Narodna banka Srbije je od aprila 2022. do jula ove godine cene zaduživanja podigla za ukupno 5,5 procentnih poena, a od letos se nalazi u režimu čekanja i ocenjivanja efekata dosadašnjih promena monetarne politike. Ako je suditi po mišljenju ekonomista, još jedna pauza u podizanju stopa je maltene rešena stvar.
“Inflacija je konačno usporila na jednocifren nivo, i dalje vidimo da će ostati u fazi dezinflacije. Srbija će još neko vreme imati benefit od visoke baze, budući da je vrhunac inflacije zabeležila tek u prvoj polovini 2023”, rekli su analitičari Bloomberg Adrije.
Ista su očekivanja i u anketi koju je među ekonomistima sproveo Bloomberg. Svih 18 anketiranih analitičara očekuje da će NBS referentnu kamatnu stopu ostaviti na dosadašnjih 6,5 odsto.
Bruto domaći proizvod će ove godine rasti za oko 2,5 odsto, rekla je guverner Jorgovanka Tabaković.
15.11.2023
Autor: Branislav Urošević
Prema podacima iz ankete, koja je zaključena petog decembra, analitičari očekuju da inflacija u novembru sa oktobarskih 8,5 odsto uspori na osam procenata.
Podsećanja radi, i NBS je u svojim projekcijama predviđala da će rast cena do kraja godine usporiti na oko osam odsto.
“Viškovi likvidnosti su i dalje visoki, na reversnim repo operacijama se povlači oko 400 milijardi dinara, što vrši pritisak na troškove centralne banke vezane za sprovođenje monetarne politike i uključuje mogućnost da NBS dodatno poveća stope obavezne rezerve”, rekla je Marina Petrov Savić, viša analitičarka makroekonomije i tržišta kapitala Bloomberg Adrije.
Da NBS ima načina da deluje na inflaciju i bez potezanja za dizanjem stope, rekao je i viceguverner NBS Nikola Dragašević.
On je krajem novembra rekao da je i na poslednjim sastancima izvršnog odbora NBS odlučeno da je bolje ne podizati kamatne stope, već primeniti sličan pristup za koji su se odlučile velike svetske centralne banke, a to je da kamatne stope duže ostanu visoke.
"Želeo bih da naglasim da NBS ima još načina da odgovori u slučaju da se pojave novi inflatorni pritisci. Jedan je onaj mehanizam koji smo iskoristili na samom početku zaoštravanja monetarne politike, odnosno od oktobra 2021. godine", rekao je tada Dragašević, govoreći o takozvanoj reverznoj repo transakciji, gde se likvidnost istiskuje na nedeljnom nivou.
Pored toga, on je, poput Petrov Savić, rekao da NBS ima prostora da monetarnu politiku prilagodi podizanjem stope obavezne rezerve.
Smanjenja će sačekati
Evropska centralna banka (ECB) već nedeljama vodi mali rat sa tržištima, pokušavajući da ubedi investitore da još uvek nije došlo vreme za smanjenje kamatnih stopa, pa čak ni za razmišljanje o tome, iako je inflacija u evrozoni već usporila na 2,4 odsto.
U Srbiji se takođe još ne može govoriti o smanjenju troškova zaduživanja, smatraju analitičari. Petrov Savić kaže da vidimo da isčezavaju efekti eksternih pritisaka na cene, ali dodaje da inflatorni pritisci ostaju prisutni usled povećanja zarada i ekspanzivne fiskalne politike.
Vašu prijavu nije moguće sačuvati. Molimo vas, pokušajte ponovo.
Uspešno ste se prijavili.
Ona dodaje da u 2024. sledi povećanje minimalne zarade, plata u javnom sektoru i penzija, što će dati vetar u leđa boljoj tražnji, ali i otpornijoj inflaciji.
“Imajući u vidu i dalje visoku inflaciju, smatramo da će centralna banka jako oprezno pristupiti ulasku u fazu smanjenja kamatnih stopa kako bi inflaciona očekivanja ostala usidrena. Stope inflacije će ući u targetirani raspon centralne banke od 1,5 do 4,5 odsto tek sredinom 2024. godine, pa prva smanjenja očekujemo u drugoj polovini godine”, zaključuje analitičarka.
Razlog za ubrzanje inflacije u sedmom mesecu (za koji će zvanični podaci biti objavljeni danas) NBS vidi u rastu cena hrane, pojedinih sirovina i usluga.
Banke u Srbiji podigle su svoja jednogodišnja inflaciona očekivanja, dok su privrednici nešto pesimističniji po pitanju dvogodišnje i trogodišnje inflacije.
Kad god se pojave nove tehnologije, kompanije ili industrije često osete uticaj tih tehnologija i pokušavaju da mu se odupru, kaže futurista Brett King
Koncept Palate nauke nastao je na ideji zadužbinara, Miodraga Kostića, o znanju kao osnovi društvenog napretka, kaže Goran Pitić, predsednik UO Palate nauke