Nemačka mala i srednja preduzeća, okosnica najveće evropske privrede, pozivaju vladu da smanji terete poput ozloglašene birokratije i visokih troškova energije, za koje smatraju da su delimično rezultat samih poteza nemačkih vlasti.
Nemačka bi trebalo da se fokusira na pronalaženje novih izvora inovacija i rasta izvan teške industrije i hemijskog sektora, rekao je Christoph Ahlhaus, predsednik BVMV-a, udruženja srednjih preduzeća Nemačke. Međutim, da bi uspešno sprovela promenu, vlada treba da obezbedi novi okvir za buduće investicije.
"Ovo je problem koji su sami napravili u Nemačkoj", rekao je Ahlhaus u intervjuu za Bloomberg TV. "Naši političari žele da imaju visoke cene energije da bi rešili svetske probleme klimatskih promena, a to nije moguće uraditi sam."
Opširnije
Nemačka kriza nekretnina uzima prve velike žrtve
Gradonačelnik Nirnberga je u julu ove godine proslavio postavljanje poslednje grede na renoviranu zgradu Quelle.
05.10.2023
Prinos na nemačke 10-godišnje obveznice iznad tri odsto prvi put od 2011.
Pošto su ulagali u dugotrajne hartije od vrednosti da bi se zaštitili od naglog usporavanja privrede, trgovci se sada pripremaju za duži period stroge monetarne politike.
04.10.2023
Inflacija u Nemačkoj pala na nivo pre rata u Ukrajini
Nemačka inflacija je pala na najniži nivo u dve godine.
28.09.2023
Volkswagen smanjuje proizvodnju električnih vozila u Nemačkoj
Volkswagen smanjuje proizvodnju nekoliko modela električnih vozila u dve nemačke fabrike zbog pada potražnje, rekao je portparol te kompanije.
26.09.2023
Optimizam među nemačkim privrednicima blago porastao u septembru
Indeks i dalje ostaje na istorijski niskim nivoima dok ekonomisti očekuju još jedan kvartalni pad bruto domaćeg proizvoda.
25.09.2023
Nemačka vlada u anketi pala na novi rekordno nizak nivo
Poverenje trostranačkoj koalicionoj vladi nemačkog kancelara Olafa Scholza palo je na rekordno nizak nivo u anketi objavljenoj u Bild am Sonntagu.
23.09.2023
Kancelar Olaf Scholz obećao je sveobuhvatne reforme koje će pomoći nemačkoj industriji da prebrodi velike promene koje su došle sa prekidom uvoza jeftinih energenata iz Rusije i skromnijim privrednim rastom u Kini. Međutim, napredak je spor jer vladajuća tročlana koalicija između socijaldemokrata, zelenih i liberaldemokrata teško postiže konsenzus po unutrašnjim pitanjima.
Mala i srednja preduzeća, takozvani Mittelstand, zaslužna su za skoro 60 odsto radnih mesta u Nemačkoj i skoro polovinu ekonomske proizvodnje zemlje. Mnoga od ovih preduzeća su visoko specijalizovani proizvođači u porodičnom vlasništvu koji posluju širom sveta, ne privlačeći isti nivo pažnje javnosti kao Volkswagen AG, Siemens AG ili BASF SE.
Ipak, baš kao i neki od nemačkih industrijskih giganta, mnoge manje kompanije se oslanjaju na Kinu, gde je ekonomski rast usporen, a dobavljači su opterećeni nedostatkom radne snage i (ranije) zatvaranjima zbog pandemije.
"Malim i srednjim preduzećima je mnogo teže da promene svoje lance snabdevanja", rekao je Ahlhaus.
Ipak, delimično obnavljanje lanaca snabdevanja iz Kine takođe može biti prilika za manje, spretnije kompanije da iskoriste nove izvore prihoda. Što se tiče istraživanja novih tržišta, Afrika takođe nudi snažan potencijal za širenje, rekao je.
Ahlhaus je odbacio pisanja medija koji su Nemačku opisivali kao bolesnika Evrope, što je izraz skovan pre nekih 20 godina pre nego što su duboke reforme na tržištu rada pomogle da se oživi nemačka privreda. Uprkos tome, Nemačka bi mogla da prvi put od pandemije zabeleži godišnju recesiju.
"Nemačka vlada mora da učini sve što može da ne postanemo bolesnik Evrope", zaključio je.