Iako se još uvek čekaju podaci za decembar, već se može utvrditi da je inflacija u Srbiji u godini za nama iznosila oko 12 odsto, a kako predviđaju analitičari, rast cena bi u 2024. mogao biti upola sporiji, pa bi se kretao oko pet odsto.
Marcin Sulewski iz Ipopema Securitiesa kaže da bi inflacija u Srbiji u 2024. godini u proseku mogla da iznosi između četiri i pet odsto, za razliku od prošlogodišnjih 12-13 procenata.
"Pretpostavljam da će najveći faktor koji će vući cene naniže biti cene hrane. Bazna inflacija i njene komponente ne bi trebalo da znatnije utiče na ukupnu inflaciju”, kaže Sulewski.
Opširnije
ECB pauzirala i smanjila projekcije inflacije i BDP-a
Kamatna stopa na depozite ostala je na četiri odsto.
14.12.2023
Inflacija pala na osam odsto, ispunjene prognoze NBS
Ovo je i dalje višestruko iznad rasta cena u evrozoni ili Sjedinjenim Američkim Državama.
12.12.2023
Za hranu u Srbiji duplo veći deo prihoda nego u EU
Građani Srbije odvajaju znatno veći deo svojih prihoda na hranu od građana Evropske unije.
05.12.2023
On takođe smatra da i kategorija transporta neće previše vući inflaciju, ali vidi rizike jer bi smanjenja obima proizvodnje članica OPEC-a možda mogla da dovedu do rasta cena nafte krajem 2024, kada tržišta očekuju i da će početi oporavak svetske privrede, zaključuje.
Analitičari banke ING su za Bloomberg Adriju rekli da za sledeću godinu očekuju da inflacija nastavi da postepeno usporava. Kako je za našu redakciju rekao Stefan Posea, oni očekuju da će inflacija na kraju godine iznositi 4,4 odsto (što je u okviru ciljanog raspona Narodne banke Srbije od 1,5 do 4,5 odsto), a da će godišnji prosek inflacije iznositi pet odsto.
Podsećanja radi, NBS ima nešto optimističnije projekcije pa očekuje da će se inflacija u okvire ciljanog raspona vratiti sredinom godine, dok bi krajem 2024. stopa inflacije bila oko tri odsto.
"Mislimo da će prethodna pooštravanja monetarne politike, kao i efekti visoke baze i niža inflaciona očekivanja, doprineti smanjenju stope inflacije ka gornjem delu raspona NBS do kraja godine”, navode analitičari ING-ja.
Još manje optimističan bio je ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović.
Jovanović je novembarske rezultate okarakterisao kao "ne toliko dobre", i skrenuo pažnju na činjenicu da je na mesečnom nivou Srbija u poslednje dve godine samo jednom (u julu) imala deflaciju.
"Ove godine će Srbija imati inflaciju od oko 12 odsto, i to je sad već izvesno. Za sledeću godinu mi prognoziramo inflaciju od oko pet odsto i verovatnoća da se taj scenario i ostvari je visoka. Pozitivan faktor je taj što inflacija pada svuda", rekao je ekonomista za Bloomberg Adriju.
"Nažalost, čini se da je inflacija u Srbiji nešto drugačija priča i da ne zavisi toliko od globalne inflacije već pre svega od domaćih faktora. Rizici za našu projekciju od pet odsto su simetrični, što znači da su šanse da ona bude nešto manja ili nešto viša jednake”, dodao je.
Kako dodaju iz ING-ja, ključni rizici uključuju tempo oporavka interne tražnje - a brži oporavak privredne aktivnosti ka petogodišnjem prosečnom rastu od 3,2 odsto (pre pandemije) svakako je jedan od njih.
"On je podstaknut boljim odgovorom potrošača na realni rast plata nego što smo očekivali ranije. Takođe, bolja poljoprivredna sezona bi mogla da dodatno uspori inflaciju zbog visoke baze", zaključuju.
Analitičari Bloomberg Adrije inflaciju računaju po HICP metodologiji, pa se brojevi donekle razlikuju. Oni su za 2023. godinu prognozirali prosečnu inflaciju od 12,2 odsto, dok će ona u naredne dve godine u proseku iznositi 4,7 i 3,9 odsto.