Građevinska agonija: 60 odsto investitora u Srbiji gubi novac jer dozvole kasne

Ono što svi znamo zvanično je potvrdila i Državna revizorska institucija: gradovi i opštine u Srbiji masovno prekoračuju rokove za izdavanje građevinskih dozvola. Preciznije, u 59 odsto slučajeva nisu poštovani rokovi za izdavanje ovog dokumenta, što ukazuje da bi se gradilo mnogo više da se radilo kako treba. Uprkos lošim rezultatima, nije podneta nijedna prekršajna prijava protiv nadležnih.

DRI je nedavno objavila rezultate revizije svrsishodnosti izdavanja građevinskih dozvola od 1. januara 2021. do 30. juna 2023. godine u Beogradu, Novom Sadu i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Prekoračeni su rokovi za 25.520 zahteva. U Beogradu u 92 odsto slučajeva, a Novom Sadu i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u 85 odsto slučajeva nisu izdali građevinske dozvole na vreme.

Iako su prema Zakonu o planiranju i izgradnji rokovi za izdavanje dozvola pet radnih dana, prema izveštaju DRI, prosečni rokovi u praksi su znatno duži, a u pojedinim slučajevima reč je o mesecima.

Prosečan broj dana za dodelu lokacijskih uslova u 2021. godini bio je 21 dan, u 2022. godini 27 dana, da bi prošle godine prosečno vreme za izdavanje lokacijskih uslova došlo do 29 dana, skoro šest puta više od zakonom propisanog.

Za građevinske dozvole nadležni su bili nešto ažurniji pa je u 2021. godini bilo potrebno u proseku 11 dana, da bi to bilo produženo na 14 dana u prošloj godini.

Za upotrebnu dozvolu trebalo je čekati 14 dana pre tri godine, a da bi se u 2023. to popelo na 19 dana.

DRI je zaključila da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u periodu koji je obrađivala revizija nije preduzelo sve mere u cilju skraćenja i pojednostavljenja postupka u delu izrade planskih dokumenata.

Takođe, jedan od zaključaka jeste da nadležni organi nisu dovoljno efikasno sprovodili postupak objedinjene procedure, zbog čega je dolazilo do prekoračenja propisanih rokova u rešavanju po zahtevima za lokacijske uslove, građevinske i upotrebne dozvole.

Utvrdili su i da se nije radio nadzor nad sprovođenjem postupka izdavanja dozvola, s obzirom da ni APR, ni registrator Centralne evidencije objedinjenih procedura, ni registratori Ministarstva, Beograda i Novog Sada nisu podnosili zahteve za pokretanje prekršajnog postupka u slučajevima prekoračenja propisanih rokova.

Prema zakonu za izdavanje kako lokacijskih uslova, tako i građevinskih i upotrebnih dozvola, MGSI je u obavezi da ih izda u roku od pet radnih dana od podnošenja zahteva.

DRI je utvrdila da je MGSI u izdavanju lokacijskih uslova prekoračilo rok u 65 odsto zahteva, kod građevinskih dozvola u 85 odsto i kod upotrebnih dozvola kod čak 87 odsto predmeta.

Na dozvolu se čeka i 387 dana

Najveće kašnjenje Ministarstva kod odobravanja lokacijskih uslova bilo je 92 kalendarska dana, dok je kod građevinskih dozvola investitor najduže čekao čak 387 dana na izdavanje dozvole.

Kod upotrebnih dozvola najduža obrada zahteva trajala je 346 radnih dana.

Kako je DRI utvrdio u ovom periodu, beogradska administracija je prekoračila rok u rešavanju po zahtevima za lokacijske uslove u 81 odsto, za građevinske dozvole u 92 odsto i za upotrebne dozvole u neverovatnih 97 odsto predmeta. Beograd je, odlučujući o lokacijskim uslovima u jednom slučaju, zakasnio čak 511 kalendarskih dana.

Depositphotos

 

Kod građevinskih dozvola od ukupno 1.554 zahteva, u 1.430 predmeta prekoračen je rok za rešavanje, a kod svega 124 predmeta rešenje je doneto u zakonskom roku. Najduža obrada zahteva trajala je 354 radna dana.

Kod upotrebnih dozvola je situacija najdramatičnija i od 1.381 zahteva samo u 48 predmeta je ispoštovan zakon. Najduža obrada zahteva trajala je neverovatna 504 radna dana, što je skoro pa dve cele godine.

Nadležni organi su kašnjenja pravdali situacijom oko kovida 19, smanjenjem broja zaposlenih, otežanim uslovima za rad, prekid u radu CEOP-a (Centralna evidencija objedinjenih procedura) usled kojih dolazi do znatno sporije obrade predmeta.

U Novom Sadu kod lokacijskih uslova kašnjenja su zabeležena u 87 odsto predmeta, sa maksimalnim kašnjenjem od 267 kalendarskih dana. Kod građevinskih dozvola kašnjenje je bilo u 85 odsto predmeta sa najdužom obradom zahteva od 452 radna dana. Kod upotrebnih dozvola 85 odsto dozvola je izdato sa kašnjenjem, a najveće je bilo 273 radna dana.

"Efikasnije postupanje nadležnih organa prilikom izdavanja dozvola za izgradnju i korišćenje objekata, kao i primenjivanje kaznene politike u slučajevima prekoračenja rokova, dovešće do unapređenja uslova za gradnju objekata u Srbiji”, zaključuju revizori.

Ovo je bio jedan od razloga da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture promeni propise i u junu su usvojene izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je predviđeno unapređenje elektronskog sistema (CEOP) za izdavanje građevinskih dozvola.

Zakonodavac procenjuje da će za 15 odsto skratiti vreme za izdavanje potrebnih dokumenata i dovesti do povećanja broja izdatih građevinskih i upotrebnih dozvola. Posledično, navedeno skraćenje dovešće do povećanja broja izdatih građevinskih dozvola na godišnjem nivou za oko 5.250 dozvola, dok će se broj izdatih upotrebnih dozvola povećati za oko 630. Povećan broj izdatih građevinskih dozvola dovodi do povećanja obima građevinskih radova za oko 1,2 miliona kvadratnih metara.

Prema projekciji MGSI, prosečan broj izdatih građevinskih dozvola dnevno biće 134, a godišnje 34.938.

Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je tokom novogodišnjih praznika izjavio da je direktna posledica izmena zakona, na primer, to što su u julu prošle godine izdate 2.682 građevinske dozvole. To je za 13,16 odsto više nego u istom mesecu 2022. godine.,

Prema njegovim rečima, u trećem kvartalu 2023. zabeležen je porast vrednosti izvedenih radova u Srbiji od 19,3 odsto u odnosu na treći kvartal 2022. godine.

"Broj građevinskih dozvola koje smo izdali je direktna posledica izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji. Tim zakonom smo uveli dosta skraćenih procedura, strože rokove, odnosno kazne za one iz državnih organa koji ne izdaju na vreme dozvole. Informaciju o lokaciji prebacili smo da mogu da izdaju i ovlašćeni notari, što nije bio slučaj ranije. Omogućili smo da Republika može da preuzme svaki predmet u kojem postoji čekanje administracije", rekao je Vesić.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar