Srbija u 2023: Povratak Miroslava Miškovića na velika vrata

Srbija će ove godine, možda prvi put, prestići EU po visini privrednog rasta u jednoj godini. Ostaće zabeleženo da je naša zemlja imala rast BDP-a od 2,5 odsto, dok je prosek EU oko 0,6 odsto. Evropu smo predvodili i po inflaciji, a u novembru nam je pripalo neslavno prvo mesto. Očekuje se da će prosečna inflacija u Srbiji u 2023. godini biti oko 12,4 odsto, što predstavlja treću najvišu inflaciju u Evropi, posle Mađarske i Turske.

Evropski rekorderi smo bili i po poskupljenju hrane, a cene pojedinih prehrambenih proizvoda, uglavnom povrća i mlečnih proizvoda, međugodišnje su rasle više od 40 odsto. Do toga je dovela inflacija pohlepe proizvođača i trgovaca, a Narodna banka Srbije u jeku borbe sa inflacijom obavestila je javnost da su trgovačke marže jedne grupe maloprodajnih lanaca bile veće za 36,6 odsto u odnosu na 2019.

Na tržištu rada u 2023. godini, posmatranoj kao celina, nije bilo značajnijih promena. Stopa nezaposlenosti u prva tri kvartala iznosila je u proseku 9,6 odsto, što je identično kao u istom periodu prethodne godine.

Dolazak dve značajne ličnosti iz sveta biznisa uzburkao je javnost u Srbiji. Do kraja nisu razjašnjeni motivi njihovih poseta, ali smo svakako bili polaskani boravkom planetarno popularnih biznismena. Najpre se letos u Beogradu misteriozno pojavio Jack Ma,osnivač Alibabe, a na društvenim mrežama je objavljen snimak iz prestižnog beogradskog kabare kluba "Lafayette" na kome se vidi vidno raspoložen milijarder. Potom je u jeku predizborne kampanje u završnici godine kompjuterski genije Steve Wozniak postao počasni državljanin Srbije. Iako medijski i te kako propraćen, dolazak suosnivača Applea Stevea Wozniaka nije prouzrokovao skoro nikakvu reakciju domaće IT zajednice.

Domaće privatne investicije

Domaću biznis scenu svakako je obeležio povratak na velika vrata Miroslava Miškovića, kojem je otvaranjem rekonstruisanog Sava centra i ukidanjem konverzije zemljišta otvoren put za niz investicija koje se mere stotinama miliona evra. 

Delta Holding Miroslava Miškovića otvorio je renovirani Sava centar, u koji je uložila 118 miliona evra. U završnici godine je za 8,1 milion evra kupila Belu lepoticu, nedovršenu poslovnu zgradu GP Rad, iz stečaja. Delta je najavila da će investirati 350 miliona evra u poslovno-stambeni kompleks u Bulevaru despota Stefana u Beogradu, a u nekretnine će uložiti više od 620 miliona evra do 2027. godine.

Srpska AIK banka, vlasništvo biznismena Miodraga Kostića, u 2023. preuzela je Eurobank Direktnu. Prema saopštenju grčke Eurobanke na Atinskoj berzi, vrednost transakcije je 280 miliona evra.

Na ovaj način završen je proces izlaska grčkih banaka sa našeg tržišta koji traje više od pet godina. Eurobanka u Srbiji se pre prodaje svog biznisa prvo spojila sa Direktnom bankom, koja je bila u vlasništvu dvojice srpskih biznismena Andreja Jovanovića i Bojana Milovanovića. Oni su 2016. godine kupili posrnulu Kredi banku od tadašnjih vlasnika slovenačke KBM banke.

MK Group je uložio 100 miliona evra u kompleks Petram Resort & Residences u Savudriji, u hrvatskom delu Istre. Najavio je da će u naredne tri godine investirati 380 miliona evra u turističke i "real-estate" projekte.

Ove godine su uložili 25 miliona evra u Palatu nauke, koja će biti zadužbina njenog osnivača Miodraga Kostića, koja je predata Elektrotehničkom fakultetu. Iz kompanije su najavili da će u naredne četiri godine uložiti 1,6 milijardi evra u obnovljive izvore energije.

Bloomberg Adria

Strane direktne investicije 

Strane direktne investicije su dostigle oko 4,5 milijardi evra, a najviše su ulagale nemačke kompanije, bez obzira na recesiju u matičnoj zemlji.

Nemački Continental Automotive Srbija, najveći dobavljač auto-delova koji već posluje u Subotici, otvorio je još jednu fabriku u Novom Sadu i uložio je 140 miliona evra. Otvorili su i razvojni centar, a u Srbiji ukupno zapošljavaju 3.000 radnika.

Japanski Nidec, jedan od najvećih svetskih proizvođača elektromotora, otvorilo je takođe u Novom Sadu dve fabrike, Nidec Electric Motor Serbia, proizvođača električnih motora za automobile, i Nidec Elesys Europe d.o.o., koja proizvodi elektronske uređaje za kontrolu upravljanja, kočenja i drugih sistema u automobilima. Investicija vredi 250 miliona evra, a narednih godina trebalo bi da dostigne 800 miliona evra.

Nemačka kompanija ZF, koja u Pančevu proizvodi električne pogonske sisteme, kao i menjače i mikroprekidače za vozila, investirala je 238 miliona evra u drugi proizvodni pogon u ovom gradu. Nova fabrika je namenjena za elektronske komponente za hibridna vozila, kao i za vozila premijum i sportske klase koja pokreću električne baterije i sagrađena je tako da ima nultu emisiju CO2. Osim toga, otvorili su i istraživačko-razvojni centar. ZF u Srbiji Zapošljava 1.845 radnika.

ZF Grupa   Istraživačko-razvojni centar

Državna HIP Petrohemija, najveći proizvođač petrohemijskih proizvoda u Srbiji i značajna kompanija hemijske industrije u jugoistočnoj Evropi, zvanično je prešla u ruke Naftne industrije Srbije. Obaveza NIS-a je da dokapitalizuje kompaniju u visini od 150 miliona evra i izgradi postrojenje za proizvodnju polipropilena kapaciteta od najmanje 140.000 tona godišnje.

Nemačka kompanija Wacker Neuson, koja se bavi proizvodnjom građevinskih mašina i celokupne mašinske opreme za građevinsku industriju, otvorila je fabriku u Kragujevcu u koju je investirala 25 miliona evra.

Nemačka kompanija Hansgrohe otvorila je u Valjevu fabriku sanitarne opreme, u koju je uložila 85 miliona evra i zaposliće 1.000 ljudi.

Francuski Capgemini, globalni lider u pružanju poslovnih i tehnoloških konsultantskih usluga, kupio je srpsku kompaniju HDL Design House, koja se bavi dizajniranjem i verifikacijom silicijumskih čipova. Cilj ovog strateškog koraka je da ojača kapacitete Capgeminija u oblasti poluprovodnika u regionu i unapredi globalno inženjersko znanje o silicijumu.

Kompanija Flutter Entertainment najavila je kupovinu početnog udela od 51 odsto u MaxBetu, drugom po veličini operateru za sportsko klađenje i organizaciju igara na sreću u Srbiji za 141 milion evra.

Hemofarm Stada je investirao više od 36 miliona evra u 2023, a za naredni period je već predviđeno dodatnih 100 miliona evra. Planirana investicija će, kako obećavaju, od fabrike u Vršcu napraviti megafabriku, čak i u svetskim okvirima.

Slovački InoBat planira u Srbiji da gradi gigafabriku za proizvodnju i reciklažu baterija za električne automobile u koju bi trebalo da uloži 2,3 milijarde evra.

Britanski proizvođač održive ambalaže DS Smith Packaging objavio je da će uložiti 16 miliona evra u svoju proizvodnu lokaciju u Kruševcu, što će povećati kapacitet za 25 odsto.

Kineski Zijin je najavio dodatna ulaganja u "Čukaru Peki" od oko 3,8 milijardi dolara. Kineska kompanija Shanghai Fengling Renewable, koja je strateški partner Zijin Mining, vlasnika RTB "Bor", najavila je investiciju od dve milijarde evra u naredne tri godine u OIE. 

Državne investicije

Srbija je dobila organizaciju izložbe EXPO 2027. Borila sa Španijom, Argentinom, Tajlandom i Minesotom. Tema ove specijalizovane izložbe koja će ugostiti oko dva ili tri miliona posetilaca biće "Igra(j) za čovečanstvo - sport i muzika za sve". Planirano je ulaganje od oko milijardu evra za izgradnju novog sajma koji će biti premešten u Surčin, izložbenih paviljona i stadiona, kao i izgradnja oko 100 hotela i 1.500 stanova. Očekuje se da će ukupno biti uloženo 12 milijardi evra, a ekonomski efekat od četiri miliona posetilaca oko 1,1 milijardu evra.

Počela je izgradnja BIO4 kampusa, koji će objediniti biomedicinu, biotehnologiju, biodiverzitet i bioinformatiku i biće jedinstven u ovom delu Evrope. Država ulaže 450 miliona evra u nameri da spoji nauku, brojene fakultete i institute u razvoju inovacija.

Telekomunikacije

Emiraćani su ove godine preuzeli Yettel. Kompanija Emirates Telecommunications Group Co. iz Abu Dabija pristala je da kupi kontrolni udeo u imovini PPF Telekom grupe u Bugarskoj, Mađarskoj, Srbiji i Slovačkoj za 2,15 milijardi evra.

Građevinarstvo

Rast cena stanova je usporio na oko osam odsto, ali ni približno padu tražnje, koja je manja za oko 30 odsto. Narodna banka Srbije je ograničila kamate na kredite, koje su u tom trenutku bile 6,5 odsto. U narednim godinama se može očekivati veća ponuda stanova jer je 2023. konačno ukinuta konverzija zemljišta, odnosno plaćanje naknade za sticanje svojine na zemljištu, što bi trebalo da oslobodi oko 5.000 lokacija za gradnju.

Saobraćaj

Ove godine  je pušteno u saobraćaj oko 50 kilometara auto-puteva. Otvorene su dve deonice na Moravskom koridoru od 26,7 kilometara, auto-put Šabac - Ruma dug 21 kilometar, kao i 5,5 kilometara Auto-puta mira. Otvorena je takođe Obilaznica oko Beograda, što praktično znači završetak koridora 10,  posle 33 godine.

Nova stanična zgrada železničke stanice Prokop otvorena je posle pet decenija na Dan oslobođenja Beograda.

Na Aerodromu "Nikola Tesla" je otvorena nova pista u koju je uloženo 92 miliona evra. Na aerodormu su zbog kašnjenja letova i gubljenja prtljaga uvedena tri nova operatera, a koncesionar Vinci je najavio da se više neće baviti zemaljskim opsluživanjem putnika.

Bloomberg Adria

 

Država je postala vlasnik Air Serbije, preuzimanjem preostalog udela od 16,4 odsto od Etihad Airwaysa iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Etihad skoro pet godina nije bio aktivan u Air Serbiji. Država je za vreme pandemije virusa korona dokapitalizovala ovu kompaniju dva puta: najpre 2020, a potom 2022. godine, tako da je to bio logičan sled događaja.

Energetika

Elektroprivreda Srbije je ove godine preokrenula trend poslovanja. Profit EPS-a u prvih devet meseci ove godine je iznosio 87,4 milijarde dinara, dok je prošlu godinu završio u minusu od 73,7 milijardi dinara.

Usledile su i organizacione promene. EPS od ove godine posluje kao zatvoreno akcionarsko društvo, a u Nadzornom odboru se nalaze i stručnjaci iz Norveške. Konkurs za izbor generalnog direktora raspisan je u avgustu, ali još nije okončan.

Gasni interkonektor između Srbije i Bugarske početkom decembra pušten je u rad, čime je, pored gasovoda Balkanski tok, obezbeđen još jedan pravac snabdevanja tim energentom i povećana energetska sigurnost građana i privrede. Kapacitet mu je 1,8 milijardi kubnih metara gasa, što čini oko 60 odsto sadašnjih potreba Srbije za tim energentom koji će dolaziti iz različitih izvora - Azerbejdžana, Kaspijskog regiona, kao i preko terminala za tečni prirodni gas (LNG) u Aleksandropolisu u Grčkoj.

Srbija je sa Mađarskom potpisala sporazum o gradnji naftovoda od mesta Alđe do Novog Sada, čime će se povezati sa naftovodom "Družba", najdužim na svetu, koji se proteže na 4.000 kilometara između Rusije i Nemačke. Izgradnja naftovoda Mađarska - Srbija proglašen je prioritetnom investicijom i trebalo bi da počne da se realizuje krajem sledeće godine i završi u roku od 12 do 24 meseca.

Trgovinski sporazum sa Kinom

Srbija i Kina potpisale su u oktobru u Pekingu Sporazum o slobodnoj trgovini koji će obuhvatiti potpuno ili postepeno ukidanje carina za 10.412 srpskih i 8.930 kineskih proizvoda. Sporazum bi trebalo da stupi na snagu pre juna 2024. godine. To je prvi sporazum o slobodnoj trgovini koji je Kina potpisala sa nekom zemljom iz centralne i istočne Evrope, čime je Srbija postala 29. država sa kojom Kina ima takav ugovor. Trgovinski dogovor podrazumeva da će za više od 60 odsto robe na listi carine biti potpuno ukinute kada ugovor stupi na snagu. Za više od 16 odsto proizvoda sa liste carinske tarife postepeno će se ukidati i biće ukinute za pet godina. Gotovo 10 odsto proizvoda obe strane za 10 godina će se izvoziti potpuno bez carina, oko četiri odsto za 15 godina.