Vlada Srbije će na sednici 14. septembra usvojiti odluku o minimalnoj zaradi koja će od 1. januara 2024. iznositi 47.154 dinara (401 evro), izjavio je u četvrtak ministar finansija Siniša Mali, nakon što nije postignuta saglasnost između zahteva reprezentativnih sindikata, države i poslodavaca. Odluka znači da će minimalna cena radnog sata biti povećana sa 230 na 271 dinar.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je još pre početka pregovora, kao i prošle godine, unapred rekao da će minimalac ove godine biti 400 evra.
Mali je na konferenciji za novinare posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta (SES) poručio da to predstavlja uvećanje za 17,8 odsto u odnosu na ovu godinu, saopštilo je njegovo ministarstvo. Precizirao je da je reč o nikada većem povećanju minimalne zarade, kao i da se - ako se uzmu projekcije inflacije za narednu godinu (4,9 odsto) - dolazi do toga da će u realnom iznosu povećanje minimalca za 2024. biti 13 procenata.
Opširnije
Fiskalni savet o rebalansu: Bolje smanjiti dug nego povećati penzije
Rebalansom je predviđeno da se iz budžeta isplati oko 100 miliona evra na ime novčanih davanja od 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti.
04.09.2023
Rebalans budžeta i veće akcize u istom danu (ni)su slučajnost
Pošto nije bilo potrebe za pozamašnim intervencijama države na polju energetike, jedan deo tog fiskalnog prostora usmeren je na povećanje plata i penzija, kaže analitičarka BBA Marina Petrov.
04.09.2023
Plate u regionu rastu zbog inflacije i jače pregovaračke moći radnika
Strukturne promene na tržištu rada i veća pregovaračka moć radnika doprineli su najbržem rastu prosečnih bruto plata u Adria regionu u poslednjih 10 godina.
04.09.2023
Prosvetni radnici ispod republičkog proseka i ovog 1. septembra
Interesovanje za profesije koje su povezane sa obrazovanjem poslednjih godina naglo opada.
01.09.2023
Srpske plate oslabile u junu uz mršav godišnji rast
Prosečna plata u Srbiji u junu je iznosila 85.539 dinara neto, odnosno 118.025 dinara bruto.
25.08.2023
Ministar je podsetio da je Vlada za ovu godinu povećala minimalnu zaradu za 14,3 odsto, a da će prosečna inflacija tokom ove godine biti na nivou od 12,5 odsto.
"Da bi rasteretili privredu nastavljamo politiku rasterećenja minimalnih zarada kada su porezi i doprinosi u pitanju. Od 1. januara idemo sa povećanjem neoporezivog dela dohotka sa sadašnjih 21.712 dinara na čak 25.000 dinara", kazao je Mali i dodao da će sa ovim povećanjem neoporezivog dela to rasterećenje biti 59,9 odsto. "Pre pet godina imali smo opterećenje na zarade od 64 odsto, a sa ovim povećanjem neoporezivog dela dohotka opterećenje na zarade naredne godine biće prvi put ispod 60 odsto."
Kako je naveo, u decembru će prosečna plata u Srbiji iznositi oko 840 evra, a za naredni decembar projekcija je da će ona dostići 955 evra. Do 2025. godine prosečna zarada biće 1.000 evra, a prosečna penzija između 430 do 450 evra, prognozira resorno ministarstvo.
Privatnici zahvalni na neoporezivnom delu, ali zabrinuti zbog inflacije
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić izrazio je zahvalnost ministru na tome što se došlo do 25.000 dinara neoporezive zarade, što znači da će svaki poslodavac za svakog radnika za 2.000 dinara manje da uplati u budžet, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Ipak, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je u četvrtak za novinsku agenciju Beta da će deo privrede imati problema u isplati predložene minimalne zarade od 47.154 dinara.
"Povećanje od 17,8 odsto je veliko, ako padne inflacija na pet odsto. Ako inflacija ostane visoka, povećanje minimalne zarade će biti podnošljivo", ocenio je Atanacković.
Sindikati tražili izjednačenje sa minimalnom potrošačkom korpom
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Goran Milić kazao je posle sednice SES-a za Betu da je ministar Mali rekao da su parametri na osnovu kojih je Ministarstvo finansija radilo analizu o povećanju minimalca "opravdani".
"Mi smatramo da su naši zahtevi realni, jer je majska potrošačka korpa koštala skoro 52.000 dinara, a troškovi minimalne korpe namirnica znatno će porasti do januara sledeće godine", rekao je Milić.
SSSS i UGS "Nezavisnost" u dosadašnjim pregovorima tražili su da se realizuje zaključak SES-a iz 2018. po kome bi vrednost minimalne potrošačke korpe trebalo da se izjednači sa vrednošću minimalne zarade krajem 2021. godine, ali je zbog pandemije virusa korona Mali tada rekao da se to odlaže do kraja 2023. godine.
Ti sindikati imaju jedinstven stav i predlagali su na pregovorima da se minimalna zarada poveća do iznosa minimalne potrošačke korpe, koja je u maju koštala 57.754 dinara - u "dva koraka", od septembra ove godine za deset odsto, a od januara za 20 odsto.
Kako se navodi u saopštenju resornog ministarstva, pokrivenost minimalne potrošačke kopre minimalnom zaradom je povećana i u 2023. iznosi 79,2 odsto, u odnosu na prošlogodišnjih 77,7 odsto. Projekcija je da pokrivenost u 2024. dostigne 89 procenata.
Pre nedelju dana Mali je rekao da minimalna potrošačka korpa i minimalna zarada nisu ni u kakvoj vezi.