Inflacija će teško pasti na nivo od osam odsto, koliko Narodna banka Srbije očekuje, navodi se u poslednjem izdanju Kvartalnog monitora Fondacije za razvoj ekonomske nauke Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Kako predviđaju ekonomisti, rast cena će do kraja godine iznositi devet ili 10 odsto, ako se ništa ne promeni na planu makroekonomije, u odnosu na trenutne projekcije.
"Preokret u dinamici inflacije u Srbiji kasni za evropskim zemljama za pola godine", navodi se u izveštaju, gde se dodaje da monetarno stezanje NBS smanjuje inflaciju, ali da rast cena ubrzava fiskalna ekspanzija najavljena početkom juna.
Opširnije
MMF odobrio Srbiji povlačenje oko 200 miliona evra
Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda saopštio je u sredu da je sa Srbijom zaključio konsultacije i prvu reviziju stendbaj aranžmana.
28.06.2023
Bazna inflacija se spustila na nivo iz januara
Indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta u maju je na međugodišnjem nivou porastao 10,4 odsto.
13.06.2023
Petrović iz Raiffeisena: Moguća nova podizanja stopa NBS
Bankar je rekao da se odluka centralne banke može objasniti međumesečnim kretanjem cena.
13.06.2023
Devizne rezerve NBS najviše od 2000.
Maj je doneo novo povećanje bruto deviznih rezervi Narodne banke Srbije, pa su na kraju meseca one iznosile 22,08 milijardi evra.
12.06.2023
Ekonomista: Mere Vlade su dobre, ali je odluka NBS zbunjujuća
Odluka Narodne banke Srbije (NBS) donela je iznenađenje, a ona u monetarnoj politici nisu uvek dobra stvar, smatra Jovanović.
12.06.2023
Srbija je u maju zbog toga bila druga u Evropi po visini inflacije, a ispred nas je bila samo Mađarska, navode ekonomisti. Sa druge strane, oni su dodali da postoje "određeni signali" da bi Srbija mogla da uđe u takozvanu inflatornu spiralu, ali da za tako nešto ne postoje dokazi.
"Pojava ovog fenomena bi verovatno dovela do nastavka ciklusa monetarnog stezanja Evropske centralne banke, ali moguće i drugih velikih centralnih banaka", rekao je profesor na Ekonomskom fakultetu i izvršni direktor Kvartalnog monitora Saša Ranđelović.
Isto tako možemo očekivati i dalja podizanja kamatnih stopa NBS jer su "realne kamatne stope na dinarske kredite još uvek duboko negativne", dodao je.
Dosadašnje mere Narodne banke Srbije su počele da daju rezultate po pitanju obima kreditiranja. Tako je kreditna aktivnosti ka stanovništvu i privredi počela da se smanjuje prvi put od kraja 2016. godine.
Ukupan udeo loših kredita je ostao nepromenjen, što se može oceniti kao dobra stvar uzevši u obzir pad privredne aktivnosti, dodaju ekonomisti.
Projekcija BDP nepromenjena, rizici veći
FREN svoje prognoze objavljuje kvartalno, a projekcije rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije nisu promenjene u odnosu na prethodno izdanje. Ekonomisti tako i dalje očekuju da će privredni rast u tekućoj godini iznositi dva odsto, koliko očekuje i Međunarodni monetarni fond (MMF).
Ono što se u odnosu na period od pre tri meseca promenilo jeste procena rizika. Istraživači FREN-a sada navode da postoje veliki rizici da se ne ostvari ni privredni rast od dva odsto, što će najviše zavisiti od poljoprivredne sezone.
U ranijim razgovorima sa redakcijom Bloomberg Adrije, profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić je procenio da dobra ili loša poljoprivredna sezona može da BDP pomeri za do 0,5 procentnih poena. Pored toga, globalna neizvesnost mora biti uzeta u obzir kada se razmatra projekcija rasta BDP.
Podsećanja radi, Svetska banka očekuje da će BDP Srbije ove godine rasti 2,3 odsto, Ministarstvo finansija očekuje rast od 2,5 odsto, a NBS očekuje privredni rast između dva i tri odsto.
Analitički tim Bloomberg Adrije je u svojoj poslednjej makroekonomskoj analizi predvideo da će rast privrede u Srbiji ove godine iznositi 2,4 odsto. Projekciju su revidirali naviše jer je strana tražnja usporila manje nego što se očekivalo, a analitičari očekuju povećanje obima domaće potrošnje u drugoj polovini godine, kako inflacija bude usporavala.
"Glavni izazov za uspeh privrede Srbije biće brzo i uspešno obaranje inflacije u državi", rekao je Ranđelović, rekavši da je poljoprivredna sezona već delom ugrožena zbog velike količine padavina iz prethodnih meseci.
Ta hidrometeorološka situacija je možda naštetila poljoprivrednicima, ali je dovela do boljih rezultata industrijskog sektora. Srbija je u prvom kvartalu godine "ostvarila bolje rezultate u pogledu industrijske proizvodnje od zemalja centralne i istočne Evrope, pre svega zbog rasta proizvodnje električne energije", navode ekonomisti FREN-a.
S druge strane, ono što bi trebalo da zabrine je usporavanje prerađivačke industrije, jer ona u industrijskoj proizvodnji učestvuje sa tri četvrtine, dodaju.