Tendencija povećanja broja izdatih građevinskih dozvola započeta u januaru, nastavljena je u februaru, posle pada krajem prošle godine. Primećuje se oporavak stanogradnje, prvenstveno u Beogradu, budući da je prošle godine infrastruktura bila nosilac građevinske aktivnosti.
U februaru je izdato 1.797 građevinskih dozvola, što je za 0,6 više u odnosu na isti period prethodne godine. Od ukupnog broja izdatih dozvola, 80,5 odsto dozvola se odnosi na zgrade, a 19,5 odsto na ostale građevine, saopštio je u ponedeljak Republički zavod za statistiku.
Ako se posmatraju samo zgrade, 77,2 odsto dozvola izdato je za stambene, a 22,8 odsto za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (65,8 odsto).
Opširnije
Zemljište koje je čekalo konverziju donosi 90 miliona evra investicija
Otvara se prostor za gradnju 1,2 miliona kvadratnih metara.
09.04.2024
BDP u poslednjem kvartalu 2023. nosili poljoprivreda i građevinarstvo
Poljoprivreda rasla 7,7 odsto
29.02.2024
Građevinarstvo raste dvocifreno, ali stanogradnja pada
Najveća građevinska aktivnost u regionima južne i istočne Srbije
09.02.2024
Građevinske dozvole na krilima Beograda porasle za petinu
Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti - 40 odsto
15.01.2024
Duplo više građevinskih dozvola u oktobru nego u januaru
Prijavljena je izgradnja 3.086 stanova
15.12.2023
Inače, nedavno je objavljeno da je podneto 2.169 zahteva za konverziju zemljišta i da svaki četvrti namerava da gradi stambeno-poslovne objekte. Tako da je realno da se u narednim mesecima može očekivati još više zahteva za izdavanje dozvola.
Prema dozvolama izdatim u februaru 2024, prijavljena je izgradnja 3.370 stanova, s prosečnom površinom od 66,9 kvadratnih metara.
Predviđena vrednost radova novogradnje u februaru 2024. iznosi 77,1 odsto od ukupno predviđene vrednosti radova. Najviše će se graditi u Beogradskoj oblasti, 37,6 od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Južnobačka oblast (10,6 odsto), Zlatiborska oblast (6,2 odsto), Južnobanatska oblast (4,6 odsto), Šumadijska oblast (4,2 odsto) i Srednjobanatska oblast (četiri odsto), dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,2 odsto do 3,8 odsto.
Ukupan broj izdatih dozvola u januaru 2024. veći je za tri odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Broj izdatih dozvola za zgrade veći je za 10,7 odsto, dok je broj izdatih dozvola za ostale građevine manji za 22,4 odsto.
U mesečnom statističkom biltenu navodi se da je broj stanova u januaru 2024. godine, u odnosu na isti period 2023, prema izdatim građevinskim dozvolama, manji za 41,4 odsto.
Vrednost izvedenih građevinskih radova porasla je prošle godine za 10,1 odsto u stalnim cenama u odnosu na isti period prethodne godine. Nosilac građevinske aktivnosti bila je infrastruktura, budući da je vrednost izvedenih radova na zgradama u stalnim cenama smanjena za 2,9 odsto, dok je na ostalim građevinama povećana za 17,9 odsto.
Stanogradnju je verovatno usporio pad tražnje, koji je smanjen za trećinu 2023. godine. U Beogradu, prvi put posle dužeg vremena, prosečna cena novosagrađenih stanova je pala u četvrtom kvartalu 2023. godine sa 2.300 evra, na 2.220 evra međugodišnje. To su pokazali podaci Republičkog geodetskog zavoda, što je nagoveštaj tendencije pada koji očekuju analitičari Bloomberg Adrije u ovoj godini.
Ipak, prvenstveno zahvaljujući javnim ulaganjima, doprinos građevinarstva BDP-u Srbije iznosio je prošle godine oko 5,5 odsto BDP-a.