Javno preduzeće Infrastruktura železnica Srbije dobilo je milion evra od Evropske banke za obnovu i razvoj za unapređenje korporativnog upravljanja.
Paket tehničke pomoći podrazumeva tri projekta. Prvi da pomogne ovom javnom preduzeću da unapredi korporativno upravljanje, dok će se drugi baviti unapređenjem operativnih pokazatelja. Treći projekat tehničke pomoći uslediće početkom 2024. godine i biće usmeren na pomoć železničkom sektoru u uspostavljanju nezavisnog regulatora tržišta i integraciju srpske železnice u transportno tržište EU.
Tehničku pomoć finansiraju Italija (preko Centralnoevropske inicijative) i EBRD, saopšteno je u utorak.
Opširnije
Srbi i Makedonci zajedno grade prugu od Niša do Skoplja
Srbija gradi deonicu Niš - Preševo, dugu 135 kilometara, a 50 kilometara kroz Severnu Makedoniju grade Makedonci.
17.11.2023
Kako je EU istisnula Kineze sa pruge Beograd-Niš
Vrednost projketa procenjena na 2,7 miliona evra, vlade Srbije i S. Makedonije planiraju da kod EU kandiduju projekat proširenja pruge prema Skoplju.
11.07.2023
Brza pruga između Beograda i Ljubljane koštaće 1,7 milijardi evra
Beograd, Zagreb i Ljubljana biće povezani brzom prugom, kojom će se vozovi kretati 200 kilometara na sat već krajem 2028. godine
12.04.2023
Ponovo curenje amonijaka u Srbiji, drugi put za tri nedelje
Na teretnoj pruzi u naselju Topola kod Pančeva u četvrtak uveče došlo je do curenja amonijaka iz cisterne.
13.01.2023
Ovi projekti prate finansijski paket od 2,2 milijarde evra koji su zajednički obezbedili EBRD (kredit od 550 miliona evra), Evropska unija (investicioni grant od 598 miliona evra) i Evropska investiciona banka (kredit od 1,1 milijarde evra) za modernizaciju 230 kilometara brze železničke pruge koja će povezati Beograd sa Nišom.
Nebojša Šurlan, direktor Infrastrukture železnica Srbije, rekao je da će ta pomoć omogućiti da se železnice modernizuju do kraja ove decenije, u skladu sa potrebama i očekivanjima građana, privrede i države i da zauzmu mesto koje zaslužuju na mapi razvijenih evropskih puteva.
Međutim, smatra Šurlan, modernizacija železničke infrastrukture Srbije sama po sebi nije dovoljna da bi transportni sistem zemlje bio efikasan, moderan i organizovan.
Direktor EBRD za Zapadni Balkan Matteo Colangeli izjavio je da je ubrzavanje prelaska sa drumskog na železnički saobraćaj ključni prioritet za EBRD i u skladu sa tim finansira i projekte obnove voznog parka, rehabilitacije železničkih koloseka i modernizacije regionalnih železničkih depoa sa ciljem da putovanje železnicom u Srbiji bude udobnije, brže i pouzdanije.
Infrastruktura Železnica Srbije u prvoj polovini 2023. godine, prema podacima Ministarstva finansija, napravila je neto gubitak od 2,5 milijardi dinara, uprkos subvencijama. Država svake godine subvencioniše železnički saobraćaj. Ove godine sa 25 milijardi dinara, a dogodine 24,6 milijardi dinara.
U cilju umanjenja fiskalnih rizika povezanih sa poslovanjem javnih preduzeća u toku su procesi restrukturiranja najvećih javnih preduzeća, među kojima je Infrastruktura železnica Srbije. To traje od 2015. godine, a celokupan proces se sprovodi u saradnji sa MMF-om, Svetskom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj, kako bi se ova preduzeća postavila na zdrave osnove i počela da funkcionišu po tržišnom principu, te umanjili potencijalni fiskalni troškovi koji mogu proisteći iz njihovog poslovanja.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...