Donald Trump po drugi put postao predsednik SAD

Republikanac Donald Trump (78) pobedio je na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i zahvalio Amerikancima što su ga po drugi put izabrali za šefa države.

"Večeras stvaramo istoriju, jasno je da smo ostvarili najveći politički uspeh do sada, pobedu kakvu Amerika nije videla", rekao je Trump prethodno na centralnom skupu republikanaca u Vest Palm Biču, na Floridi.

Trump, koji je na čelu SAD bio i od 2017. do 2021. godine, obećao je pristalicama da se "neće smiriti dok ne isporuči snažnu, bezbednu i prosperitetnu Ameriku". "Svakog dana. Boriću se za vas svakim dahom u svom telu", dodao je.

On je i pre zvaničnog proglašenja pobede, bio na korak od trijumfa, budući da je u ključnim saveznim državama bio u prednosti nad kandidatkinjom demokrata Kamalom Harris. Od sedam kolebljivih država u kojima je ishod bio neizvestan, Trump je najpre pobedio u Džordžiji, Pensilvaniji i Severnoj Karolini, dok je u ostale četiri sve vreme vodio.

Na osnovu podataka oko podneva po našem vremenu, Trump je obezbedio 277 elektorskih glasova, a Harris 224, saopštio je Bloomberg. Podsećamo da je za pobedu na izborima potrebno da kandidat osvoji 270 od 538 elektorskih glasova.

 

 

Kako sistem funkcioniše?

Republikanci su preuzeli kontrolu nad Senatom, gornjim domom Kongresa SAD, pošto su osvojili mesta koja su imale demokrate, čime su preoteli većinu u tom telu posle četiri godine. Demokrate su posmatrale kako njihovi napori da spasu svoju tanku većinu izmiču dok su rezultati favorizovali republikance. Propali su im napori da zbace vatrene republikance Teda Cruza iz Teksasa i Ricka Scotta s Floride.

Uz kontrolu nad čitavim Kongresom koja u pitanju, nadmetanje za Predstavnički dom i Senat će odrediti koja stranka ima većinu i moć da pojača ili blokira agendu predsednika, ili da li se Bela kuća suoči sa podeljenim Kapitol Hilom. Pažnja je sada okrenuta ka demokratskim državama Pensilvaniju, Mičigen i Viskonsin sa "plavim zidom" kojim se demokrate bore da zaštite mesta u onom što je preostalo od njihove tanke većine u Senatu.

Samo nekoliko sedišta, ili samo jedno, moglo bi da promeni ravnotežu u bilo kojem domu. Sa Senatom 50-50, stranka u Beloj kući određuje većinu, pošto je potpredsednik taj-brejker.

"Broj pobeda u Senatu je apsolutno neverovatan", ocenio je Trump.

Kako su reagovala tržišta uoči Trumpove pobede

Depositphotos

Vrednost američkih akcija je nastavila da raste, kao i prinosi od državnih obveznica, izvestio je Bloomberg. Fjučersi indeksa S&P 500 su porasli za 2,3 odsto, prinosi od desetogodišnjih državnih obveznica skočili su za 19 baznih poena na četvoromesečni maksimum od 4,47 odsto, a bitcoin je postigao nov rekord, prebacivši preko 75.000 dolara. Ovo se moglo očekivati budući da je Trump u kampanji bio prilično naklonjen kripto-zajednici.

 

Deonice u Japanu i Australiji su takođe zabeležile rast, dok su akcije u Hongkongu oslabile.

Indeks Bloomberg Dollar Spot je porastao za 1,7 odsto nakon pobede Trumpa.

 

Meksički pezos je prethodno pao u odnosu na dolar za 2,8 odsto, evro za preko 1,7 odsto, a japanski jen za oko 1,5 odsto.

Manje kompanije sa domaćim operacijama vide se kao potencijalni dobitnici u pobedi republikanaca, s obzirom na protekcionistički stav stranke.

Akcije Trump Media & Technology Group Corp. su pre proglašenja pobede skočile više od 25 odsto pre nego što su smanjile dobitke. Tesla Inc. takođe je ojačala, budući da je kompanija u jedinstvenoj poziciji na ovim izborima i može imati koristi od pobede demokrata s obzirom na podršku stranke industriji električnih vozila, a u isto vreme podrška Elona Muska Trumpu znači da pobeda republikanaca takođe može da se smatra pozitivnim ishodom za tog proizvođača automobila.

"Još je rano i očekujem da bismo mogli da vidimo neke velike promene u oba smera", rekao je Keith Lerner iz finansijske kompanije Truist. "Nekoliko sajtova za klađenje pokazuje strmoglav porast u izgledima bivšeg predsednika Trumpa za pobedu, kako stižu rani rezultati glasanja. Shodno tome, vidimo da neke od zapaženih Trumpovih kategorija, kao što su kompanije sa malom tržišnom kapitalizacijom, kriptovalute, kamatne stope, pa čak i Trump Media, trenutno imaju zamah. Ipak, pred nama je duga noć."

Prema svežijim informacijama Bloomberga, akcije kompanija koje proizvode energiju iz vetra u sredu su pale, pošto bi Trumpova pobeda značila da će SAD verovatno dati prednost fosilnim gorivima u odnosu na obnovljive izvore energije. Akcije dve danske vodeće kompanije su srljale ka ambisu, pri čemu je Orsted A/S pao 14 odsto, a Vestas Wind Systems A/S za 13 odsto. Druge firme, uključujući nemački RWE AG i Nordex SE, takođe su na gubitku.

 

Bloomberg

Goldman Sachs Group Inc. saopštio je ranije da bi pobeda republikanaca mogla pogurati S&P 500 za tri odsto, dok je pad iste veličine moguć ukoliko demokrate osvoje i predsedništvo i Kongres. Pomeranja bi bila upola manja u slučaju podeljene vlade, prema njihovoj proceni. Andrew Tyler iz JPMorgan Securitiesa je rekao da će sve osim ubedljive pobede demokrata verovatno izazvati rast akcija.

U belešci Morgan Stanleyja se navodi da bi apetit investitora za rizikom mogao pasti u slučaju pobede republikanaca jer fiskalna politika utiče na prinose od goriva, ali ako se tržišta obveznica izbore sa tim, ciklične akcije osetljive na rast bi takođe skočile.

Ključne države

Posle pobede nad kandidatkinjom demokrata u Pensilvaniji, Trump je imao više opcija za dolazak do 270 elektorskih glasova, koliko mu je potrebno za povratak u Belu kuću. To znači da je Trumpu za pobedu na izborima bilo potrebno da osvoji još samo jednu saveznu državu, što se i ostvarilo.

 

Prema projekcijama Associated Pressa, Trump je do 11 sati ujutru po našem vremenu pobedio u 26 od 50 saveznih država na predsedničkim izborima u SAD, a Harris u 17.

Bloomberg

Trump je pobedio u saveznim državama: Teksas, Florida, Pensilvanija, Ohajo, Džordžija, Severna Karolina, Indijana, Tenesi, Kentaki, Južna Karolina, Misuri, Alabama, Luizijana, Ajova, Kanzas, Arkanzas, Oklahoma, Ajdaho, Juta, Montana, Severna Dakota, Južna Dakota, Nebraska, Vajoming, Misisipi i Zapadna Virdžinija.

Harris je pobedila u saveznim državama: Kalifornija, Njujork, Ilinois, Nju Džersi, Virdžinija, Vašington, Masačusets, Kolorado, Oregon, Merilend, Konektikat, Nju Meksiko, Roud Ajlend, Nju Hempšir, Havaji, Vermont, Delaver, i u Distriktu Kolumbija (glavni grad Vašington).

Nijedan od tih rezultata ne predstavlja iznenađenje.

Bloomberg

U Virdžiniji je bila tesna trka, ali je Harris očekivano pobedila u toj državi koja od 2008. većinski glasa za demokrate, iako je do tada decenijama bila republikanska "tvrđava".

Teksas, Florida i Ohajo, ranije uglavnom kolebljive države koje su imale znatan uticaj na ishod izbora, ovaj put nemaju takav značaj jer je Trump u sve tri bio ubedljiv favorit.

Značaj Teksasa i Floride je u tome što su to države sa najvećim brojem stanovnika posle Kalifornije. U Teksasu se bira 40 elektora, a na Floridi 30.

Ohajo se tradicionalno smatra značajnim jer su stanovnici te države Srednjeg Zapada glasali za pobednika na svim predsedničkim izborima od 1900. godine, osim u tri navrata - 1944, 1960. i 2020. godine. Uz to, Ohajo ima i takoreći sudbonosan značaj za republikance pošto nijedan njihov kandidat za više od 150 godina postojanja stranke nije pobedio na predsedničkim izborima bez osvajanja te savezne države.

Bloomberg

Glasači se nisu opredeljivali direktno za Harris (60) ili za Trumpa (78), već su birali elektore, demokrate ili republikance, koji u decembru formalno biraju predsednika (elektorski koledž). Taj čin je formalnost, zato što elektori u decembru gotovo bez izuzetka glasaju za kandidata koga su predstavljali na izborima - ove godine za Harris ili Trumpa. Zbog toga je pobednik izbora poznat čim se prebroje glasovi.

U svakoj od 50 saveznih država bira se onoliko elektora koliko ona ima članova u Kongresu SAD, dok Distrikt Kolumbija daje tri člana elektorskog koledža. Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi dobija sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski.

Stižu čestitke od svetskih lidera

Trump je proglasio pobedu u momentu kada su mu nedostajala još tri glasa da bi bila zvanična, a ubrzo nakon toga su krenule da stižu čestitke od svetskih lidera, počev od Zelenskog do Modija.

Među prvima se oglasio ukrajinski predsednik.

 

 

Slede mađarski premijer Viktor Orban, izraelski premijer Benjamin Netanyahu, zatim njihov britanski kolega Keir Starmer...

 

 

 

 

Osim njih, čestitali su i predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen, nemački kancelar Olaf Scholz, indijski premijer Narendra Modi, potom australijski premijer Anthony Albanese. 

 

 

Svi oni su se oglasili putem mreže X, a Trumpu su čestitke stigle i od filipinskog predsednika Ferdinanda Marcosa Jr, južnokorejskog lidera Yoona Suka Yeola, predsednika El Salvadora Nayiba Bukelea, a među njima je i nigerijski vođa Bola Tinubu.

 

 

(Ažurirano novim podacima.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar