku koja se odnosi na otvaranje ambasade Kosova i Metohije (KiM) u Jerusalimu, da bi zauzvrat Izrael priznao nezavisnost pokrajine.

 

"Mislim da je u tom trenutku, u okvirima u kojima je Vašingtonski sporazum postignut, on bio ideja za konkretnu implementaciju administracije koja nije dobila novi mandat i samim tim inicijativa nije ni mogla da bude nastavljena. Stoga će za Srbiju i Zapadni Balkan u kontekstu Trumpove pobede stvari biti definisane pre svega ljudima koji budu postavljeni u okviru administracije i njihovim interesom i znanjem o Zapadnom Balkanu", napomenuo je Vladisavljev.

Dokumentom su se Beograd i Priština saglasili da će primeniti sporazum o auto-putu Beograd - Priština i sporazum o pruzi Beograd - Priština (oba iz 2020). Uz to, obe strane su se obavezale na zajedničku studiju o izvodljivosti o opcijama za povezivanje železničke infrastrukture Beograd - Priština sa lukom na Jadranskom moru.

Najavljeno je da će obe strane otvoriti i upravljati zajedničkim prelazom Merdare, kao i pristupiti mini-Šengen zoni, koju su Srbija, Albanija i Severna Makedonija proglasile u oktobru 2019.

Takođe, obećana je saradnja sa američkom Finansijskom korporacijom za međunarodni razvoj (engl. U.S. International Developement Finance Corporation - DFC) i EKSIM bankom na memorandumima o saglasnosti radi ostvarivanja sledećeg:

• Auto-put mira;

• Železnička veza između Prištine i Merdara;

• Železnička veza između Niša i Prištine;

• Obezbeđivanje sredstava za finansiranje zajmova potrebnih za mala i srednja preduzeća;

• Dodatni bilateralni projekti;

• Stalno prisustvo DFC-ja u Beogradu.

"DFC je zamišljen da bude mnogo više, da bude faktični hab za američke investicije u Srbiji koje bi bile na mnogo višem nivou. Američke investicije su u odnosu na druge države sa kojima Srbija sarađuje relativno niske - dakle, DFC bi faktički obuhvatio infrastrukturne projekte, investicije u strateški važne sektore i on nikad zapravo i nije počeo da radi ono za šta je bio predviđen, a to je koordinisanje priliva američkog kapitala u Srbiju", istakao je Vladisavljev.

Jovanović: Trumpova pobeda će se negativno odraziti na privredu Balkana Saradnik Bečkog instituta Branimir Jovanović rekao je da najviše što očekuju od Trumpovog mandata jesu carine. "On je obećao da će uvesti carine na sve što se uvozi iz Evrope, jer na taj način štiti američku proizvodnju i obećao je da će joj vratiti poslove. Ako neko želi da investira u Ameriku, kako bi preskočio carine, moraće da otvori fabrike tamo. MMF je nedavno rekao da će njegov plan za carine, ukoliko bude primenjen, smanjiti globalni rast za 0,25 odsto. Ako je globalna stopa rasta tri odsto godišnje, biće 2,75 odsto. To uopšte nije malo", rekao je on gostujući na Bloomberg Adria TV. Očekuje se, dodao je, da će to negativno uticati na evropsku privredu. "Izvoz iz Evrope u SAD će se smanjiti i to će imati dalje posledice. Prema očekivanjima ekonomista, Trumpova pobeda neće pozitivno uticati na globalni ekonomski rast." Jovanović je istakao da u Adria regionu vlada mišljenje da će Trump više pažnje posvetiti ovom regionu, ali da to ne mora da bude tako, jer ako je njegova politika negativna za Evropu, verovatno će biti negativna i za nas. "Mislim da će se Trumpova pobeda negativno odraziti na Balkan u ekonomskom smislu. Možda će imati pozitivan efekat u političkom pogledu, pre svega kada je reč o odnosu Beograda i Prištine. Demokrate se nišu previše involvirale u rešenje tog pitanja, ali će generalno sa ekonomskog aspekta biti loše po Balkan", ocenio je.

 

Trebalo bi reći i to da je DFC osnovao kancelariju u Beogradu, a 2022. godine Američka razvojna finansijska korporacija  potpisala je ugovor o garantnoj šemi sa četiri banke u Srbiji, kojima će preduzećima biti omogućeno povlačenje kredita ukupne vrednosti do 400 miliona dolara.

Ugovori su potpisani sa Addiko bankom, bankom Intesa, ProCredit i Raiffeisen bankom, preko kojih su trebalo da budu plasirana sredstva mikro, malim i srednjim preduzećima kojima je pomoć potrebna u poslovanju ili razvoju, sa posebnim fokusom na poljoprivredu, nerazvijene regione, održivi razvoj, startapove i kompanije koje vode žene.

Srbija je pre toga potpisala sporazum o podsticanju investicija sa američkom administracijom, što je bio preduslov da se ova garantna šema i sprovede u delo. 

Među stavkama potpisanog Vašingtonskog sporazuma našle su se i one o: uzajamnom priznavanju diploma i profesionalnih sertifikata; saradnji sa Ministarstvom energetike SAD i drugim američkim telima na izradi studije izvodljivosti za potrebe deljenja jezera Gazivode/Ujmani, kao pouzdanog izvora snabdevanja vodom i energijom; diverzifikaciji snabdevanja energijom; zabrani upotrebe 5G opreme koja dolazi od nepouzdanih dobavljača...

Dalje, potpisivači su se usaglasili da će povećati kontrolu avionskih putnika, razmenu informacija između sebe i u okviru šire saradnje sa SAD na Balkanu, i posvetiti se unapređenju tehnologije radi borbe protiv nedozvoljenih aktivnosti.

Strane su se obavezale da će štititi i promovisati slobodu veroispovesti, uključujući obnavljanje međuverske komunikacije, zaštitu verskih objekata i sprovođenje sudskih odluka koje se odnose na Srpsku pravoslavnu crkvu, i nastavak restitucije jevrejske imovine žrtava holokausta bez naslednika. Takođe su se obavezale da ubrzaju napore na lociranju i identifikaciji ostataka nestalih osoba, kao i da utvrde i primene dugoročna, trajna rešenja za izbeglice i interno raseljene.

Trinaesta tačka glasila je: "Obe strane će raditi na tome da u 69 zemalja u kojima je homoseksualnost kažnjiva dođe do njene dekriminalizacije", a četrnaesta: "Obe strane se obavezuju da će Hezbolah u njegovoj celini označiti kao terorističku organizaciju i da će potpuno sprovesti mere za ograničavanje poslovanja i finansijskih aktivnosti Hezbolaha unutar svoje nadležnosti".

Konačno, poslednja zajednička stavka bila je da će Priština pristati da primeni jednogodišnji moratorijum na podnošenje zahteva za članstvo u međunarodnim organizacijama, a da će Beograd pristati na jednogodišnji moratorijum na svoju kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti i uzdržati se od formalnog ili neformalnog zahteva bilo kojoj naciji ili međunarodnoj organizaciji da ne prizna KiM kao nezavisnu državu.

Bloomberg

 

U sporazumu Srbije i SAD tačka 16 glasi: "Srbija (Beograd) pristaje da otvori kancelariju privredne komore i državnu kancelariju u Jerusalimu 20. septembra 2020. godine i da prebaci ambasadu u Jerusalim do 1. jula 2021. godine". U sporazumu Kosova i SAD, tačka 16 glasi: "Kosovo (Priština) i Izrael pristaju na međusobno priznanje". Oba dogovora odmah su stupila na snagu.

"Postoji ta neka malo naduvana predstava o uticaju i želji da se SAD bave ovim delom sveta, a kamoli Srbijom. Trump je po Srbiju, uslovno rečeno, više povoljan, zato što se neće mešati ni u šta, a ne zato što ima neke simpatije. Vašingtonski sporazum je bio njegov predizborni spot, ne očekujem da će se setiti toga, jedino ako neki birokrata to sad krene da gura, ali njega samog to ne zanima, to bi bio način demonstracije njegove moći", rekao je za Bloomberg Adriju osnivač Centra za evropske politike Nebojša Lazarević.

Kada je reč o ekonomskoj saradnji, Srbija beleži suficit u razmeni usluga sa SAD.  Izvoz usluga januar - avgust 2024.godine bio je 1,2 milijarde evra u SAD, to jest 13 odsto ukupnog izvoza usluga usmereno je u SAD i to je prvenstveno zahvaljujući IKT sektoru. U robnoj razmeni u toku prva tri tromesečja ove godine izvoz je porastao 18 odsto, a uvoz oko 19 odsto.

 Ukupne investicije u prvoj polovini godine je 60 miliona evra.

 

 

Odnos SAD prema Kini, Ukrajini i Bliskom istoku

Lazarević smatra da Trump u domenu spoljne politike neće ići tamo gde ne može da postigne uspeh, što je, prema njegovom mišljenju, Bliski istok.

"Razlog leži u tome što to nije racionalni sukob, to je iskonski sukob koji će trajati dok je sveta i veka i mislim da je to svima jasno. On je uspeo tokom svoje vladavine da malo smiri situaciju takozvanim Abrahamskim akordima i zanimljivom i oštrom politikom prema Iranu. Ako za četiri godine uspe tako nešto - to je veliki uspeh, a u Ukrajini mislim da može za četiri meseca da napravi uspeh".

On će se, dodaje Lazarević, sigurno fokusirati na Kinu. "To je jasno iz njegovog dosadašnjeg rada i diskursa, jer je njegov stav 'ja sam kapitalista, ja sam za slobodnu trgovinu, a Kinezi kopiraju naše patente sa jeftinom radnom snagom i ne poštuju ekološke standarde - oni zapravo rade nešto što se zove nefer konkurencija na tržištu'. Problem ovde je što on carinama neće nešto pomoći američkoj industriji, jer Kina ima programe državne pomoći za one koji su pogođeni carinama, tako da će pogoditi kinesku državu, ali ne i industriju."

Depositphotos

Sagovornik navodi da predstavnik republikanaca "zna da Amerika ima jednog takmaca, a to je Kina".

"U tom smislu smatram da se neće specijalno baviti Bliskim istokom - koliko god to šokantno zvučalo. Mislim da on može pitanje Ukrajine da reši relativno brzo i lako i da na krilu tog spoljnopolitičkog uspeha zategne odnose sa Kinom", zaključio je Lazarević.

Vladisavljev podseća da je Trumpov spoljnopolitički fokus i u prethodnom mandatu bio na Pacifiku i na Kini.

"Videli smo veliki broj carina i taksi koji je uveden i faktičko pokretanje trgovinskog rata. Ali je takođe imao izjava da bi Tajvan trebalo da plaća za američku zaštitu i za podršku koju SAD njima pružaju u odbrambeno-bezbednosnom smislu", naveo je.

Dva otvorena bojna polja - u Ukrajini i na Bliskom istoku, ostaju dominantne teme na svetskoj političkoj sceni, bez obzira na to ko je na čelu SAD, napominje Vladisavljev.

"To bi bile prve dve stvari na osnovu kojih će se procenjivati determinante spoljne politike SAD, sa Kinom kao glavnim rivalom na polju međunarodnih odnosa i svakako potrebom za orijentacijom prema istoj", naveo je.

Tekst je ažuriran podacima trgovinskoj razmeni Srbije i SAD

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar