Kineski Zijin Mining najveći izvoznik za samo šest meseci

Najveći izvoznik iz Srbije u prvom kvartalu ove godine bila je kineska kompanija koja je proizvodnju počela pre manje od godinu. 

Kineska kompanija Zijin Mining, vlasnik novootvorenog rudnika bakra i zlata "Čukaru Peki" kod Bora, završila je prvo tromesečje 2022. godine sa najvećim izvozom u zemlji od 276,8 miliona evra. U istom periodu u srpski budžet ta kompanija je uplatila 13,4 miliona evra naknade za korišćenje mineralnih sirovina.

Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike dostavljenim Bloomberg Adriji, od trećeg kvartala prošle godine, kada je rudnik počeo najpre probni rad, do 31. marta ove godine, Zijin Mining uplatio je po osnovu naknada ukupno 35,2 miliona evra.

S druge strane, investiranje u realizaciju projekata u "Čukaru Peki", zaključno sa martom ove godine, koštalo je Zijin Mining 373,5 miliona evra.

Procenjeni resursi rude bakra i zlata u Srbiji iznose oko 3,6 milijardi tona, od toga čak 2,3 milijarde tona leži samo u rudniku "Čukaru Peki".

Zijin Mining

Rudnicima u kojima se eksploatišu važne mineralne sirovine, kao što su bakar i zlato, u našoj zemlji više ne rukovodi država.

Šoškić: Prirodna bogatstva treba da eksploatišu domaća preduzeća

Profesor Ekonomskog fakulteta i nekadašnji guverner Dejan Šoškić smatra da domaća prirodna bogatstva treba da eksploatišu domaća preduzeća, i to ne privatna, već preduzeća u državnom vlasništvu.

Ukazuje da je to, ipak, nepopularno danas reći, jer se uglavnom ide u pravcu da privatnici sve rade. Mišljenja je, međutim, da država ne treba da se povlači iz svih segmenata, posebno ne iz onih gde su stvari osetljive, gde može postojati negativan uticaj na životu sredinu i gde bi država morala da se ponaša solidnije u odnosu na bilo kog privanog vlasnika.

"Lično verujem u model koji koriste Norvežani, kao jedna od najrazvijenijih zemalja zapada. Oni nisu dali bilo kakvom privatniku niti strancu da ekspolatiše njihova bogatstva u Severnom moru, nego to radi državna kompanija. Kad mogu Norvežani, tako mislim da možemo i mi", rekao je Šoškić za Bloomberg Adriju.

Glavni uslov svega toga je, kako kaže, da je država sposobna da organizuje normalna državna preduzeća.

"Mi to pokazujemo da nismo jer se kod nas organizuje partijsko zapošljavanje, zloupotreba položaja, štetni ugovori i gomila drugih stvari koji ne bi smeli da se javljaju u javnom sekotoru. Zemlje koje nemaju jake institucije onda imaju problem da imaju državno vlasništvo koje može biti predmet zloupotrebe. To je ključni problem koji mi, nažalost, ne rešavamo", rekao je Šoškić.

Između ostalog, on smatra i da su naknade za korišćenje mineralnih sirovina nepravedno niske.

Da li su sav bakar i zlato morali da odu u kineske ruke?

S obzirom na to da su mineralne sirovine od velikog vojnog, strateškog i političkog značaja, a i sama činjenica da se ratovi vode uglavnom tamo gde ima mineralnih sirovina, upitali smo profesora Rudarsko-geološkog fakulteta Čedomira Beljića, koji je bio i pomoćnik ministra rudarstva u vladi Zorana Đinđića, da li je moglo biti drugačije i da li je privatizacija RTB "Bor" bila neizbežna.

Beljić podseća da u poslednje dve decenije u RTB "Bor" nisu bili idealni uslovi, da je tokom devedesetih bio izmučen sankcijama, a njegova najveća nesreća bila je ta što je cena bakra krajem devedesetih, početkom dvehiljaditih bila na istorijski najnižem nivou od po 1.000 dolara za tonu katodnog bakra. Danas iznosi više od 8.000 dolara za tonu katodnog bakra.

Zbog svega toga, dodaje Beljić, RTB "Bor" nije bio dovoljno moćan da odgovori zahtevima rudarstva koji podrazumeva velike investicije, rizike i neizvesnost.

Tokom dvehiljaditih i do upliva kineskog kapitala, RTB "Bor" je prošao kroz četiri neuspele privatizacije.

Naknada nije jedina korist rudarstva

Profesor Beljić kaže da nije iznenađen time što je Zijin Mining dospeo na prvo mesto izvoznika iz Srbije, samo šest meseci nakon otvaranja rudnika "Čukaru Peki", zbog, navodi, savremenog načina rudarenja, opreme kojom raspolažu i tehnike koju koriste.

Iako je razlika između vrednosti onoga što je Zijin Mining izvezao i onoga što je uplatio na ime naknade u srpski budžet velika, profesor Beljić tvrdi da ona nije strašna i da naša zemlja od Zijina, odnosno od toga što rudnici rade ima višestruke koristi.

Prema njegovim rečima, procene su da od zarade koju rudnik ostvari državi odlazi između 30 i 40 odsto kroz različite takse i poreze.

Beljić napominje da naplata naknade za korišćenje mineralnih sirovina, koja u našoj zemlji iznosi pet odsto od prihoda koji obveznik ostvari, nije najveća korist od rudarstva. Dodaje i da naša visina naknade ne odstupa od visine naknade u zemljama u okruženju i u zemljama koje su rudarski razvijene.

Korist od rudarstva ogleda se, kako dodaje, u tome što se ljudi zapošljavaju, imaju dobre plate, a da uz sve to kompanija plaća i druge poreze i takse.

U Zijin Mining trenutno radi 815 ljudi, od kojih je 715 srpskih državljana, rekli su za Bloomberg Adriju u kompaniji Zijin Mining i dodali da je plan da se do kraja godine taj broj poveća na 1.200 radnika, ali odgovor na pitanje o prosečnoj plati nismo dobili.

Zijin Mining

Radosavljević: Rudna renta jedna od najnižih

Direktor Rudarskog instituta Milinko Radosavljević suprotno misli od profesora Beljića i kaže da je rudna renta u našoj zemlji jedna od najnižih. Ukazuje na to da postoje zemlje u kojima ona nije ni predviđena.

Dodaje da je dosadašnja rudna renta od pet odsto imala smisla do pre desetak godina, upravo sve dok su se eksploatacijom mineralnih sirovina isključivo ili u najvećem broju slučajeva bavila naša državna preduzeća.

"Sada kada dalji razvoj rudarstva zavisi od stranog kapitala i kada su strane kompanije preuzele primat u novim istraživanjima, kroz istražna prava koja su dobili, država mora naći načina da zaštiti svoje interese u profitu koji donosi eksploatacija mineralnih sirovina", smatra Radosavljević.

Ležišta zlata u rudniku "Čukaru Peki" istraživali i Amerikanci i Kanađani

Istraživanja na prostoru rudnika Čukaru Peki najpre su radili Amerikanci i Kanađani, ali je na kraju posao iskopavanja ruda otišao u kineske ruke.

Detaljna geološka istraživanja za rudnik "Čukaru Peki" počela je američka kompanija "Phelps dodge", posle toga je posao preuzela takođe američka kompanija "Freeport McMoRan", a onda su oni deo ležišta koji su pronašli prodali kanadskoj kompaniji "Nevsun", podseća profesor Beljić.

"Oni su jedno vreme bili suvlasnici, jedan deo je pripadao Kanađanima, a drugi, veći deo, Freeportu, da bi onda kompanija Nevsun prodala svoj deo Kinezima. Takođe, posle izvesnog vremena i američka kompanija je prodala taj svoj deo Kinezima, mislim da su zadržali neki svoj procenat, ne znam tačno koliko. Tako da je 'Čukaru Peki' kinesko-američko suvlasništvo, nisu samo Kinezi tu", kaže profesor.

NBS kupuje zlato na domaćem tržištu samo od Zijina

Zlato kao klasa aktive u deviznim rezervama istorijski ima ulogu sigurne aktive, a ta njegova uloga naročito dolazi do izražaja u periodima krize. Zlato je garancija poverenja u centralnu banku, služi i kao oblik zaštite od inflacije na duže, smanjuje rizik kamatnih stopa i doprinosi očuvanju vrednosti investicija.

Iz Narodne banke Srbije (NBS) za Bloomberg Adriju rekli su da zlato nabavljaju na domaćem i međunarodnom tržištu. Ističu da centralna banka zlato na domaćem tržištu kupuje isključivo od kompanije Zijin.

Bloomberg

Za naš medij rekli su da NBS otkupljuje poluge zlata od kompanije Serbia Zijin Copper od decembra 2018. godine.

Do kraja aprila je, kako kažu, od navedene kompanije otkupljeno oko 5,4 tone monetarnog zlata, koje je sastavni deo deviznih rezervi NBS.

Cena po kojoj NBS otkupljuje zlato od domaćih proizvođača utvrđuje se na osnovu tržišne cene zlata na Londonskoj berzi (LBMA – London Bullion Market Association), i umanjene za trošak dorade (afinaže) koji predstavlja trošak dobijanja međunarodnog standarda LGDS (London Good Delivery Standard).

Prethodno, NBS je zlato iz domaće proizvodnje kupovala od kompanije RTB "Bor".