Srbija sa Zijin Miningom potpisala ugovor vredan 3,8 milijardi dolara

U kineskom gradu Sjamenu u subotu su potpisana dva memoranduma o razumevanju između predstavnika Srbije i kineske kompanije Zijin Mining, a koji potvrđuju raniju najavu da ta kompanija širi svoje poslovanje u Boru.

Kako je saopšteno iz Ministarstva rudarstva i energetike, potpisani su Memorandum o razumevanju o razvoju donje zone rudnika bakra i zlata "Čukaru Peki", koji predviđa investiciju od 3,8 milijardi dolara uz primenu najviših ekoloških standarda, kao i Memorandum o razvoju solarne elektrane od 300 megavata za potrebe kompanije.

Memorandume je ispred Srbije potpisala ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović, a u okviru Investicione konferencije "One China One Serbia", koja se održava u okviru 23. Kineskog međunarodnog sajma za investicije i trgovinu - "CIFIT 2023", na kojem je naša zemlja počasni gost.

"Zahvaljujući današnjem Memorandumu, koji podrazumeva 3,8 milijardi dolara novih investicija, Srbija će se svrstati među najveće evropske proizvođače bakra i vodeće proizvođače zlata, ali i stvoriti mogućnost za dodatne investicije, naravno uz obavezu primene najviših standarda životne sredine. Takođe, investicija Zijin Mininga u solarnu elektranu vrednu 200 milona dolara, omogućiće sinergiju obnovljivih izvora energije i rudarstva, kao i bolju zaštitu životne sredine, jer će se smanjiti upotreba energije iz uglja i fosilnih goriva", poručila je ministarka.

Ministarka Đedović sa predstavnicima kineske kompanije Zijin Mining (MRE)

Ministarka je istakla da je kompanija Zijin Mining jedan od stubova saradnje Srbije i Kine i naglasila da današnjim memorandumima počinje nova era još boljih odnosa.

Đedović je pozvala i druge kompanije iz Kine da ulažu u Srbiji i navela da je naša zemlja stekla reputaciju "zvezde u usponu“ u svetu stranih direktnih investicija, jer su od 2012. do 2022. godine uvećane za više od četiri puta, sa milijardu na 4,4 milijarde dolara. Dodala je da Srbija i sada u uslovima svetske krize nastavlja trend privrednog rasta, uprkos usporavanju evropske privrede.

"Imajući u vidu izazove energetske tranzicije, energetske krize, potrebe za novim proizvodnim kapacitetima i rastuće potrebe za mineralnim sirovinama, očekujemo da energetika i rudarstvo budu jedan od pokretača privrednog rasta i razvoja Srbije u narednoj deceniji", rekla je Đedović.

Zijin Mining u Boru (Zijin Mining)

Ukazala je da je za ostvarenje ciljeva održivog razvoja Srbiji potrebno oko 15 milijardi evra investicija u energetiku, pre svega u obnovljive izvore energije, reverzibilne hidroelektrane i gasne elektrane, kao i značajna ulaganja u razvoj prenosne i distributivne mreže i gradnju gasnih interkonektora ka susednim državama.

"Rudarstvo je sektor koji prednjači u rastu industrijske proizvodnje u Srbiji i beleži rast od 22 odsto u 2022. godini u odnosu na 2021, čemu je u značajnoj meri doprinela i kompanija Zijin koja zapošljava oko 7.700 ljudi u našoj zemlji. Srbija je bogata nekim od kritičnih minerala, što predstavlja jedinstvenu priliku u 21. veku, a naš cilj je da mineralno bogatstvo koje imamo koristimo na racionalan, odgovoran, efikasan i održiv način, zarad budućih generacija“, izjavila je ministarka.

Tokom posete Kini, ministarka će obići i rudnik i topionicu kompanije Zijin Mining u gradu Šanghang Kounti.

Ulaganje najavljeno pre dve nedelje

Da kineska kompanija Zijin Mining Group razvija planove za proširenje rudnika bakra i zlata u istočnoj Srbiji, najavljeno je krajem avgusta na konferenciji za novinare koju su vlasnici kompanije organizovali u Boru.

"To su ogromne rezerve, koje zahtevaju dodatnu infrastrukturu, dodatna ulaganja od oko 3,5 do 3,8 milijardi dolara", rekao je tada Branko Rakočević, visoki srpski zvaničnik u rudniku, koga je kineska kompanija ovlastila da razgovara sa novinarima. Reč je o iznosu koji bi bio uložen u narednih desetak godina.

Bloomberg

Kompanija je otvorila rudnik bakra i zlata "Čukaru Peki" pre skoro dve godine, sa investicijom od 678 miliona dolara koja joj je omogućila da dostigne rezerve u dubini od nekoliko stotina metara. Sada želi da izbuši skoro dva kilometra kako bi na najbolji način iskoristila imovinu stečenu tokom preuzimanja.

"Čukaru Peki" se nalazi u gradu Boru, gde se više od jednog veka kopaju bakar, zlato i srebro. Veruje se da donja zona rudnika, na dubini većoj od 460 metara, sadrži 2,2 miliona tona bakra, više nego gornja zona. Smatra se da je sadržaj zlata manji u dubljim zonama.

Gornja zona bi mogla da potroši kapacitete oko 2034. godine, dok bi dublje operacije mogle da počnu za sedam do 10 godina, smatra Rakočević. Zijinovi dugoročni planovi za tu lokaciju uključuju izgradnju puteva i proširenje objekata za snabdevanje električnom energijom i plovnih objekata, rekao je on.

Procenjeni resursi rude bakra i zlata u Srbiji iznose oko 3,6 milijardi tona, od toga čak 2,3 milijarde tona leži samo u rudniku "Čukaru Peki".

Zijin Mining najveći izvoznik iz Srbije

Iako je otvorena pre nešto manje od dve godine, kompanija Zijin Mining je nakon samo šest meseci postojanja postala najveći izvoznik iz Srbije i od tada predvodi tu listu.

Podsetimo, prvi kvartal prošle godine, odnosno nakon samo šest meseci rada, kineska kompanija Zijin Mining završila je sa najvećim izvozom u zemlji od 276,8 miliona evra. U istom periodu u srpski budžet ta kompanija je uplatila 13,4 miliona evra naknade za korišćenje mineralnih sirovina.

Prema podacima Ministarstva finansija, u prvih sedam meseci ove godine ukupna vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika iznosila je 4,2 milijarde evra, a ponovo je na vrhu liste bio upravo Zijin Mining sa 631,2 miliona evra. Iza njega su takođe dve kineske kompanije Zijin Copper i HBIS.

Bakar važan za energetsku tranziciju

Širom sveta, kompanije i vlade se utrkuju u proizvodnji bakra koji se smatra ključnim za prelazak na zeleniju ekonomiju. Bakar se posebno koristi u turbinama na vetar, električnim mrežama i električnim vozilima.

Kina je najveći svetski snabdevač takozvanim kritičnim sirovinama, ali Evropska unija i SAD nastoje da povećaju domaće snabdevanje kako bi osigurale da ne zaostaju dalje u tranziciji.