Ekonomisti: Inflacija će do kraja godine teško pasti na osam odsto

Inflacija će teško pasti na nivo od osam odsto, koliko Narodna banka Srbije očekuje, navodi se u poslednjem izdanju Kvartalnog monitora Fondacije za razvoj ekonomske nauke Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Kako predviđaju ekonomisti, rast cena će do kraja godine iznositi devet ili 10 odsto, ako se ništa ne promeni na planu makroekonomije, u odnosu na trenutne projekcije.

"Preokret u dinamici inflacije u Srbiji kasni za evropskim zemljama za pola godine", navodi se u izveštaju, gde se dodaje da monetarno stezanje NBS smanjuje inflaciju, ali da rast cena ubrzava fiskalna ekspanzija najavljena početkom juna.

Srbija je u maju zbog toga bila druga u Evropi po visini inflacije, a ispred nas je bila samo Mađarska, navode ekonomisti. Sa druge strane, oni su dodali da postoje "određeni signali" da bi Srbija mogla da uđe u takozvanu inflatornu spiralu, ali da za tako nešto ne postoje dokazi.

 

 

"Pojava ovog fenomena bi verovatno dovela do nastavka ciklusa monetarnog stezanja Evropske centralne banke, ali moguće i drugih velikih centralnih banaka", rekao je profesor na Ekonomskom fakultetu i izvršni direktor Kvartalnog monitora Saša Ranđelović.

Isto tako možemo očekivati i dalja podizanja kamatnih stopa NBS jer su "realne kamatne stope na dinarske kredite još uvek duboko negativne", dodao je.

Dosadašnje mere Narodne banke Srbije su počele da daju rezultate po pitanju obima kreditiranja. Tako je kreditna aktivnosti ka stanovništvu i privredi počela da se smanjuje prvi put od kraja 2016. godine.

Ukupan udeo loših kredita je ostao nepromenjen, što se može oceniti kao dobra stvar uzevši u obzir pad privredne aktivnosti, dodaju ekonomisti.

Projekcija BDP nepromenjena, rizici veći

FREN svoje prognoze objavljuje kvartalno, a projekcije rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije nisu promenjene u odnosu na prethodno izdanje. Ekonomisti tako i dalje očekuju da će privredni rast u tekućoj godini iznositi dva odsto, koliko očekuje i Međunarodni monetarni fond (MMF).

Ono što se u odnosu na period od pre tri meseca promenilo jeste procena rizika. Istraživači FREN-a sada navode da postoje veliki rizici da se ne ostvari ni privredni rast od dva odsto, što će najviše zavisiti od poljoprivredne sezone.

U ranijim razgovorima sa redakcijom Bloomberg Adrije, profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić je procenio da dobra ili loša poljoprivredna sezona može da BDP pomeri za do 0,5 procentnih poena. Pored toga, globalna neizvesnost mora biti uzeta u obzir kada se razmatra projekcija rasta BDP.

Podsećanja radi, Svetska banka očekuje da će BDP Srbije ove godine rasti 2,3 odsto, Ministarstvo finansija očekuje rast od 2,5 odsto, a NBS očekuje privredni rast između dva i tri odsto.

 

 

Analitički tim Bloomberg Adrije je u svojoj poslednjej makroekonomskoj analizi predvideo da će rast privrede u Srbiji ove godine iznositi 2,4 odsto. Projekciju su revidirali naviše jer je strana tražnja usporila manje nego što se očekivalo, a analitičari očekuju povećanje obima domaće potrošnje u drugoj polovini godine, kako inflacija bude usporavala.

"Glavni izazov za uspeh privrede Srbije biće brzo i uspešno obaranje inflacije u državi", rekao je Ranđelović, rekavši da je poljoprivredna sezona već delom ugrožena zbog velike količine padavina iz prethodnih meseci.

Ta hidrometeorološka situacija je možda naštetila poljoprivrednicima, ali je dovela do boljih rezultata industrijskog sektora. Srbija je u prvom kvartalu godine "ostvarila bolje rezultate u pogledu industrijske proizvodnje od zemalja centralne i istočne Evrope, pre svega zbog rasta proizvodnje električne energije", navode ekonomisti FREN-a.

S druge strane, ono što bi trebalo da zabrine je usporavanje prerađivačke industrije, jer ona u industrijskoj proizvodnji učestvuje sa tri četvrtine, dodaju.