Rast cena se prehrambenoj industriji vraća kao bumerang

Industrijska proizvodnja Srbije, prema proceni Ministarstva finansija, nastavlja sa solidnim kretanjima uprkos smanjenoj spoljnoj tražnji i očekuje sa da ostvari povećanje od 1,9 odsto u 2023. godini, umesto prvobitno projektovanih 1,1 odsto. Najveći doprinos tom rastu daje energetika, a prehrambena industrija, koja je bila najveći uzročnik inflacije, beleži pad, što sugeriše da su je potrošači ipak kaznili zbog previsokih cena.

Prema poslednjim raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja je od januara do avgusta tekuće godine povećana za 2,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Posmatrano po sektorima, snabdevanje električnom energijom je zabeležilo rast 16,4 odsto, rudarstvo 1,8 odsto, dok je prerađivačka industrija u minimalnom padu od oko 0,3 odsto.

Nikola Ranković, viši savetnik u Centru za strateške analize Privredne komore Srbije, kaže za Bloomberg Adriju da ovi podaci pokazuju da je prerađivačka industrija posebno na udaru pre svega zbog usporavanja tražnje na glavnim tržištima, rasta cena sirovina i repromaterijala koji su posledica visoke inflacije, ali i zbog nešto sporije kreditne aktivnosti privrede prouzrokovane restriktivnom monetarnom politikom.

“Ukoliko pogledamo delatnosti prerađivačke industrije, posebno zabrinjava pad industrijske proizvodnje u tekstilnoj industriji (preradi kože), ali i u proizvodnji papira i preradi drveta”, kaže Ranković.

 

 

Od januara do avgusta 2023. godine, a u odnosu na isti period prethodne godine, pad industrijske proizvodnje u delatnosti proizvodnje kože i predmeta od kože iznosio je 14,5 odsto, pad u proizvodnji papira 11 odsto i u delatnosti prerade drveta 7,1 odsto. Uopšteno posmatrano, svakako da je usporavanje tražnje na glavnim tržištima jedan od osnovnih i glavnih razloga.

"Konkretno u ovoj delatnosti tekstilne industrije postoje određeni problemi u nabavci sirovina kod domaćih proizvođača, kao i određeni problemi u sertifikaciji, međutim, ne možemo zasigurno tvrditi da su to osnovni razlozi ovog pada jer to muči kompanije već neki vremenski period. Ono što konkretno možemo reći su visoke cene repromaterijala i sirovina koje opterećuju proizvodne procese s jedne strane, odnosno slabljenje tražnje s druge strane", objašnjava Ranković.

Na naše pitanje da li će Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, koja je najveći izvoznik papira, omogućiti našoj papirnoj industriji da lakše dođe do sirovina, on kaže da papirnu industriju i proizvodnju ambalaže opterećuje pre svega visoka cena struje.

"Još ne znamo sa sigurnošću koji će proizvodi biti izuzeti iz Sporazuma sa Kinom, ali papirna industrija ima potrebu za uvozom nekih sirovina. Na te proizvode je do sada carina bila između tri i pet procenata i ukoliko ti proizvodi budu izuzeti, svakako će njihova nabavka iz Kine biti jeftinija u odnosu na druga tržišta", kaže Ranković.

S druge strane, autori najnovijeg broja Makroekonomske analize i trendovi skreću pažnju da je ključni problem prerađivačke industrije Srbije u proizvodnji prehrambenih proizvoda (u ukupnoj industrijskoj proizvodnji učestvuje sa 14,9 odsto). Njen fizički obim proizvodnje za osam meseci ove godine u odnosu na isti period 2022. manji je za 0,9 odsto.

 

 

Da je hipotetički u avgustu proizvodnja prehrambenih proizvoda ostala na istom nivou kao lane, rast prerađivačke industrije bi umesto 2,8 odsto iznosio 3,6 odsto. Od osam grana prehrambene industrije u avgustu međugodišnje posmatrano najveću redukciju beleže: proizvodnja ostalih prehrambenih proizvoda i proizvodnja mlečnih proizvoda (- 14,9 odsto i -8,2 odsto, respektivno). Tokom prethodnih osam meseci, kumulativno posmatrano, značajan pad beleži i oblast prerada i konzervisanje voća i povrća (u odnosu na osam meseci 2022. proizvodnja je ovde smanjena za -9,6 odsto)

Autori analize navode da je interesantno da su upravo proizvodi ove tri grane proizvodnje prehrambenih proizvoda i perjanice ovogodišnje inflacije. U sve tri grane cene u avgustu u odnosu na prošlogodišnji prosek bile su veće za oko 25 odsto, znatno više od rasta cena koji je zabeležen u grupi proizvoda hrana (19 odsto).

"Gramzivost proizvođača (ali i trgovaca) brzo se vratila kao bumerang. Tražnja za ovim proizvodima je u drastičnom padu, što šteti proizvodnji. Da li je to dovoljno upozorenje ovim kompanijama, ostaje da vidimo”, upozoravaju analitičari MAT-a.

Kada je reč o nekom trendu od početka godine, po mesecima, primetno je da sektor industrije ubrzava od maja, kao i to da je prerađivačka industrija ponovo u zoni rasta i da je najveći mesečni rast ostvaren upravo u poslednjem mesecu, avgustu, i to od 2,4 odsto, dodaju oni.

Prema njihovoj oceni, oživljavanje prerađivačke industrije tokom leta, uz ranije registrovanu snažnu konjunkturu sektora rudarstva i elektroprivrede, približilo je dinamiku ukupne industrijske proizvodnje dugoročnom trendu koji je započet sredinom prošle decenije.

"U okolnostima izrazite dekonjunkture evozone, ova činjenica jeste kuriozitet i još jedna potvrda otpornosti domaće ekonomije. Ipak, ocenjujemo da je ovaj rezultat privremen. Jednostavno nije realno da se ovako snažan uzlazni trend industrijskog rasta u postojećem okruženju dugoročno može održati", navode autori MAT-a.

Kretanja u prerađivačkoj industriji pokazuju da nema stabilnog trenda i da su mesečni skokovi uglavnom incidentnog karaktera i nepredvidivi. 

Ključna oblast kojoj se duguje oživljavanje prerađivačke dinamike od početka godine je proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata (međugodišnji rast u avgustu iznosi sjajnih 31,9 odsto, odnosno 12,1 odsto tokom prethodnih osam meseci).

Farmaceutsku industriju je u avgustu po pozitivnom doprinosu rastu prerađivačke industrije pratila i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda (obe su donele približno 1,9 p. p. prerađivačkoj industriji). Autori ističu da se odličan rezultat, već četvrti mesec zaredom, uočava jedino u proizvodnji osnovnih metala.

"Cela priča u vezi sa prerađivačkom industrijom se i dalje svodi se na rat u Ukrajini i sankcije Rusiji kojima su bile povećane cene energenata i smanjena privredna aktivnost u EU, a time i njena spoljnotrgovinska aktivnost. Odnosi cena sada su ipak povoljniji nego krajem prošle i na samom početku ove godine", zaključuju autori MAT-a.

Nikola Ranković ocenjuje da rast kako prerađivačke industrije, tako i ukupnog sektora industrije, u odnosu na prethodnu godinu svakako će doprineti da ukupan realni rast republičkog BDP-a bude u planiranom intervalu između dva i tri odsto.

"Najnoviji podaci o rastu potrošačkih cena pokazuju nam da inflacija usporava, ali da se još uvek ne može nagovestiti dinamika njenog usporavanja. Prema projekciji NBS, ona će nastaviti da usporava u narednim mesecima, što bi svakako pozitivno uticalo na sektor industrije u našoj zemlji koji će, sasvim izvesno, ostvariti rast u odnosu na prethodnu godinu. Usporavanje Nemačke nije veliko i ono se zasad ne odražva na našu industriju, dok su naši ostali evropski spoljnotrgovniski parneri u plusu", navodi Ranković.

Ekonomiju evrozone, najvažnijeg spoljnotrgovinskog partnera Srbije, prema procenama MMF-a, u 2023. godini očekuje značajno usporavanje ekonomske aktivnosti na 0,9 odsto (sa 3,5 odsto u 2022. godini), a zatim blagi oporavak i rast od 1,5 odsto u 2024. Zbog jačanja sektora usluga i turizma, rast pojedinih država poput Italije i Španije (1,1 odsto i 2,5 odsto, respektivno) revidiran je naviše u 2023. godini (za 0,4 p. p. i 1,0 p. p., respektivno), dok su izgledi za Nemačku (pad od 0,3 odsto) blago pogoršani (za 0,2 p. p.), usled lošijih rezultata prerađivačke industrije.