Novi rok lidera Zapadnog Balkana za otvaranje granica za radnike

Od 1. marta trebalo bi da stupi na snagu potpuno slobodno tržište rada u zemljama Otvorenog Balkana - Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji, a danas će u Skoplju biti potpisana dva sporazuma, iako je više puta do sada najavljivano i odlagano. Poslednja najava je bila je jun prošle godine. Do sada je profunkcionisao samo slobodan protok robe i zajednička naplata putarine između Srbije i Severne Makedonije.

Beta/Boris Grdanoski

 

Srbija ubedljivo prednjači u primeni Inicijative "Otvoreni Balkan". Jedina je potpuno uklonila inspekcijske kontrole sa granice. Takođe, Srbija je ukinula veterinarske takse i naknade, dok su sve tri zemlje sprovele mere na prihvatanju laboratorijskih analiza.

"Otvaranje tržišta rada za nas je velika i važna vest i mislim da će umnogome da doprinese stvaranju boljeg poslovnog ambijenta i za domaće i za strane kompanije, prevazilaženju problema sa nedostajućom radnom snagom", rekao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, koji prisustvuje na sastanku Zapadni Balkan - EU.

 

Prema njegovim rečima, to znači pravljenje tržišta radne snage koje nije 6,7 miliona stanovnika (samo Srbija), već oko 11 miliona sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

Srbija bi novac iz evropskog Plana za rast ZB mogla da dobije već u maju ili početkom juna.

"Ukoliko budemo uspeli da do aprila usvojimo i legislativu, što znači da bi bilo važno da parlament izabere vladu što se nas tiče najkasnije, iako to nije ustavni okvir, do 15. marta i da probamo do kraja marta da izglasamo važne zakone, da bi u aprilu mogli oni da donesu u Evropi određene odluke, tako da bi prvo raspoređivanje tog novca moglo da bude već u maju ili početkom juna", rekao je Vučić u izjavi za medije.

Dodao je da bismo tako dobili novac pre izbora u EU koji su 9. juna. Vučić je naveo da je sinoć u Skoplju održan sastanak lidera zemalja Otvorenog Balkana. Naglasio je da je važno što su predstavnici zemalja Zapadnog Balkana izrazili želju da se formira zajedničko regionalno tržište i da bi to značilo da se poštuju četiri slobode - sloboda kretanja robe, kapitala, ljudi i usluga.

Zeleni koridori važni za region

Smatra da je važno da region bude povezan, da funkcionisanje tzv. zelenih traka na prelazima ima najveći značaj za Zapadni Balkan, i poručio da će kada je reč o zajedničkom regionalnom tržištu Srbija biti otvorena za sve ideje i spremna da ih realizuje.

"Za nas su važnije zelene trake od jedinstvene evropske platne zone (engl. Single European Payment Area), što je takođe važno. Ne zanemarujem niti potcenjujem značaj SEPA, ali su za nas zelene trake od najveće važnosti. To će biti od velike koristi u stvaranju boljeg poslovnog okruženja za sve nas, za naše ljude, ali i za sve ostale koji bi želeli da ulažu u ovaj region", rekao je Vučić na sastanku o evropskom Planu rasta za Zapadni Balkan. Vučić je izrazio uverenje da zemlje ZB neće politikom kočiti saradnju ili sprovoditi mere jedna protiv druge.

Beta/Boris Grdanoski

 

Ocenio da je zabrana prodaje srpske robe na Kosovu i Metohiji, kao i najava ukidanja platnog prometa Prištine sa Srbijom, histerični napad na srpski narod na KiM i da je sa pomoćnikom državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja James O'Brien razgovarao o tome.

"Uvek ćemo biti uz svoj narod, trudićemo se, tražićemo i nalazićemo odgovore", poručio je Vučić. Dodao je da od 2021. godine 10 važnih dogovora i inicijativa nije moglo da bude usvojeno u CEFTA, zahvaljujući tome što jedna članica to blokira.

"Ajde pogodite ko je to. Svi drugi saglasni, svi hoće, ali ono što je važno što je je rekao O'Brien danas, a to je onaj ko zaustavlja druge, u narednom periodu, uz vrlo striktan i strog pristup, zaustavljaće u stvari sebe. Tako da ja mislim da je to važan poruka i nadam se da će se to promeniti", rekao je Vučić.

Kovačevski: BDP da se udvostruči 

Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski rekao je da je diskusija tokom skupa Zapadni Balkan i Evropska unija bila posvećena planu rasta Zapadnog Balkana, koji su svi prepoznali kao odličnu priliku za pristup jedinstvenom evropskom tržištu, sredstvu za brz napredak u procesu pristupanja, kao i izuzetno važnu stvar za ekonomski razvoj regiona i postizanje evropskog životnog standarda.

On je rekao da je sveobuhvatni plan rasta do sada najozbiljniju političku potvrdu dobio od Evropske unije, jer ima konkretan plan za efikasnu evropsku integraciju Zapadnog Balkana. Kovačevski je rekao da bi BDP za zemlje Zapadnog Balkana po glavi stanovnika trebalo da se odvoji od prosečnih 6.000 evra po glavi stanovnika u regionu na prosečnih 12.000 evra po glavi stanovnika u narednih 10 godina.

Beta/Boris Grdanoski

 

"Danas smo se fokusirali na dva od četiri stuba plana rasta za Zapadni Balkan, odnosno jedinstveno regionalno tržište i jedinstveno evropsko tržište, iz više razloga. Pre svega, lično smatram da su ova dva stuba do sada bila malo zanemarena u javnosti. Drugo, igraju ključnu ulogu u oslobađanju privrednog potencijala regiona. Otvoriće vrata lokalnim preduzećima i radnicima u regionu i Evropi, a istovremeno će region učiniti privlačnijim za evropske i svetske investitore. Treće, usvajanjem i implementiranjem standarda Evropske unije, ujedinjeno regionalno tržište će delovati kao polazna tačka za jedinstveno evropsko tržište", rekao je Kovačevski.

 

Smatra da se razvojem i širenjem regionalnog tržišta očekuje rast ovih ekonomija za oko 10 odsto. "Zato smo danas ponovo potvrdili našu posvećenost unapređenju četiri slobode kretanja kapitala, roba, usluga i ljudi za sve naše građane. Važno je da građani čuju da imamo konkretan plan kako da ojačamo naše ekonomije, da poboljšamo životni standard građana, da obezbedimo stabilan i razvijen region. Važno je da čuju da imamo konkretnu podršku evropskom oporavku", rekao je on. Dodao je usvojena zajednička deklaracija kojom se lideri Zapadnog Balkana obavezuju da će se založiti za razvoj država po evropskim standardima. "U zajedničkoj deklaraciji istakli smo veliki značaj saradnje svih nas u regionu kao strateškog saveza država Zapadnog Balkana", rekao je on

O'Brien o stvaranju jedinstvene platne zone

Pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja James O'Brien je istakao stvaranje jedinstvene evropske platne zone što bi donelo uštedu od oko pet odsto svaki put kada se obavlja transfer novca u regionu i izvan njega i takozvanih 'zelenih koridora' – termin koji se odnosi na prioritetne puteve za prevoz važnih roba. 

''Smanjenje troškova transfera novca može da uštedi oko 500 miliona evra, odnosno otprilike pet odsto po transakciji transfera. To je veliki iznos za pojedinca ili za mali biznis koji pokušava da poraste'', rekao je on.

Beta/Boris Grdanoski

 

O'Braien je podsetio da su nedavna istraživanja pokazala da kamioni provode više od 80 odsto svog vremena čekajući na graničnim prelazima širom Zapadnog Balkana. "Nemoguće je tako voditi posao koji zavisi od prelazaka preko granica. Uvođenje zelenih koridora omogućilo bi zemljama regiona da lako funkcioniše promet radne snage i preduzetništva ne samo ovde, već i u Evropi. To bi dovelo i do smanjenja troškova", naveo je O'Brien.

Pomoćnik sekretara je istakao da će zemlje Zapadnog Balkana kako budu sprovodile reforme dobijati pristup jedinstvenom evropskom tržištu koje je, kako je rekao, veoma bogato, i čiji predstavnici jedva čekaju da sarađuju sa privrednicima na Zapadnom Balkanu. Naveo je da nijedna od zemalja Zapadnog Balkana neće moći da uloži veto protiv druge kada je reč o ovim inicijativama i istakao da je svaka od zemalja odgovorna za sopstvene reforme i rad sa susednim zemljama.

''Zemlje koje usvoje inicijative će brže doći do koristi i neće morati da nju čekaju ako nije rešen neki problem koji nije povezan s inicijativom. Svako će nositi odgovornost. Lideri će se redovno sastajati i rešavati bilo kakve nesuglasice koje budu ostale. S takvim fokusom, EU procenjuje da će biti više novca u džepovima građana već ove godine, i što se tiče investicija EU, i što se tiče pristupa jedinstvenom tržištu EU'', rekao je O'Brien.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar