.webp){kind=icon}
Trgovina je motor ekonomskog razvoja, kompanije u tom sektoru moraju da budu lideri u promenama. Posle pandemije, svedoci smo velikih geopolitičkih previranja i tehnoloških promena. Praktično svi trgovci posluju sa negativnim ciklusom tokova novca. Profit trgovca nije dominantan u strukturi maloprodajne cene, a ono što bi moglo da bude izazov u budućnosti je sektor poljoprivrede, koji trenutno pati od nedostatka investicija.
Ipak, činjenica je da u regionu, pa i šire, Srbija prednjači po investicijama, što uliva optimizam. Sada je izuzetno važno imati dobavljače, koji odgovaraju ESG strategijama. Svi u lancu snabdevanja treba da budu inovativni i da koriste nove tehnologije, jer je to jedini način odgovora na savremene trendove. Ovo su najvažniji zaključci konferencije „PKS Retail Summit 2023: Transformacija u izazovnim vremenima“, koja je održana u Beogradu u organizaciji Privredne komore Srbije, koja je okupila predstavnike Vlade Srbije, ključne aktere iz privrede, kao i vodeće ekonomske stručnjake.
Foto: Promo / Katarina Mihajlović, Privredna komora Srbije
Pogledaj galeriju
Foto: Promo / Katarina Mihajlović, Privredna komora Srbije
Pogledaj galeriju
Foto: Promo / Katarina Mihajlović, Privredna komora Srbije
Pogledaj galeriju
„Ovo je odlična prilika da se upoznaju mišljenja i da se fokusiramo na maloprodajni sektor. Pokazalo se da je reč o sektoru, koji je izuzetno osetljiv na poremećaje na tržištu, a da bi opstao, morao je da prihvati nove tehnologije. Sada je važnije nego ikad da kompanije posluju etički, treba da budu održive i lideri u promenama na tržištu. Imali smo veliki uticaj na kupovnu moć i standard stanovništva, maloprodaja mora da prihvati nove tehnologije i znanja kako bi bila fleksibilnija i odgovorila na zahteve tržišta, a tu će svakako pomoći i veštačka inteligencija. U drugoj polovini naredne kalendarske godine možemo očekivati blago jačanje lične potrošnje, a inflacija će padati“, rekao je Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije.
Mihailo Vesović. Foto: Promo / Katarina Mihajlović, Privredna komora Srbije
U okviru Bloomberg Adria analize sektora maloprodaje prehrambenih proizvoda naglašeno je da su cene hrane i pića u Adria regionu poslednjih godina porasle iznad opšte inflacije. Prehrambena industrija u zemljama regiona suočava se sa izazovima visoke inflacije, sa posebnim akcentom na sektor hrane i bezalkoholnih pića. Razlozi visoke inflacije u ovom sektoru su visoke cene energije, poremećaji u globalnom lancu snabdevanja hranom i nepovoljni vremenski uslovi. Očekivanja za 2024. su postepeno ubrzanje rasta lične potrošnje, inflacija će oslabiti, raspoloženje potrošača će ojačati, tržište rada će biti snažno, a inflacija cena hrane će se usporiti.
Promo / Katarina Mihajlović, Privredna komora Srbije
Dr Snežana Miletić, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, najavila je obimnu analizu socio-ekonomskih uticaja najvećih trgovinskih lanaca na trgovinski sektor i celokupnu privredu, koja će se završiti do kraja ove kalendarske godine.
„Na poziv Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije, pokrenuli smo ovaj projekat zbog potrebe da analiziramo i afirmišemo poziciju i značaj najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji. Sektor trgovine generiše razvoj Srbije, najveći maloprodajni lanci robe široke potrošnje u prošloj godini ostvarili su promet od 425 milijardi dinara, što je 9 odsto prometa celokupnog trgovinskog sektora.
Dr. Snežana Miletić. Foto: Promo / Katarina Mihajlović, Privredna komora Srbije
Broj zaposlenih u 2.500 maloprodajnih objekata je 38.000, što je 17 odsto svih zaposlenih u sektoru trgovine. Ciljevi ove analize su afirmacija položaja i značaja maloprodaje u okviru privrednog sistema Republike Srbije, uspostavljanje metodologije za praćenje poslovanja maloprodaje, kao i redovno izveštavanje poslovne i šire javnosti o uticaju maloprodaje na sektor trgovine i privredu Srbije“, istakla je dr. Snežana Miletić, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Na prvoj panel diskusiji „Ekonomija i trgovina: Promene su nužne“ učesnici su bili Tomislav Momirović, ministar unutrašnje i spoljne trgovine u Vladi Republike Srbije, i prof. dr Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku Srbije.
„Inflacija u Srbiji biće jednocifrena u oktobru. Ovo će biti prva jednocifrena inflacija nakon 9,6 odsto u aprilu prošle godine. Inflacija je kancer koji sve teme stavlja u drugi plan, ali i dosta je urađeno na snižavanju cena u trgovinskim lancima. Strukturirali smo paket od 36 proizvoda koji su od suštinskog značaja za domaćinstva. Znamo koliko to ljudima znači, posebno u unutrašnjosti. Mislim da smo uradili dobar posao i da ljudi veoma dobro reaguju. Ono što je bitno jeste da je akciju pratila spirala sniženja u svim hipermarketima. Okruženje viših kamatnih stopa je novina pošto je dugo trajao period niskih kamatnih stopa, ali da je bilo očekivano da će se trend u kom se subvencionišu investitori a kažnjavaju štediše završiti. Vlada Srbije vodi stabilnu monetarnu politiku uz stabilan kurs dinara. Ključno je da imamo investicije, ulagaćemo u tehnologiju i po cenu političke štete. Značajna su ulaganja Vlade u infrastrukturu. Ali dešava se mnogo promena – elektronska trgovina, rađaju se novi potrošački trendovi, vidimo povećanje standarda, no jednako tako rast plata podiže troškove kompanijama. Inflacija nije samo udar na građane nego i na kompanije“, naglasio je Tomislav Momirović, ministar unutrašnje i spoljne trgovine u Vladi Republike Srbije.
Direktor Republičkog zavoda za statistiku Srbije, prof. dr Miladin Kovačević govorio je o kretanju inflacije i ukazao na pozitivan trend smanjenja prognoze inflacije u evrozoni u oktobru. On to pripisuje rastu kamatnih stopa u evrozoni, ali i padu cena energenata zbog manje potražnje, posebno u Nemačkoj, koja je u recesiji. Preliminarni podaci Evrostata objavljeni u utorak pokazuju da je godišnja inflacija u oktobru u evrozoni iznosila 2,9 odsto, što je pad sa 4,3 odsto u septembru i ukazuje na nastavak opadajućeg trenda, rekao je prof. dr Kovačević.
Foto: Promo / Katarina Mihajlović, Privredna komora Srbije
Pogledaj galeriju
Foto: Promo / Katarina Mihajlović, Privredna komora Srbije
Pogledaj galeriju
Foto: Promo / Katarina Mihajlović, Privredna komora Srbije
Pogledaj galeriju
Foto: Promo / Katarina Mihajlović, Privredna komora Srbije
Pogledaj galeriju
„Proizvođačke cene su porasle za 80 do 90 odsto, ali je oko 40 odsto prebačeno na građane, što dokazuje da je maloprodaja izuzetno elastična i može da amortizuje rast cena. Naša nešto jača inflacija zasnovana je na nekim strukturnim slabostima, posebno u industriji i proizvodnji hrane, a manje u trgovini“, istakao je prof. dr. Kovačević.
Žarko Malinović, pomoćnik ministra spoljne i unutrašnje trgovine Vlade Republike Srbije, moderirao je drugi panel „Trgovina: Dežurni krivac ili motor razvoja“. Izuzetno je važno demistifikovati mnoge pretpostavke koje su bile aktuelne u javnom prostoru. Važno je znati od čega se sastoji maloprodajna cena. Profit trgovca nije dominantan u strukturi maloprodajne cene.
„Na primeru maloprodajne cene od 136 dinara (koliko je bila prosečna maloprodajna cena 2022. godine) moram da istaknem od čega se ta cena sastoji. Čak 59 odsto otpada na nabavnu cenu (81 dinar), na PDV 14 odsto (20 dinara), na zarade zaposlenih 10 odsto (13 dinara), dok na ostale troškove odlazi 11 odsto (14 dinara). Od 136 dinara, poslovna dobit je osam dinara, odnosno šest odsto“, rekla je Jelena Pavlović, članica Izvršnog odbora i potpredsednica pravne službe, kvaliteta i održivosti, Delhaize Srbija. Ona je dodala da je Delhaize Srbija u 2022. godini samo na laboratorijske analize potrošio 670.000 evra, što je samo jedna od komponenti u 11 odsto troškova. Ova perspektiva je od suštinskog značaja za demistifikaciju šta je maloprodaja.
„Od jednog dinara mi pravimo dva, o tome moramo da vodimo računa. Svi se trudimo u žestokoj konkurenciji da budemo bolji jedni od drugih. Međusobno se takmičimo da građanima pružimo što bolji kvalitet, niže cene i širi asortiman“, rekala je Pavlović. Violeta Kovačević, generalni direktor Mercator-S, smatra da je trgovina motor razvoja i da je mnogo kompleksnija od onoga što javnost i kupci vide, a to je jedna maloprodajna radnja.
Foto: Promo / Katarina Mihajlović, Privredna komora Srbije
Pogledaj galeriju
Foto: Promo / Katarina Mihajlović, Privredna komora Srbije
Pogledaj galeriju
Foto: Promo / Katarina Mihajlović, Privredna komora Srbije
Pogledaj galeriju
Foto: Promo / Katarina Mihajlović, Privredna komora Srbije
Pogledaj galeriju
Foto: Promo / Katarina Mihajlović, Privredna komora Srbije
Pogledaj galeriju
Foto: Promo / Katarina Mihajlović, Privredna komora Srbije
Pogledaj galeriju
„Strategije i poslovne modele karakteriše naš fokus na domaće i lokalno. Čak 97 odsto prometa ostvaruje se u saradnji sa domaćim proizvođačima, što je svakako motor razvoja privrede i trgovine, koja ima veliko učešće u BDP-u i ima veliki broj zaposlenih. Prvih 10 ili 15 trgovinskih lanaca investiralo je više od 150 miliona evra“, rekla je Kovačević, generalni direktor Mercatora-S.
Ivan Šuleić, generalni direktor DIS-a, istakao je da se više od 87 odsto proizvoda pod njihovim brendom proizvodi u Srbiji, a da je preko 84 odsto njihovih dobavljača takođe iz Srbije.
„Imamo moralnu obavezu da damo šansu domaćim proizvođačima. Svi pričamo o inovacijama, ali ne može svako da ih priušti, prepoznali smo pravi trenutak na vreme. Počeli smo sa nekim projektima koje ćemo završiti 2026. godine“, rekao je Šuleić, generalni direktor DIS-a.
Obrad Popović, direktor DTL-a, istakao je da kompaniju čini udruženje 14 trgovinskih lanaca i dodaje da su oni samo mali segment, kao i most između proizvođača i polica.
„Orijentisani smo na domaću proizvodnju, svi se takmičimo da privučemo kupce, želimo da budemo ozbiljni i konkurentni, a naš izuzetno važan segment poslovanja su mikro i mali proizvođači. Oni su svojim radom i zalaganjem, kontinuitetom i kvalitetom doprineli širenju poslovanja, tako da smo dolazili u situaciju da ih širimo sa jedne članice na drugog. Praktično smo na svakom mestu u Srbiji, važno nam je da otkrijemo takve proizvođače i da sa njima napredujemo“, rekao je Popović, direktor DTL-a. Panelisti su se složili da su ciljevi ESG-a (ekološki, društveni i upravljački) i promene koje ove strategije donose važni za maloprodaju. Zbog toga njihove kompanije mnogo novca ulažu u sport, u povećanje efikasnosti poljoprivredne proizvodnje, tokom pandemije pomagale su zdravstvu, odnosno bolnicama, a pomažu i lokalnoj zajednici kada im je najpotrebnije.
Tema trećeg panela bila je „Održivi lanci snabdevanja: Kako osigurati rast i razvoj?“.
„Želimo da imamo dobavljače koji odgovaraju ESG strategijama. Želimo da svi u lancu snabdevanja budu inovativni i da koriste nove tehnologije, jer je to jedini način da odgovorimo na savremene trendove. Ono što će se dalje razvijati je e-trgovina koja je imala visok stepen upotrebe, posebno tokom pandemije covid-19“, rekao je Zoran Daljević, direktor predstavništva Atlantic Grupe za Srbiju.
Sa njim se složio i Mihailo Janković, generalni direktor MK Grupe, koji je dodao da je kompanija koju vodi fokusirana na povećanje otpornosti i agilnosti lanaca snabdevanja kroz istraživanje i razvoj, unapređenje procesa i efikasnosti, ali i da očuvanje principa održivosti ne treba biti zanemaren.
Foto: Promo / Katarina Mihajlović, Privredna komora Srbije
Pogledaj galeriju
Foto: Promo / Katarina Mihajlović, Privredna komora Srbije
Pogledaj galeriju
Foto: Promo / Katarina Mihajlović, Privredna komora Srbije
Pogledaj galeriju
Foto: Promo / Katarina Mihajlović, Privredna komora Srbije
Pogledaj galeriju
Foto: Promo / Katarina Mihajlović, Privredna komora Srbije
Pogledaj galeriju
Foto: Promo / Katarina Mihajlović, Privredna komora Srbije
Pogledaj galeriju
„Moramo da idemo ispred propisa, jer u suprotnom nećemo imati proizvode adekvatne za domaće tržište, kao ni za izvoz. Vertikalna integracija je postala presudna", naglasio je Janković. Dodao je da moraju postojati alternativni dobavljači, ali je važno i raditi sa domaćim.
Darko Samardžija, izvršni direktor Imlek grupe, istakao je važnost ulaganja u automatizaciju i podršku održivosti kako bi se obezbedio rast i razvoj lanaca snabdevanja.
„Slušamo nove generacije, ne želimo da budemo u situaciji da budemo svedoci nečega što se desilo, ali moramo težiti stvaranju novih potrošačkih navika“, rekao je Samardžija. Kompanije sa velikim lancima snabdevanja sve su svesnije da je neophodno imati alternativne dobavljače nakon serije kriza koje su pogodile svetsku ekonomiju.
Sadržaj je nastao u saradnji sa Privrednom komorom Srbije
