Narodna banka Srbije (NBS) danas je smanjila kamatne stope u zemlji za 25 baznih poena, što su analitičari očekivali, ali kamate verovatno neće padati brzo.
Prema očekivanjima Branimira Jovanovića, ekonomiste Bečkog instituta za Međunarodne ekonomske studije, referentna kamatna stopa bi krajem godine mogla da se nađe na 5,5 odsto, ali bi moglo da dođe i do manjeg popuštanja.
Opširnije
NBS smanjila kamate za 25 b. p. dan nakon ulaska inflacije u ciljani okvir
Referentna kamatna stopa tako je smanjena na 6,25 odsto, a kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice smanjene su na pet i 7,5 odsto.
13.06.2024
Fed pauzirao, očekuje samo jedno smanjenje ove godine
Inflacija je u maju usporila sa 3,4 na 3,3 odsto.
12.06.2024
Inflacija u maju u Srbiji na granici ciljanog koridora od 4,5 odsto
Inflacija u Srbiji u maju je iznosila 4,5 odsto međugodišnje, saopštio je Republički zavod za statistiku u sredu.
12.06.2024
BBA analitičari: Niže kamate ECB se neće tako brzo preliti na cene kreditiranja
Evropska centralna banka (ECB) poslednjih nekoliko meseci davala je do znanja da vidi spuštanje rasta inflacije prema dva odsto krajem ove godine.
07.06.2024
"Mislim da će NBS uglavnom pratiti ECB, i da će smanjivati kada ECB to uradi. U ovom trenutku, očekujem da se to desi još tri puta, odnosno da kamatna stopa na kraju godine bude 5,5 odsto", rekao je Jovanović nakon odluke NBS.
Dva domaća faktora mogu uticati da se kamatna stopa ne smanji. Prvi je ako inflacija ne nastavi da se smanjuje, već ostane na trenutnom nivou, ili se možda čak i poveća. Drugi je ako BDP raste stopama od pet odsto ili više, što bi moglo da bude signal da je privreda pregrejana, dodao je.
Jakub Kratky iz kompanije Generali Investments CEE ima slična očekivanja.
"NBS će verovatno smanjiti stope još par puta ove godine. Referentna kamatna stopa neće ići ispod 5,5 odsto do kraja godine, ali postoje rizici da bude blizu šest odsto. Međutim, smanjenja se očekuju i u sledećoj godini", rekao je Kratky nakon odluke.
On kaže da je na odluku NBS uticalo i smanjenje stope inflacije i odluka ECB. Nadalje će i domaći i eksterni faktori pozivati na oprez pa ovaj analitičar ne očekuje nagla smanjenja. "Sa strane domaćih faktora, poslednji podaci pokazuju da privredi ide dobro, a rast bazne inflacije i jaka potrošnja pokazuju da rizik sa strane tražnje ne bi trebalo zanemariti", rekao je Kratky nakon odluke.
Miloš Zečević, direktor sektora kontrolinga i računovodstva u Erste banci, navodi se odluka mogla naslutiti i iz drugih razloga.
"Ono što je prethodilo današnjoj odluci je donekle defakto 'najavljeno' i kroz jučerašnju odluku NBS da na redovnoj sedmičnoj reverznoj repo aukciji steriliše manju količinu dinarskih viškova likvidnosti bankarskog sektora (380 milijardi dinara u poređenju sa 430 milijardi dinara sterilisanih na prethodnoj aukciji) i da paralelno obori najvišu prihvaćenu kamatnu stopu za 10 baznih poena", rekao je Zečević u odgovorima poslatim mejlom.
Imajući u vidu prethodni potez ECB, dinamike inflacije u Srbiji koja se postepeno vratila na gornju granicu koridora, trenutne značajne raspoložive viškove dinarske likvidnosti bankarskog sektora Srbije, potez NBS je očekivan, pravovremen, i odmeren sa stanovišta signaliziranja tržištu, kaže Zečević.
Iako sa jedne strane imamo primetan trend rasta realnih zarada i njihovu refleksiju u rastu prometa u maloprodajama u stalnim cenama, dinarske keš kredite stanovništvu koji blago ubrzavaju, nešto bolji očekivani privredni rast u odnosu na prethodnu godinu, u ovom trenutku ta kretanja ne ukazuju da postoji značajniji potencijal za generisanje inflatornih pritiska. Sve navedeno, uz geopolitičke faktore, svakako nalaže oprezan pristup NBS u daljem relaksiranju monetarnih uslova", rekao je Zečević.
On dodaje da NBS poseduje fleksibilan monetarni okvir tako da buduće relaksiranje monetarnih uslova, tokom ciklusa koji je danas otpočet, može fleksibilno izvršavati i kroz promene koridora osnovnih kamatnih stopa, posledičnim obaranjem kamatne stope na prekonoćne depozitne olakšice, ali i putem samih reverznih repo aukcija.