.webp){kind=icon}
Narodna banka Srbije je od aprila 2022. do jula ove godine cene zaduživanja podigla za ukupno 5,5 procentnih poena, a od letos se nalazi u režimu čekanja i ocenjivanja efekata dosadašnjih promena monetarne politike. Ako je suditi po mišljenju ekonomista, još jedna pauza u podizanju stopa je maltene rešena stvar.
“Inflacija je konačno usporila na jednocifren nivo, i dalje vidimo da će ostati u fazi dezinflacije. Srbija će još neko vreme imati benefit od visoke baze, budući da je vrhunac inflacije zabeležila tek u prvoj polovini 2023”, rekli su analitičari Bloomberg Adrije.
Ista su očekivanja i u anketi koju je među ekonomistima sproveo Bloomberg. Svih 18 anketiranih analitičara očekuje da će NBS referentnu kamatnu stopu ostaviti na dosadašnjih 6,5 odsto.
Opširnije
Na klackalici privrede i stanovništva, krediti stagnirali
Ukupna kreditna aktivnost je u trećem kvartalu na međugodišnjem nivou pala za 0,1 odsto.
28.11.2023
Banke u Srbiji još optimističnije u pogledu inflacije
Jednogodišnja inflaciona očekivanja finansijskog sektora pala na 5,9 odsto.
20.11.2023
Viceguverner: NBS može da dodatno pooštri politiku i bez dizanja stopa
NBS može da dozvoli da raste prosečna stopa na reverznoj repo aukciji ili da poveća obavezne rezerve.
17.11.2023
NBS blago podigla projekciju privrednog rasta
Bruto domaći proizvod će ove godine rasti za oko 2,5 odsto, rekla je guverner Jorgovanka Tabaković.
15.11.2023
Prema podacima iz ankete, koja je zaključena petog decembra, analitičari očekuju da inflacija u novembru sa oktobarskih 8,5 odsto uspori na osam procenata.
Podsećanja radi, i NBS je u svojim projekcijama predviđala da će rast cena do kraja godine usporiti na oko osam odsto.
“Viškovi likvidnosti su i dalje visoki, na reversnim repo operacijama se povlači oko 400 milijardi dinara, što vrši pritisak na troškove centralne banke vezane za sprovođenje monetarne politike i uključuje mogućnost da NBS dodatno poveća stope obavezne rezerve”, rekla je Marina Petrov Savić, viša analitičarka makroekonomije i tržišta kapitala Bloomberg Adrije.
Da NBS ima načina da deluje na inflaciju i bez potezanja za dizanjem stope, rekao je i viceguverner NBS Nikola Dragašević.
On je krajem novembra rekao da je i na poslednjim sastancima izvršnog odbora NBS odlučeno da je bolje ne podizati kamatne stope, već primeniti sličan pristup za koji su se odlučile velike svetske centralne banke, a to je da kamatne stope duže ostanu visoke.
"Želeo bih da naglasim da NBS ima još načina da odgovori u slučaju da se pojave novi inflatorni pritisci. Jedan je onaj mehanizam koji smo iskoristili na samom početku zaoštravanja monetarne politike, odnosno od oktobra 2021. godine", rekao je tada Dragašević, govoreći o takozvanoj reverznoj repo transakciji, gde se likvidnost istiskuje na nedeljnom nivou.
Pored toga, on je, poput Petrov Savić, rekao da NBS ima prostora da monetarnu politiku prilagodi podizanjem stope obavezne rezerve.
Smanjenja će sačekati
Evropska centralna banka (ECB) već nedeljama vodi mali rat sa tržištima, pokušavajući da ubedi investitore da još uvek nije došlo vreme za smanjenje kamatnih stopa, pa čak ni za razmišljanje o tome, iako je inflacija u evrozoni već usporila na 2,4 odsto.
U Srbiji se takođe još ne može govoriti o smanjenju troškova zaduživanja, smatraju analitičari. Petrov Savić kaže da vidimo da isčezavaju efekti eksternih pritisaka na cene, ali dodaje da inflatorni pritisci ostaju prisutni usled povećanja zarada i ekspanzivne fiskalne politike.
Ona dodaje da u 2024. sledi povećanje minimalne zarade, plata u javnom sektoru i penzija, što će dati vetar u leđa boljoj tražnji, ali i otpornijoj inflaciji.
“Imajući u vidu i dalje visoku inflaciju, smatramo da će centralna banka jako oprezno pristupiti ulasku u fazu smanjenja kamatnih stopa kako bi inflaciona očekivanja ostala usidrena. Stope inflacije će ući u targetirani raspon centralne banke od 1,5 do 4,5 odsto tek sredinom 2024. godine, pa prva smanjenja očekujemo u drugoj polovini godine”, zaključuje analitičarka.
