Francuske kompanije su u Srbiji uložile oko 1,24 milijarde evra, a dve najveće investicije su koncesija za Aerodrom "Nikola Tesla" i javno privatno partnerstvo za izgradnju postrojenja za preradu otpada na deponiji Vinča. Tu je svakako i izgradnja beogradskog metroa, koji će graditi kineska kompanija PowerChina i francuske kompanije Alstom i Egis Rail, zadužene za elektromehaniku. Firme iz te zemlje zainteresovane su za ulaganje u energetiku, poljoprivredu i transport koji koristi savremene tehnologije vodonika.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi u zvaničnoj poseti Parizu, gde u ponedeljak po podne treba da se susretne sa Emmanuelom Macronom, predsednikom Francuske, ali i sa predstavnicima francuskog poslovnog udruženja MEDEF i predstavnicima francuskih kompanija zainteresovanih za ulaganja u Srbiji.
Vučić je već najavio da će biti reči o učešću francuskih kompanija u rešavanju problema otpadnih voda i upravljanja projektima. To se, prema njegovim rečima, odnosi i na održavanje beogradskog metroa, kada bude izgrađen 2028.
Opširnije
Aerodrom udesetostručio prihode, ali bi ulagače trgao samo raskid koncesije
Profit kompanije dostigao je 250,2 miliona dinara, a zarada po akciji sa pola dinara došla je na 7,14 dinara.
30.01.2024
Vinci sa osam miliona putnika u 2023. ispunio cilj koncesije
Avio-kompanije su prošle godine sa Aerodroma "Nikola Tesla" obavile više od 83.300 letova.
17.01.2024
Saznajemo: Vinci više neće opsluživati putnike na aerodromu u Beogradu
Dve trećine zaposlenih na aerodrmu radi na čekiranju i utovaru prtljaga
14.12.2023
Aerodrom otvorio sezonu kvartalnih izveštaja, profit pao uprkos prometu
Iako je sam aerodrom tokom trećeg kvartala zabeležio rekordan promet od 2,6 miliona putnika, profit ne odražava takvo stanje.
28.10.2023
Srbija i Francuska elektroprivreda (EDF) potpisale su u ponedeljak Memorandum o razumevanju i uspostavljanju okvira za dugoročni dijalog u oblasti energetske tranzicije i niskougljenične tehnologije.
Sporazum su u Parizu potpisali ministar finansija Srbije Siniša Mali i direktor kompanije EDF Luk Remon, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
EDF je iskazao interesovanje za saradnju sa Elektroprivredom Srbije u razvoju novih, kao i revitalizaciji postojećih hidroelektrana, kao i hidroelektrana od regionalnog interesa, u cilju obezbeđivanja energetske bezbednosti Srbije primenom najboljih međunarodnih standarda u oblastima životne sredine, tehnologije i prakse.
Memorandumom je predviđena mogućnost saradnje u razvoju rešenja za skladištenje energije, pre svega baterija i zelenog vodonika, i rešenja za efikasno korišćenje proizvedene energije, prenela je agencija Beta.
Francuska oko 70 odsto električne energije dobija iz nuklearnih elektrana. Srbija zbog uvođenja moratorijuma na nuklearnu energiju nema dovoljno stručnjaka u toj oblasti.
Vučić je pre toga najavio da će razgovarati sa predstavnicima EDF kako da Srbija od stručnjaka te kompanije dobije ekspertizu po brojnim pitanjima, kako bi u budućnosti zajednički radili u izgradnji hidro i nuklearnih elektrana.
"Nemamo sad kapaciteta i snage i mogućnosti za to, to radimo za 10 godina. Moramo da brinemo danas kako ćemo da imamo struju i privredu u budućnosti. Srbija je ozbiljna zemlja i ima svoju industriju kojoj će biti potrebne velike količine električne energije", rekao je Vučić novinarima u Parizu, gde boravi u dvodnevnoj poseti.
Negirao je da će jedna od tema razgovora u Parizu biti privatizacija Elektroprivrede Srbije ili bilo koje fabrike namenske industrije. "Nismo došli ništa da prodajemo, došli smo da kupimo ponešto", rekao je Vučić.
U Privrednoj komori Srbije preciziraju za Bloomberg Adriju da su francuske firme zainteresovane za saradnju i investiranje u oblasti energetike (za projekte izgradnje mini-hidrocentrala, kao i za investiranje u solarne elektrane i druge obnovljive izvore energije, npr. iz biomase), poljoprivrede, saobraćaja, naročito po modelu javno-privatnih partnerstava i koncesija, zaštite životne sredine, informaciono-komunikacionih tehnologija. Posebnu zainteresovanost pokazuju za učešće u projektima putnih i železničkih koridora 10 i 11, kao i za izgradnju metroa u Beogradu.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna robna razmena Srbije i Francuske prošle godine je bila dve milijarde evra i ista je kao i 2022. godine.
Izvoz robe u 2023. godini iznosi 833,4 miliona evra i beleži pad od šest odsto u odnosu na prethodnu godinu. Uvezena je roba u vrednosti od 1,1 milijardu evra, dok je deficit od 301,2 miliona evra još uvek na našoj strani. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 73,5 odsto.
Ukupna robna razmena Srbije i Francuske u 2022. godini iznosila je 1,9 milijardi evra, što je za 40 odsto više u odnosu na 2021. godinu. Ukupan izvoz u 2022. godini u robi iznosio je 832,5 miliona evra i beleži rast od 37 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
U Srbiji postoji 291 firma koja posluje sa francuskim kapitalom, među kojima su Schneider electric, Lafarge i drugi. U Privrednoj komori Srbije kažu da je Francuska visokosofisticirano, zahtevno tržište sa skoro 67 miliona stanovnika, čija teritorija obuhvata petinu površine Evrope. Takođe, ona je za srpske privrednike i svojevrstan prozor i iskorak u zemlje Severne Afrike. Bivše francuske kolonije, zemlje Magreba (Alžir, Tunis, Maroko) i dalje su jezikom, blizinom i trgovačkim vezama tradicionalno okrenute francuskom tržištu.
Bloomberg
"Tržište Francuske je potpuno otvoreno, ali sa izuzetno visokim tržišnim zahtevima zbog najšire moguće ponude i visoke konkurencije, te su ulaz na tržište, trajno prisustvo i razvoj na njemu uslovljeni ne samo kvalitetom proizvoda ili usluge već i dobrim poznavanjem privrednog ambijenta i poslovne kulture", navode u PKS.
Smrznuto voće šansa za Srbiju
Srbija je najveći izvoznik prerađene maline, kupine i višnje u Francusku. Vodeća roba je malina, sa 10 odsto učešća u izvozu Srbije u Francusku u 2021. Srbija nastoji da podigne kapacitete za preradu voća, povrća i mesa, za šta postoji interes i francuskih investitora, u cilju povećanja proizvodnje finalnih proizvoda i ulaska naših proizvođača u mrežu međunarodnih trgovinskih lanaca i dobavljačke lance velikih svetskih kompanija.
Depositphotos
Takođe, na francusko tržište srpske kompanije izvoze pneumatike, proizvode drvne industrije (od nameštaja od punog drveta do ekoloških kuća od drveta), delove za automobile itd. To su, uz poljoprivredno-prehrambenu industriju i IKT, ključni sektori za povećanje izvoza Srbije i smanjenje trgovinskog deficita.
"Potencijal privredne saradnje je i u prehrambenoj i u tekstilnoj industriji (kako kroz izvoz gotovih proizvoda, tako i u proizvodnim kooperacijama i doradnim poslovima), te IT industriji i sektoru novih tehnologija. Postoji interes brojnih francuskih kompanija za projekte vezane za termocentrale (Alkom, Mekamidi, SARL 2E), za projekte izgradnje mini-hidrocentrala, kao i za investiranje u solarne elektrane i druge obnovljive izvore energije (iz biomase) i potencijalnu saradnju i investicije u oblasti retkih metala i njihove prerade.
.webp){kind=icon}
