Zašto kamate na štednju u Srbiji iznenada rastu?

Nekoliko banaka u Srbiji u avgustu je počelo da promoviše štednju i nudi povoljnije, odnosno veće kamatne stope na uloge građana, iako je zbog popuštanja monetarne politike centralnih banaka došlo do smanjenja kamata na sve bankarske proizvode. Tako banke u promociji za oročenu štednju u dinarima nude kamate do 4,5 odsto, a za štednju u evrima do tri odsto godišnje.

S obzirom na akcije banaka, koje traju i do kraja oktobra i nešto povoljnijiu ponudu kamata na štednju, postavlja se pitanje o kakvom se trendu radi. Da li je izvesnije da će na jesen doći do drastičnijeg pada kamata na štednju jer se očekuju dalja smanjenja kamatnih stopa centralnih banaka i Narodne banke Srbije (NBS), pa banke koriste poslednji momenat za prikupljanje depozita građana? Bloomberg Adria istraživala je koliko trenutno iznose kamatne stope na oročenu štednju u dinarima i evrima i u kom smeru će se one kretati do kraja 2024. godine.

Koliki uticaj na kamatne stope kod štednje imaju odluke centralnih banaka o visini njihovih referentnih kamatnih stopa, objašnjavaju i u NBS. "U skladu sa pooštravanjem monetarne politike koju je NBS sprovodila od oktobra 2021. godine u uslovima visokih inflacionih pritisaka, kamatne stope na dinarske depozite beležile su trend rasta. S povratkom inflacije u okvire definisanog cilja, NBS je u junu ove godine započela ciklus smanjenja referentne kamatne stope, što se već odrazilo na smanjenje kamatnih stopa na dinarsku štednju", kažu u NBS za Bloomberg Adriju.

Tako su, prema njihovim rečima, kamatne stope na novopoloženu štednju u dinarima tokom šest meseci 2024. smanjene za 0,95 procentnih poena i u junu su u proseku iznosile 4,30 odsto, i to na oročenu štednju do jedne godine 4,35 odsto, od jedne do dve godine 4,51 odsto i preko dve godine 3,68 odsto.

 

 

"Kretanje kamatnih stopa na štednju u deviznom znaku vezano je za odluke vodećih centralnih banaka, kao i dešavanja na svetskom finansijskom tržištu. Kako najveći deo devizne štednje čini štednja u evrima, dešavanja u evrozoni i buduće odluke Evropske centralne banke imaju značajan uticaj na kretanje kamatnih stopa na štednju u evrima", objašnjavaju u NBS.

Takođe, naglašavaju da poslednji podaci za jun ove godine svedoče o tome da su prosečne kamatne stope na štednju u evrima na relativno visokom nivou u poređenju sa prethodnim periodom, ali da "od početka godine beleže pad, iako su i NBS i ECB svoje kamatne stope smanjile tek u junu, svaka za 25 baznih poena, a NBS nakon toga još jednom u julu za dodatnih 25 baznih poena".

 

 

"Kamatne stope na novopoloženu štednju u evrima su tokom šest meseci 2024. godine smanjene za 1,04 procentna poena i u junu su u proseku iznosile 2,71 odsto, i to na oročenu štednju do jedne godine 2,84 odsto, od jedne do dve godine 1,73 odsto i preko dve godine 1,66 odsto", ističu u NBS.

 

 

Referentne stope centralnih banaka ključne

U centralnoj banci su izričiti po pitanju daljeg kretanja kamatnih stopa na štednju. Tako bi se, kažu, sa daljom relaksacijom monetarnih uslova NBS i ECB moglo očekivati da kamatne stope na dinarsku i deviznu štednju nastave da se smanjuju. Ipak, u NBS navode da na kretanje kamatnih stopa na štednju građana pored odluka monetarnih vlasti o osnovnim kamatnim stopama utiču i drugi faktori, poput ponude i tražnje, kao i poslovne politike banaka.

 

 

"Pojedinačne banke, s ciljem da privuku nove klijente i depozite, u određenom vremenskom periodu, mogu nuditi povoljnije uslove štednje u sklopu svojih promotivnih aktivnosti i u skladu sa svojom poslovnom politikom", kažu u NBS.

Oni navode i da su prosečne kamatne stope na štednju u junu ove godine pale u odnosu na decembar 2023. "Ukoliko se posmatra kretanje kamatnih stopa na dinarsku štednju, od početka ove godine može se uočiti trend pada kamatnih stopa sa 5,25 odsto u decembru prošle godine na 4,30 odsto u junu 2024. Trend smanjenja kamatnih stopa zabeležen je i kod deviznih štednih depozita u evrima, koje su smanjene sa 3,75 odsto, koliko su iznosile u decembru 2023. godine, na 2,71 odsto u junu 2024. godine."

U centralnoj banci svakako napominju da su dinarska i devizna štednja uvek aktuelne teme jer već duži niz godina beleže pozitivan trend rasta u Srbiji. Prema poslednjim raspoloživim podacima, zaključno sa 16. avgustom, dinarska štednja iznosi 165,6 milijardi dinara, što predstavlja njen najviši iznos do sada. "Od početka 2024. godine, dinarska štednja veća je za 27,7 milijardi dinara, odnosno za 20,1 odsto, dok njen međugodišnji rast iznosi čak 50 odsto."

Devizna štednja, zaključno sa 16. avgustom, iznosi 15,1 milijardu evra i takođe se nalazi na rekordno visokom nivou. Od početka 2024. godine, devizna štednja povećana je za 638,6 miliona evra, odnosno za 4,4 odsto.

Zašto je sada pravi trenutak za štednju?

U NBS napominju da su kamatne stope na dinarsku štednju više od kamatnih stopa na štednju u evrima, "što uz povoljniji poreski tretman dinarske kamate i relativnu stabilnost kursa dinara prema evru doprinosi većoj atraktivnosti i dinamičnijem rastu dinarske u odnosu na štednju u evrima".

Većina banaka kojiima je Bloomberg Adrija poslala pitanja o kamatama na štednju nisu bile raspoložene da komentarišu tu temu i dalji trend na tržištu. Jedna od retkih koja nam je poslala odgovore je AIK banka. Prema njihovoj proceni, krajem godine doći će do smanjenja kamatnih stopa i na štednju.

"Kamatne stope centralnih banaka su ključni faktor koji utiče na kamate na štednju. Očekuje se postepeno smanjenje referentne kamatne stope u narednih 12 meseci, i to kako u EU, tako i u SAD-u, gde će taj proces verovatno biti sporiji. U Srbiji je sasvim evidentno da će smanjenje kamatnih stopa na dinarsku štednju pratiti kretanja na međunarodnom tržištu, ali i da će smanjivanje kamatnih stopa biti sporije zbog povećane tražnje banaka za dinarima", kažu u AIK banci za Bloomberg Adriju.

Depositphotos

 

Oni takođe podsećaju da je NBS u junu 2024. smanjila referentnu kamatnu stopu, što će se odraziti na smanjenje kamatnih stopa na dinarsku štednju. "Imajući sve ovo u vidu, ponuda koju je AIK banka pripremila ovog leta za građane predstavlja odličnu pogodnost i priliku da građani svoj novac oroče na sigurnom mestu i da zahvaljujući tome ostvare izuzetno povoljan prinos."

U AIK-u očekuju da će kamatne stope koje će banke nuditi tokom poslednja dva meseca ove godine, zbog svih promena i dešavanja, "biti nešto niže nego u istom periodu prošle godine".

U ovoj banci inače nude štednju oročenu na šest meseci uz kamatu od 4,5 odsto na dinare i tri odsto na štednju u evrima. Pored toga, za onlajn oročavanje novca nude još povoljnije uslove – pet odsto za onlajn oročenu štednju u dinarima i 3,5 odsto za štednju u evrima.

"Sada je pravi trenutak za oročenja, posebno pred očekivano i postepeno smanjenje kamatnih stopa", kažu u AIK-u.

Kakva je ponuda banaka?

Štednju trenutno promoviše i Banca Intesa, a akcija traje do kraja avgusta. Kako se može videti na internet stranici ove banke, za štednju u dinarima nude specijalnu kamatu do četiri odsto, na period oročenja od šest meseci. Za štednju u evrima Intesa nudi kamatu i do 2,60 odsto za period oročenja do 12 meseci.

Posebnu ponudu do 15. septembra za oročenu štednju ima i OTP banka. Za dinarsku oročenu štednju nude kamatu do 3,8 odsto godišnje, a za štednju u evrima do 2,7 odsto. Banka Poštanska štedionica takođe nudi promotivne kamatne stope, i to do kraja oktobra. Tako za dinarsku štednju kamatna stopa ide do 4,5 odsto godišnje, a za štednju u evrima do 3,5 odsto.

Erste banka ima specijalnu ponudu za deviznu štednju sa godišnjom kamatnom stopom do 2,60 odsto na štednju u evrima, dok za oročenu štednju u domaćoj valuti kamata iznosi do 3,5 odsto. Eurobank Direktna nudi za oročene depozite u dinarima kamatu do četiri odsto, a za štednju u evrima do 2,75 odsto.

Addiko banka za dinarsku štednju nudi kamatu do 4,5 odsto, a za štednju u evrima do tri odsto godišnje. NLB Komercijalna banka za oročenu deviznu štednju nudi kamatu do 2,2 odsto, a za oročenu štednju u domaćoj valuti do 3,6 odsto. Unicredit banka nudi za štednju u evrima kamatnu stopu do 1,5 odsto, a za štednju u dinarima 1,2 odsto.